Кина, Тајван и Америка: Ненси Пелоси завршила посету Тајвану - какав је одговор Кине
Пелоси, највиша америчка званичница који је у последњих 25 година посетила Тајван, рекла је да је њена делегација дошла да „недвосмислено и јасно стави до знања" да САД неће „напустити" острво.
Ненси Пелоси, председавајућа доњег дома америчког Конгреса завршила је посету Тајвану која је изазвала бројне критике и љутњу званичног Пекинга.
Пелоси се састала са председницом Тајвана Цаи Инг Вен, као и са представницима невладиних организација.
Пелоси, највиша америчка званичница која је у последњих 25 година посетила Тајван, рекла је да је њена делегација дошла да „недвосмислено и јасно стави до знања&qуот; да САД неће „напустити&qуот; острво.
Кина је раније саопштила да ће САД „платити цену&qуот; због посете Пелоси и најавила одржавање четвородневних војних вежби у водама око Тајвана.
Пелоси је допутовала упркос противљењима Беле куће и администрације председника Џозефа Бајдена.
Тајван себе сматра сувереном државом, док Пекинг на Тајван гледа као на отцепљену провинцију - Тајван се од копнене Кине одвојио 1949, када су комунисти преузели власт.
„Пре 43 године Америка је обећала да ће увек бити уз Тајван... Данас је наша делегација дошла да недвосмислено стави до знања да нећемо одустати од наше посвећености Тајвану&qуот;, рекла је Пелоси, мислећи на Закон о односима са Тајваном.
Тајван је постао још једна спорна тачка усред појачаних тензија и оштре реторике између Вашингтона и Пекинга последњих година.
САД се придржава политике „Једне Кине&qуот; - камена темељца дипломатских односа две земље који признаје само једну кинеску владу - и имају формалне везе са Пекингом, а не са Тајваном.
Али такође одржава „чврсту незваничну&qуот; везу са острвом, а то обухвата продају одбрамбеног оружја Тајвану.
Пекинг сматра посету Пелоси још једним знаком подршке Тајвану.
Из Москве су поручили да „Кина има право да предузме мере да заштити суверенитет&qуот;, преноси агенција Франс прес.
- Кина и Тајван: Једноставно објашњење позадине сукоба
- Кина упозорава Америку: Посета америчке званичнице Тајвану имаће озбиљне последице
- „Ко се ватром игра, од ватре и изгори&qуот;: Порука кинеског председника Бајдену
Током састанка председницом Цаи, Пелоси је Тајван назвала „инспирацијом за све људе који воле слободу&qуот;, рекавши:
„Свет се суочава са избором између демократије и аутократије. Одлука Америке да сачува демократију овде на Тајвану остаје чврста.&qуот;
Цаи је на сличан начин похвалила партнерство, рекавши да је Тајван остао „поуздан и поуздан савезник САД&qуот;.
Она је додала да се Тајван „суочава са појачаним војним претњама&qуот;, додајући да „неће одустати и да ће учинити све што је потребно да ојача способности самоодбране&qуот;.
Шта је политика „Једне Кине&qуот;?
Од 1979. САД су признају политику „Једне Кине&qуот;.
То значи да САД признају став Кине да постоји само једна кинеска влада.
Према тој политици, САД имају формалне везе са Кином, а не са Тајваном.
Али САД и даље подржавају острво и обећале су да ће му помоћи у одбрани, између осталог и снабдевање оружјем.
Политика „Једне Кине&qуот; је кључни камен темељац кинеско-америчких односа.
Али Кина инсистира да ће једног дана у потпуности вратити Тајван.
Кинеска владајућа Комунистичка партија запретила је употребом силе ако Тајван икада званично прогласи независност.
Пелоси: Свет се суочава са избором између аутократије и демократије
Одмах по слетању на Тајван, око 22.45 по локалном времену, Пелоси је на Твитеру написала да њена посета показује „непоколебљиву посвећеност и подршку Америке демократији Тајвана&qуот;.
„Солидарност Америке са 23 милиона становника Тајвана данас је важнија него икада&qуот; и да њена посета „ни на који начин није у супротности са дугогодишњом политиком Сједињених Држава&qуот;, написала је.
Испред хотела где би Пелоси треба да одседне, у току је мањи протест прокинеске групе која се противи њеној посети.
Неки држе транспаренте на којима пише: „Ратни хушкачу, иди кући!&qуот;.
Погледајте тренутак када је авион са ненси Пелоси слетео на Тајван
Како реагује Кина?
Ванг Ји, кинески министар спољних послова, рекао је да се Кина противи посети Пелоси.
Он је то назвао „отвореном политичком провокацијом&qуот;, додајући да „се озбиљно крши политика Једне Кине и штети суверенитету те државе&qуот;.
„САД морају да престану да опструирају поновно уједињење Кине. Тајван је неотуђиви део Кине&qуот;.
Пекинг није крио љутњу због посете Пелоси.
