Србија, медији и телевизија: „Конкуренција је добра, али не треба заборавити и на стандарде“

Текст је ажуриран 29. јула 2022. године

Када чују реч РЕМ, људи широм света помисле на славни амерички бенд и препознатљиви глас Мајкла Стајпа, док у Србији ова скраћеница означава тело које се бави електронским медијима и могућим прекршајима и дозволама за рад.

Те дозволе истичу ове године, а током априла, Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) расписало је нови јавни конкурс за четири телевизијске фреквенције са националном покривеношћу.

Медијским стручњацима, бившим члановима РЕМ-а и делу опозиције засметало је што у конкурсу расписаном 15. априла, нема пете фреквенције која је раније постојала, а слободна је готово деценију после гашења телевизијске станице Авала.

РЕМ се званично није оглашавао, а Оливера Зекић, председница Савета овог тела је на питање зашто је из позива изостала пета фреквенција за дневни лист Данас кратко одговорила - „ускоро можда&qуот;.

„Важно је да имамо више телевизија, да програм буде разноврстан, информативан, објективан и ваљало би да та пета телевизија буде знатно другачија од постојећих комерцијалних које већ имају национално емитовање&qуот;, каже Јудита Поповић, чланица РЕМ-а за ББЦ на српском.

• Новинарство у Србији - опасно занимање
• Ко су власници националних ТВ фреквенција
• После протеста глувих и наглувих РТС враћа Дневник на знаковном језику

Конкурс је расписан зато што је дозвола за националну фреквенцију коју тренутно имају комерцијалне ТВ Хепи, Пинк, Б92 и ТВ Прва (некадашња ТВ Фокс) истицала у августу.

На седници Савета РЕМ-а 29. јула одлучено је да националне френквенције буду додељене истим телевизијама: Пинк, Прва, Хепи и Б92, саопштено је из РЕМ-а.

Збопг великог интересовања, како се наводи, за пету фреквенцију расписан конкурс.

За четири телевизијске фреквенције конкурисало је 14 телевизијских кућа: Пинк, Хепи, Нова С, Н1, Прва, Б92, ТВ Тањуг, Курир ТВ, Коперникус, ТВ К1, ТВ2, Вести, БК и Уна.

Шта је национална фреквенција и који су услови за њено добијање?

Фреквенције су таласне дужине на којима се емитује телевизијски или радијски сигнал, број је ограничен, у власништву су државе и сматрају се јавним добром.

Када је емитовани садржај доступан на територији целе државе, то значи да тај медиј има националну фреквенцију.

Закон налаже да емитер у медијском производу који ствара мора да садржи информативан, дечји, документарни, научни-образовни и културно-уметнички део.

Удео тог садржаја мора бити минимум 20 одсто, док половину информативног програма мора да чини сопствена продукција, наводи се на сајту Службеног гласника Србије.

Исти документ прописује да је емитер дужан да располаже професионалном и функционалном опремом потребном за рад.

Поповић каже да последњи извештај РЕМ-а за 2020. указује да комерцијалне телевизије са националном фреквенцијом нису имале садржај прописан законом.

„Више од 38 одсто програма телевизија Пинк и Хепи чинили су ријалити програми, док је садржај документарног карактера био занемарљив - мање од једног процента&qуот;, каже.

Исти извештај показује да је било 18.000 прекршаја у оглашавању ових комерцијалних медија, али да није познато колико њих је правно обрађено.

„Ако немате минимум од 20 одсто који закон прописује, не можете ни да пружите квалитетан програм.

„Ови медији се нису придржавали елабората који су представили, а регулатор није адекватно реаговао на то&qуот;, објашњава Поповић.

Да је садржај програма који се приказује важан критеријум приликом додељивања националне фреквенције сматра и Александра Крстић, ванредна професорка на Факултету политичких наука у Београду.

„Ранијим стратегијама за комерцијалне емитере ми смо већ утврдили да треба да постоји пет националних емитера, али је ту кључно питање какав је то програм који допире до публике, да ли се поштује медијски плурализам, слобода говора&qуот;, објашњава Крстић за ББЦ на српском.

• Милан Вукос: „Највеће име за српску културу у другој половини 20. века&qуот;
• Легендарни ТВ аутор Луј Теру и моралне дилеме: Треба ли екстремистима дати простор
• Новинари ББЦ Њуза поново извештавају из Русије

Зашто баш пет емитера?

Крајем 2005, Савет Републичке радио-дифузне агенције (РРА), претече РЕМ-а, донео је стратегију развоја радиодифузије Републике Србије за период до 2013. године.

