Норвешка и животиње: Да ли је Фреја морала да буде успавана

Средином јула, женка моржа тешка 600 килограма, која је добила име Фреја, појавила се у близини главног града Норвешке у фјорду Осло.

Убрзо је постала славна, пошто су снимци на којима се види како се неспретно и полако пење на чамце постали вирални.

Међутим, мање од месец дана пошто је први пут виђена, Фреја је успавана по одлуци локалних власти, које су процениле да је опасна по јавност.

И то није добро прошло - неки су отишли толико далеко да су оптужили Норвешку за „убиство&qуот; сисара, док је у онлајн кампањи прикупљања средстава за бронзану статуу сакупљено скоро 24.000 евра за неколико дана.

Гнев се проширио далеко изван граница Норвешке, па је чак и премијер земље био приморан да реагује, рекавши да је успављивање Фреје „права одлука&qуот;.

Али људи се и даље питају: да ли је Фреја могла да буде спасена?

• Успавана женка моржа Фреја која је била туристичка атракција у Норвешкој
• Женка моржа од 600 килограма постала звезда у Норвешкој
• Зубар на необичном задатку - лечи моржа са зубобољом

Туристичка атракција

Фрејино путовање ка Ослу је највероватније почело на Арктику, али изгледа да је током прошле године кренула на европску турнеју, пошто је виђена у водама Велике Британије, Холандије, Данске и Шведске.

Где год је прошла, привлачила је пажњу, али у Норвешкој су званичници постајали све забринутији.

Људи су се масовно окупљали на приобаљу, тик уз Фреју.

У међувремену, у локалним медијима појавили су се извештаји како је Фреја јурила жену у воду, док је један кајакаш описао „страшан сусрет&qуот; са животињом када је пришла превише близу његовом пловилу.

„Моржеви су непредвидивог понашања&qуот;, каже Ерик Борн, виши научник са Гренландског института за природу.

„Савршено су способни да ухвате фоку између предњих пераја и избоду је на смрт&qуот;.

Како се женка моржа приближавала људима - или људи њој - појавила је очигледна опасност.

„Пола тоне тежак морж оштрих кљова који плива међу људима је прилично ризично&qуот;, каже Борн.

Штавише, познато је да моржеви нападају рониоце и мале чамце, иако су ови случајеви ретки.

Медс Фрост Бертлсен, из Зоолошког врта у Копенхагену, каже да то није изненађујуће.

Моржеви обично живе у удаљеним подручјима, што значи да не долазе често у контакт са људима. Зато је статистика инцидената ниска, али, истиче Бертлсен, способни су да нанесу „озбиљну штету&qуот;.

Да ли би професор Бертелсен донео исту одлуку као и Министарство рибарства?

Каже да би.

• Елза - дрска женка дивљег вепра из Берлина стекла бројне обожаваоце
• Борба није успела - успаван Џеронимо
• Зашто Амазон толико зна о нама

Кривица, међутим, није на Фреји, каже Џеф Хигдон, биолог за арктичке морске сисаре из Канаде који има искуства у раду са моржевима.

„Људско понашање значајно је повећало ризик у овом случају&qуот;, каже он, питајући зашто здрав разум није превладао међу посетиоцима.

„Сви који су се окупљали у близини животиње довели су себе и своју децу у опасност и допринели несрећном исходу.

Али не слажу се сви да је ризик неизбежно требало да доведе до Фрејине смрти.

„Ризик је био потенцијалан, али није био очигледан&qуот;, тврди Ферн Виксон, професорка на Арктичком универзитету у Норвешкој.

Она каже да ниво ризика који је представљала Фреја није био већи од оних које „редовно толеришемо у нашем друштву и свакодневном животу&qуот;.

„То што је влада одлучила да одузме Фрејин живот уместо да покуша да управља овим потенцијалним ризиком применом ефикаснијих мера за управљање понашањем људи било је изненађујуће и разочаравајуће&qуот;, каже Виксон.

Алтернативне методе

Норвешка Дирекција за рибарство је прво позвала стручњаке на консултације о могућим решењима, осим успваљивања Фреје.

Међу стручњацима су били и чланови Института за истраживање мора.

Али исход није био позитиван.

Како наводи овај институт, стручњаци су саветовали да се Фреји не даје анестезија, јер би она „тада највероватније потражила сигурност у води и удавила се под дејством анестетика&qуот;.

Покушај да се животиња имобилише лековима како не би могла да отплива и да се удави, носио би и другее ризике, упозорава биолог Хигдон.

„Имобилизација, хватање и померање дивљих животиња може довести до физиолошког стреса, а у екстремним случајевима и смрти&qуот;, каже он.

Управа се сложила, указујући на огромну величину моржа, ограничен приступ крвним судовима и „тешке респираторне и циркуларне проблеме&qуот; услед давања анестезије.

Али успављивање није била једино решење. Институт за истраживање мора је такође разматрао постављање мреже испод чамца како би ухватили Фреју.

„Ово би такође повлачило релативно висок ризик, јер би се морж лако могао заплести у мрежу, успаничити и удавити&qуот;, објашњавају из института у саопштењу.

„Најнежнија&qуот; одлука била би кавез са отвореним поклопцем који би вирио из воде. Фреја би могла да уђе, кавез би се затворио и она би била однета на безбедно место.

„Да је то усвојено, биле би мале шансе да се животиња заглави под водом или да оштети уређај&qуот;, објаснили су стручњаци овог института.

Међутим, из института суоткрили да нису препоручили ови решење, а Управа за рибарство донела је коначну одлуку о Фрејиној судбини.

Њихов закључак је био да због високог ризика од повређивања или убиства моржа и „значајног коришћења средстава&qуот; и трошкова потребних за премештање, Фреју није изводљиво пребацити на пучину.

У њиховој изјави се наводи да су све веће гужве око докова дом посетиоци игноришу упозорења, што је изазивало опасност да Фреја или људи у близини могу да доживе повреде.

„И понашање моржа и људи су се недавно променили. Због тога смо одлучили да је еутаназија права мера&qуот;, рекли су из Управе за ББЦ.

Како је рекао Род Дауни, главни саветник Светског фонда за природу за поларне регионе: „Фреја је представљала опасност за јавност, и јавност је представљала опасност за Фреју&qуот;.

Али Фрејино путовање није сасвим завршено.

Из Инситута за истраживање мора су саопштили да ће Норвешки институт за ветеринарство над њом обавити обдукцију за коју кажу да би могла да пружи драгоцене информације о животињи.

Моржеви су на црвеној листи угрожених врста Међународне уније за очување природе.

Међутим, неколико стручњака је истакло да ће Фрејина смрт имати мали утицај на бројност моржева.

„Популација атлантског моржа није угрожена и губитак ове животиње, иако је несрећан, није брига за очување врсте&qуот;, каже Хигдон.

У међувремену, професор Бертелсен је желео да нагласи да постоје хитнија питања.

„Шира слика је глобално загревање и загађење мора&qуот;, каже он.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.20.2022)