Само 16 минута пошто је Пелоси слетела у уторак увече, Кина је објавила да ће одржати вишедневне војне вежбе - током којих ће користити „муницију дугог домета&qуот; у водама око Тајвана
Пекинг је саопштио да ће те вежбе почети у четвртак и захтева да страни бродови и авиони не улазе у зону током тог периода.
Тајванске власти тврде да акције Кине представљају блокаду којом се крше међународно право.
Кина је такође узвратила економским мерама - блокирањем трговине неколико кључних производа и забранама за више од 100 тајванских прехрамбених предузећа.
Пекинг је ставио на црну листу две тајванске организације за које је рекао да су повезане са покретом за независност.
На састанак у Пекинг је позван и амерички амбасадор у Кини.
Прошле недеље, амерички председник Бајден је новинарима рекао да „војска мисли да посета Пелоси није добра идеја&qуот;.
Џон Кирби, портпарол америчког Савета за националну безбедност, у понедељак је рекао да Пелоси „има право да посети Тајван&qуот; и да „сама доноси одлуке&qуот;, додајући да Бела кућа поштује независност америчког Конгреса.
Пелоси је једна од најгласнијих критичара кинеског руководства, посебно осуђујући стање у вези са људским правима.
Сусретала се са и кинеским дисидентима.
Првобитно је планирала да посети Тајван у априлу, али је одложила путовање јер је била позитивна на ковид-19.
Кина је у среду блокирала увоз цитруса и смрзнуте скуше са Тајвана.
Пекинг, међутим, није увео блокаду увоза тајванских микрочипова и других индустријских компоненти.
Тајван производи више од половине укупних светских количина чипова за паметне телефоне, таблет рачунаре и медицинске уређаје,
Кина на увоз микрочипова троши више од 400 милијарди долара (392,6 милијарди евра) годишње, и они су први на листи робе коју земља увози, испред сирове нафте.
- Напетости са Кином највеће у последњих 40 година, каже Тајван
- Оштра порука Бајдена Кини: „Бранићемо Тајван ако га нападнете&qуот;
Војне вежбе могу да изазову велику кризу
Руперт Вингфилд Хејс, ББЦ Њуз, Тајван
Сада је јасно да се Пекинг неће задовољити само тиме да речима и санкцијама испољи љутњу због посете Пелоси.
Најава увођења шест великих забрањених зона око Тајвана од четвртка, има потенцијал да ситуацију претвори у кризу великих размера.
Пекинг је урадио исту ствар 1996, када је последњи пут дошло до „кризе Тајванског мореуза&qуот;.
Али тада су све забрањене зоне биле изван територијалних вода Тајвана.
Овог пута три од шест зона улазе у тајванску границу од 12 миља.
То је без преседана.
Тајванско министарство одбране је већ назвало тај потез кршењем конвенција УН, истакавши да се ради о ваздушној и поморској блокади острва.
Ако би Кина преместила бродове или авионе у те области, то би представљало инвазију на територију Тајвана.
Ово знатно повећава улог јер се Тајван може осећати принуђеним да брани територијалне воде.
Америчка морнарица све ово пажљиво посматра и већ има борбену групу носача авиона УСС Роналд Реган која плови у водама близу Филипинског мора.
Године 1996. тадашњи амерички председник Бил Клинтон пребацио је две групе бродова близу Тајвана, како би јасно ставио до знања да су САД спремне да интервенишу ако Кина нападне острво.
Али данашњи војни однос снага се веома разликује у односу на 1996.
Кина има две групе војних бродова, за које се наводи да се крећу ка Тајванском мореузу.
Анализа
Стив Мекдонел, дописник из Кине
Код ескалације је опасно то што је тешко повући се.
Сада када је председница Представничког дома САД Ненси Пелоси успела да посети Тајван - највиши амерички званичник који је то учинио у последњих 25 година - зар други неће желети да учине исто у будућности?
Сада када је Кина одржала велике војне вежбе, тако близу Тајвана, зашто то не поновити?
Не тако давно, план Пекинга са Тајваном подразумевао је ангажман.
Међутим, приступ кинеског председника Си Ђинпинга постао је много ратоборнији, са све већим притиском на Тајпеј.
Можда је највећи изазов за регионалну стабилност то што је свачија јавна позиција о Тајвану смешна.
То је као џиновска игра претварања коју је све теже играти.
Кина се претвара да је Тајван тренутно део њене територије, иако острво убира сопствене порезе, бира сопствену владу, издаје властите пасоше и има војску.
Америка се претвара да не третира Тајван као независну државу, иако му продаје високотехнолошко оружје и, повремено, неки високи званичник долази у посету која веома личи на службено путовање.
Очигледно је да не би било потребно ништа да ова слабашна представа, осмишљена да гарантује статус кво, пропадне.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 08.03.2022)
Дочек Жељка Обрадовића: Навијачи на аеродрому тражили да остане тренер Партизана