Стратегијом је предвиђено да се уведе ред на медијском тржишту, које је у том тренутку описује као „конфузно, неуређено и са пуно емитера&qуот;, подсећа Крстић.

„Установљено је да у тој аналогној радио-дифузији може бити пет телевизијских и исто толико радијских емитера са националном покривеношћу&qуот;, додаје професорка.

Осмочлани Савет РРА тајним гласањем је одлучио да националну фреквенцију добију ТВ Авала, ТВ Кошава-Хепи, ТВ Б92, ТВ Пинк и ТВ Фокс.

Националну фреквенцију те године добили су и радио Б92, радио Индекс, радио С, радио Фокус и радио Роудстар.

Дозвола за несметано емитовање програма на простору читаве Србије тадашњим законима и подзаконским актима била је орочена на осам година.

Законом о електронским медијима усвојеним 2014, одлучено је да се та дозвола може једном продужити на још осам година.

„Том периоду се ближи крај и овим конкурсом се не обнавља дозвола, него се телевизије пријављују за нову дозволу&qуот;, објашњава Поповић.

Шест година по добијању могућности да њен медијски програм гледају сви становници Србије, ТВ Авала губи дозволу за емитовање.

Разлог за црвени картон лежи у милионском дугу држави, али и непоштовању програмске шеме за коју је добила дозволу.

Две године касније, утихнули су и сигнали радија Фокус коме је дозвола да се чује на националном нивоу и званично истекла.

Да ли је Србији потребан пети емитер?

Јудита Поповић сматра да је конкуренција потребна у медијској сфери, али истиче да то није једини фактор.

„Не сме се заборавити на критеријуме који су потребни да се пружи квалитетан програм&qуот;, додаје.

Поповић тврди да су постојећи стандарди квалитета ниски и да о томе треба водити рачуна.

Свака телевизија која жели националну фреквенцију мора РЕМ-у доставити план садржаја који намерава да емитује.

Десет година без петог емитера

За доделу те пете фреквенције тадашња РРА је конкурс расписала два пута током 2013.

ТВ Нова и ТВ Коперникус, тада пријављени кандидати, нису прошле на гласању.

Крстић напомиње да је то период када се прелазило са аналогног на дигитално емитовање и да је РРА расписала конкурс за фреквенцију у аналогном емитовању.

„Новинарска удружења су апеловала да се та фреквенција искористи за тестирање дигиталног емитовања, како би се олакшао процес транзиције из једног облика у други&qуот;, подсећа.

Како објашњава то није био само технички процес, већ је подразумевало мењање навика, прилагођавање садржаја новом формату.

РРА, која је 2014. постала РЕМ, то није прихватила и расписала је конкурс по првобитној замисли.

Последњи конкурс је РЕМ расписао пре четири године, али је фреквенција и тада остала без корисника.

БК Телеком, Коперникус и Студио Б су одбијени јер нису уверили чланове регулаторног тела да би емитовали квалитетан и разноврстан програм.

Председник Србије Александар Вучић је прошле године изјавио „да ће струка одлучивати о томе који ће медији добити националну фреквенцију, а не политичари и тајкуни.&qуот;

Недавно објављени конкурс критиковало је и неколико опозиционих странака у Србији истичући да ово тело „нема легитимет да одлучује о додели фреквенција.&qуот;

У битку за ТВ сигнале са националном покривеношћу укључиле су се и две кабловске телевизије, Н1 и Нова С, које послују у оквиру Јунајтед Групе, телекомуникационог и медијског оператера у Југоисточној Европи.

Шта је Регулаторно за електронске медије (РЕМ)?

Самостална независна регулаторна организација наследница Републичке радиодифузне агенције основане 9. јула 2003. у складу са Законом о радио-дифузији из 2002. године.

У складу са Законом о електронским медијима иѕ 2014, РРА мења назив у Регулаторно тело за електронске медије.

Рем чини Савет који има девет чланова и председник Савета.

Основни задаци РЕМ-а су да:

• контролише рад пружалаца медијских услуга и води рачуна да се спроводи закон;
• утврђује Предлог стратегије развоја медијске услуге радија и аудио-визуелних медијских услуга у Републици Србији;
• издаје дозволе за пружање медијске услуге телевизије и радија;
• води Регистар медијских услуга и евиденцију пружалаца медијских услуга на захтев;•изриче мере пружаоцима медијских услуга у складу са законом;
• прописује правила која су обавезујућа за пружаоце медијских услуга;
• одлучује о пријавама у вези са програмским деловањем пружалаца медијских услуга;
• врши анализе релевантног медијског тржишта.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.29.2022)