BBC vesti na srpskom

Русија и Украјина: Шта све Русија извози из окупираних области

Прошле године обе земље су биле светски лидери по извозу сунцокретовог уља, али се сада од украјинских семенки производи уље у Русији.

BBC News 03.08.2022  |  Андреј Захаров, Марија
Ukraine
Гетти Имагес

Русија извози из окупираних области Украјине не само пшеницу него и сунцокрет.

Прошле године обе земље су биле светски лидери по извозу сунцокретовог уља, али се сада од украјинских семенки производи уље у Русији.

ББЦ открива ко и како извози један од симбола украјинске пољопривреде.

Средином јула се у окупираном Мелитопољу одиграо састанак представника које је поставила Русија и локалних пољопривредника.

Пред пољопривреднике се појавио Андреј Сигута који себе назива „управником војно-грађанске управе Мелитопољске области&qуот;, а који је до почетка рата обављао дужност заменика Мелитопољског обласног савета проруске „Опозиционе платформе&qуот;.

Украјинско тужилаштво је поднело пријаве против њега за велеиздају и колаборационизам.

„Основали смо ,Државну компанију за житарице' која је увела индикативне цене за производе од житарица, а биће уведене и на уља&qуот; - изјавио је Сигута, посматрајући пољопривреднике уз бојазан.

Није прецизирао која држава је основала „компанију за житарице&qуот; која одређује препоручене (индикативне) цене.

У украјинском регистру таквог удружења нема (премда у земљи постоји корпорација за производњу житарица и прехрамбених производа, али се ради о сасвим другој компанији), Русија је окупирала јужне делове Украјине дефакто, а не и дејуре.

Видео на којем се приказује наступ „директора војно-грађанске управе&qуот; је објављен на локалној проруској званичној страници на сајту „ВКонтакте&qуот;, али реакција фармера тамо нема.

Они се приказују само на неколико секунди как гледају у Сигуту напето и уморно.

Иза њега се на бини виде два главна симбола украјинске пољопривреде по којима је ова држава позната целом свету - сноп пшенице и букет сунцокрета.

Почетком пролећа су украјинске власти оптужиле Русију за извоз житарица из окупираних територија, отворено називајући ове акције мародерством.

Житарице из јужних области Украјине се превозе на анектирани Крим, одакле се макар део усева извози у Сирију и Турску.

Међутим, како открива ББЦ, Русија не извози из Украјине само жито, већ и сунцокрет.

До почетка рата ове две државе су биле главни супарници у незваничној борби за вођство у извозу сунцокретовог уља.

Тако је 2021. Украјина продала у иностранству 5,1 милиона тона уља (85 процената од своје укупне производње), док је Русија извезла само 3,1 милиона тона.

Сада се од украјинског сунцокрета производи уље у Русији.

Одакле се довози украјински сунцокрет

„Сунцокретово семе. Черниговка (Запорошка област). Ростов на Дону. Вози се много, возило у просеку&qуот;, тако гласи објава у затвореној преписци на Воцапу са 500 учесника у којој се постављају поруџбине за извоз најразличитијих врста пољопривредних производа из окупираних делова Украјине у Русију.

Ова објава се појавила 18. јула.

Тог дана су тражени заинтересовани да превезу сунцокрет из села Бунчуковка у самопроглашеној ЛНР до Белгородске области.

„Обезбеђујемо пратњу транспорта. Борби и прелета авиона нема, све је мирно. Свуда су руски контролни пунктови. Кола су свуда у зеленом&qуот; - прецизирано је у објави.

ББЦ-ју је снимке екрана обезбедио један од учесника у преписци.

Контакт телефон који је приказан у објавама припада кримском предузетнику који се специјализовао за превоз терета.

Међу учесницима су власници како руских, тако и украјинских бројева телефона.

ББЦ је проверио десетак бројева различитих провајдера, користећи и ГетЦонтацт, који показује како је нечији контакт уписан у нечијем телефону.

Судећи по томе, у преписци учествују или возачи камиона или власници малих предузећа повезаних са превозом терета.

Објаве су често пропраћене веселим емотиконима, на пример сунцокретом или заставама Русије и Украјине.

Изјутра администратори објављују поздрав:

„Добар дан, чланови ,покрета' житарица&qуот;.

Превозници који се баве извозом украјинског сунцокрета су тражени не само у затвореним, него и у отвореним групама на Телеграму у претрагама за камионима.

ББЦ дописник се одазвао на објављене огласе и представио се као власник неколико камиона.

„[Семе] није украдено, већ је под контролом војно-грађанске управе. То су чисте радње, нема ту ничег таквог. Званично купљен сунцокрет&qуот;, уверавао је на Телеграму, например, диспечерка Јелена из Краснодарске покрајине.

Она је била у потрази за камионима за извоз усева из Токмака у Запорошкој области у Ростовску област у Русији.

У Запорошкој области је окупациона управа збиља раније „национализовала&qуот; пољопривредну производњу државних украјинских предузећа и стратешких резерви, прикупљених за случај рата.

Пре свега, управо је те производе Јелена назвала „чистим&qуот;.

Колона коју је формирала Јелена требало је да буде сачињена од 10 камиона за житарице.

Претпостављало се да сунцокрет није требало превести преко анексираног Крима, већ преко Донбаса, односно Маријупоља и Новоазовска.

Наручилац товара, како је уверавала, гарантовао је да ће предати списак возила на граници између самопроглашене ДНР и Русије.

Истина, прва колона је морала да сачека неколико сати на предају списка.

„Моји су дошли ноћу, а списак је стигао тек ујутру. Морали су да проведу ноћ на царини. Као и увек, наша руска небрига. Мало се забушавало&qуот;, пожалила се Јелена.

Раније су возила с украјинским пољопривредним производима путовала с војном пратњом, али сада то „није нужно&qуот;, већ ће само бити специјалних пропусница, додала је она.

Украјински сунцокрет се не извози само из јужних области Украјине, већ и из окупираних делова Харковске области.

„Место утовара - Купјанск, Украјина, истовара - Вороњешка област. Хитно! Утовар сутра&qуот;, гласи један од огласа које је открио ББЦ дописник.

Виктор, један од предузетника из Белгородске области, тако се подузео уверавања да се ради о „званично&qуот; купљеном зрну.

„Наравно, све се спроводи по фактури. имаћете сва потребна документа&qуот;, уверавао је он новинара који се представио као власник камиона за превоз житарица.

Није прецизирао о каквим се тачно документима ради.

Међутим, услови под којима су украјински пољопривредници принуђени да продају сетву не могу се назвати тржишним.

Под каквим условима се продаје семе сунцокрета

„У бази нам је било остало 1200 тона сунцокрета и 860 тона пшенице. И они су све опљачкали. Било је и још 240 тона грашка, али не знам шта се с тим десило&qуот;, објашњава за ББЦ фармер из Запорошке области.

Он је напустио окупиране територије, али су његове колеге остале тамо, па је замолио да остане анониман.

По његовим речима, отприлике крајем маја у његово предузеће су почели да долазе руски војници и да извозе сетву.

„На почетку су на фин начин покушали да објасне чувару да нису они одговорни, већ да их на то тера командир. Али није било јасно где је командир. Покушали су да се представе као добри.

„Али неко их је терао и они су само товарили и одвозили. Никакакав новац нису нудили, нису били спремни да плате. И шта је могао чувар да учини? Још су га и претукли&qуот;, прича он.

Камиони за превоз житарица у које су товарили жито и сунцокрет носили су бројеве анектираног Крима, присећа се фармер.

Према његовим прорачунима, укупна вредност извезених производа је 23 милиона гривни (820 хиљада долара према предратном курсу и 620 хиљада по новом).

Однета му је и техника у вредности од приближно 1,8 милина долара према курсу с почетка године.

„Нешто од технике смо успели да сакријемо у двориштима. Али су део украли, возила, приколице. У један комбајн су пуцали, не знам зашто, можда зато што је био жут и није им се свидео&qуот;, жали се украјински пољопривредник.

Уколико неко од фармера не жели да сарађује са окупационим властима, једноставно му се отима семе и други производи, потврђује директор удружења пољопривредника Запорошке области Валерија Матвијенко која је напустила окупиране територије.

По њеним речима, како би се остварила било каква пољопривредна производња на окупираним територијама нужно је претходно се регистровати код „војно-грађанске управе&qуот;.

О обавези да се региструју украјинским фармерима је говорио и директор окупационе „војно-грађанске управе&qуот; Мелитопољске области Андреј Сигута, док је стајао на бини испед слике снопа пшенице и букета сунцокрета.

„Такође ћемо распоредити регистраторе на терену, како бисмо убрзали процес. Трудимо се да га организујемо са најмањим могућим потешкоћама за вас&qуот;, каже он у видеу објављеној на страници на сајту „ВКонакте&qуот;, после чега камера опет приказује напета лица пољопривредника.

„Многи фармери нису хтели да се региструју, па су чували семе сунцокрета неко време у складиштима. А затим се десило следеће: уколико је то било велико предузеће и није се регистровало, све су му одузимали.

„Долазили су у складишта, хангаре, товарили све и одвозили. И технику су одвозили, и житарице. Никакав новац нису нудили. Једноставно су долазили и узимали све.

„Доносили би писмо у којем се каже да је „ваше предузеће национализовано у корист Руске Федерације&qуот;, говори Матвијенко.

Posledstviя rossiйskogo aviaudara
Гетти Имагес

Мали и средњи предузетници који нису напустили територије под контролом руске војске били су принуђени да продају семе сунцокрета по сниженим ценама: по речима Матвијенко, ради се о 150 долара за тону, док је пре рата цена износила 600-700 долара.

Продају на сопствену штету каки би попунили резерве обртног капитала за набавку горива и ђубрива, наводи директор удружења пољопривредника Запорошке области.

Осим тога, семе сунцокрета се у складиштима понаша мање предвидљиво него житарице и зато се произвођачи увек труде да га што пре продају за уље.

Слична ситуација је и у окупираној Херсонској области, каже директор месног удружења пољопривредника Александар Гордијенко.

„Фармери предају [семе сунцокрета] зато што им је потребан новац, потребно им је да задрже људе некако. Али ако се иста цена буде нудила и надаље, неће имати никаквог смисла радити следеће сезоне!

„Обавиће ову сетву зато што је све већ засејано, али после неће бити никаквог смисла бавити се тим&qуот;, констатује Гордијенко.

Шта ради Русија са украјинским сунцокретом

Главни производ који праве из семена сунцокрета је сунцокретово уље.

У свим огласима о потражњи за превозницима за извоз украјинског сунцокрета коначно одредиште је била нека фабрика за производњу уља.

„Возимо право у фабрике, не истоварујемо у складишта&qуот;, изјавио је за ББЦ превозник Виктор који је био у потрази за превозницима за набавку сунцокрета из окупиране Харковске области.

У једном од његових огласа коначно одредиште је била Верхњаја Хава, село у Вороњешкој области где се налази фабрика за производњу уља и припада групи „Благо&qуот;.

Међу локацијама које се помињу у огласима о тражењу превозника житарица помињу се: приградско насеље Гигант у Саљском рејону Ростовске области у којем се такође налази фабрика за производњу уља, а затим и „Ливадска улица бр. 9&qуот; у Ростову на Дону.

На тој адреси се налази једна од највећих агро-индустријских група у Русији, „Југ Русије&qуот;. Дотична предузећа нису одговорила на питања ББЦ-ја.

О каквим се размерама ради још увек није јасно. У једном од огласа се истиче да је потребно превести пет хиљада тона, а у другом три хиљаде.

Ради поређења, једном великом пољопривредном произвођачу из Запорошке области који је избегао из окупираних територија одузето је 1,2 хиљаде тона.

Razbitaя rossiйskaя voennaя tehnika v pole v Černigovskoй oblasti
Гетти Имагес

У мају и јуну на руском тржишту, у препискама на профилима и огласним таблама на интернету, „био је приметан број понуда сунцокрета непознатог порекла&qуот;, највише у јужним областима Русије или на Криму, каже директор агенције за проучавање пољопривредног тржишта „СевЕкон&qуот; Андреј Сизов.

Према његовом истраживању, радило се о малим серијама размера од неколико десетина до неколико стотина тона, с исплатом у готовини и по ценама нижим од тржишних: уместо 25-27 хиљада рубаља, тек око 20 хиљада (што је око 350 долара по званичном курсу Централне банке).

„Може се претпоставити на првом месту да је ово била понуда неког украјинског сунцокрета.

„Не можемо рећи даје то било одређујуће из перспективе тржишта и цене због његовог малог удела&qуот;, закључује Сизов.

При томе, Русија има сасвим довољно свог сунцокрета: 2021. сетва је била рекордна и превазишла је 15,5 милиона тона (стављено наспрам 13,3 милиона тона 2020. године).

Сунцокрет се не извози. Како би се у потпуности обезбедило унутрашње тржиште овом сировином и одржала цена, руске власти су почеле вештачки да ограничавају извоз сунцокретовог семена.

Ово је ишло на рачун извозних такси које су почетком 2021. постале ограничавајуће.

Из тог разлога се бележе рекордне резерве, по разним проценама њихов размер може бити од неколико стотина хиљада до милион тона.

Уље је такође могуће извозити у иностранство, али се извоз регулише квотама и истим таквим таксама.

Још један од могућих разлога због којих се украјински сунцокрет не извози у већим размерама у Русију је логистика.

„У свету се сунцокретово семе у свом чистом облику не извози јер је оно 30 одсто лакше од житарица и то било исто што и превозити ваздух&qуот;, објашњава извршни директор удружења „Укролијапром&qуот; Степан Капшук.

„Зашто извозити љуспе, када се може извозити уље?&qуот;, додаје украјински фармер.

„Они [окупационе власти] су увели тарифу за прераду семена. Готово уље се извози на Крим, а затим у Русију&qуот;, потврђује директор удружења пољопривредника Запорошке области Валерија Матвијенко.

У делу Запорошке области који је окупиран постоје две фабрике за производњу уља, у Мелитопољу и Пологама.

У мају су, према тврдњама прес-служби ВСУ, у фабрику у Пологама дошли руски војници и одвезли уље које је тамо било складиштено.

Локални фармер је испричао за ББЦ да је фабрика делимично оштећена и да не ради: почетком јуна била је мета напада украјинске војске јер су на њеној територији Руси опремили складиште за муницију и гориво.

Али фабрика у Мелитопољу је, према свему судећи, функционална.

„Прерада ради и то се може чути. Верујте, тамо се осећа тако пријатан мирис, може се осетити на три километра&qуот;, изјавио је за ББЦ локални фармер.

О томе да је фабрика наставила да ради чуо је и директор удружења пољопривредника Херсонске области Александар Гордијенко.

Руку на срце, власник „Мелитопољске фабрике за производњу уља&qуот; Сергеј Жељев је изјавио за ББЦ да предузеће заправо не функционише.

Но када је чуо придев „окупиран&qуот; у питањима новинара, Жељев који је остао у Мелитопољу је брзо скратио разговор.

Украјински медији су раније писали да је Жељев близак Јевгенију Баљицком, локалном предузетнику и бившем посланику проруске „Партије региона&qуот; у Врховној ради Украјине и који сада води окупациону „војно-грађанску управу&qуот; Запорошке области.

У самом Мелитопољу управља Галина Даниљченко, бивши књиговођа једног предузећа које припада Балицком.

Украјина је оптужила обоје за велеиздају и колаборационизам.

***

Старији пољопривредник из Запорошке области говори за ББЦ како је 2021. обавио „одличну жетву&qуот; сунцокрета.

Дан пре почетка рата, 23. фебруара, уговорио је продају 80 тона зрна Мелитопољском силосу по цени од 20 хиљада гривни за тону, тј. 700 долара по предратном курсу.

„Припремао сам се да 27. фебруара тамо одем и све организујем. Мислио сам да [од зараде] узмем комбајн, било би довољно за прву уплату. Али 24. је почео рат и све се срушило.

„Шта се сада дешава са мојим родом, ја не знам. Изгубили смо све што смо стекли за 29 година напорног рада&qуот;.



Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.03.2022)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »