Деца и образовање: У ком узрасту дете треба да почне да учи да чита
У појединим земљама деца већ са четири године уче да читају и пишу. У другим не почињу пре седме године. Да ли постоји најбоља формула за успех? Одговор је потражила Мелиса Хогенбум.
Имала сам седам година када сам научила да читам, што је уобичајено за алтернативну школу Стајнер коју сам похађала.
Моја ћерка иде у обичну енглеску школу, и почела је са четири године, што је типично за британске школе.
Учење напамет слова и звукова које производе речи, у узрасту када се у мојој глави образовање састојало од пентрања по дрвећу и скакању по барама, подстакло ме је да се запитам у којој мери нас обликују наша другачија искуства.
Да ли она добија предност због које ће боље проћи у животу?
Или је заправо потенцијално изложена стресу и притиску, у време када би требало да ужива у слободи?
Или можда претерано бринем, а уопште није важно у ком узрасту почињемо да учимо читање и писање?
- Од Вукове азбуке до Мајкробит уређаја
- Деца „све мање физички активна“
- Србија и антифашизам: Шта деца данас уче
- Деца са посебним потребама и школа: Покрет, додир и пријатељи
Нема никакве сумње да богатство језика - писаног, изговореног, отпеваног или читаног наглас - игра одлучујућу улогу у раном човековом развоју.
Бебе већ показују реакцију на речи које су чуле док су биле у стомаку.
Родитељима се саветује да деци читају још док су у стомаку, као и док су бебе.
Постоје докази да рад са дететом на плану језика у најранијој доби утиче на његов успех током школовања.
Књиге су нарочито важне за стицање богатог лингвистичког искуства јер писани језик често обухвата шири, изнијансиранији и прецизнији вокабулар у односу на говорни језик.
То за узврат помаже деци да обогате и продубе свој фонд речи.
Будући да се сматра да је најранији додир детета са језиком од суштинске важности за његов каснији успех, број предшколских установа које су почеле да уче децу основним језичким вештинама је нагло порастао.
На почетку школовања, језик је област којој се највише посвећује пажња.
Овај циљ - да сва деца треба да науче да читају и пишу - данас још више долази до изражаја јер научници упозоравају да је пандемија продубила јаз, узрокован неједнаким образовањем, између добростојећих и сиромашних породица.
У многим државама формално образовање почиње када дете напуни четири године.
Често се као аргумент за такав систем узима да оно већ у раној доби има више времена да учи и истакне се.
Резултат, ипак, може да буде „образовни рат&qуот;, током ког родитељи помажу деци да остваре осетан успех у школи помоћу приватних часова и тренинга, при чему поједини родитељи чак плаћају сталне учитеље својој деци већ у узрасту од четири године.
Ако упоредимо овај систем са оним од пре неколико деценија, заснованим на што више игре у раном узрасту, можемо видети велику промену која се заснива на потпуно различитим ставовима о томе шта је потребно детету да би напредовало.
У Америци се део образовне политике везан за ту област убрзано мењао помоћу одлука попут оне из 2001, познате као „ниједно дете да не заостаје&qуот;, која се залаже за стандардизовано тестирање као начина мерења образованости и напретка.
У Британији, деца се тестирају у другом разреду основне школе (узраст 5-6 година) како би се проверило да ли је постигнут стандардни ниво знања читања.
Критичари упозоравају да рано тестирање попут овог могу одвратити дете од читања, док поборници кажу да она могу указати на ону децу којој је потребна додатна помоћ како би савладала ту област.
Међутим, многе студије показују да нагласак на образовању у раном узрасту не доноси много користи.
Један извештај из 2015, написан у Америци, показује да се наше схватање онога што деца треба да постигну у вртићу променило, што је доводи до „неодговарајућих пракси у учионици&qуот;, попут смањења времена за учење путем игре.
- Како деца виде себе, друге и друштво у коме живе
- Српска ИТ фирма постала део једне од највећих гејминг компанија на свету
- Како игрице могу да помогну деци
Проблем „школификовања&qуот;
Начин на који деца уче и квалитет окружења су од највеће важности.
„Савладавање читања код млађе деце је једна од најважнијих ствари које омогућава основно образовање. Оно је неизмерно је важно кад је реч о напретку у животу детета&qуот;, каже Доминик Вајз, професор основног образовања на Универзитетском колеџу у Лондону.
Он и Алис Бредбери, професорка социологије на истом универзитету, објавили су истраживање које показује да је веома важан сам начин на који се у школама учи писменост.
У извештају из 2022, они тврде да важећи систем у енглеским школама који предност даје звучности - метод који се састоји у спаривању звука изговорене речи или слова са појединачним написаним словом, путем процеса названог „срицање&qуот; - може бити компликован за одређен број деце.
Узрок лежи у томе, каже Бредбери, што „школификовање раног узраста&qуот; резултира образовањем које је већ у раној доби у великој мери формално.
Међутим, тестови који служе за процену тог рано стеченог знања немају много везе са вештинама неопходним за читање и уживање у књигама и другим текстовима у којима се изражавају идеје.
На пример, на тестовима се од ђака тражи да „сричу&qуот; и спелују заумне речи, како не би просто погађали или препознавали сличне речи.
Будући да те речи заправо нису бесмислене, за децу би то могао представљати тежак и замршен задатак.
Бредбери сматра да притисак на децу да усвоје ове вештине декодирања - и положе тестове - значи, такође, и да велики број трогодишњака учи о словима.
„На крају видимо да то све нема много смисла - деца само запамте лекцију уместо да разумеју контекст&qуот;, каже Бредбери. Такође, она је забринута због тога што књиге које се користе на часовима не мотивишу децу.
Ни Вајз ни Бредбери не заговарају безрезервно други тип учења, већ сматрају да треба да размислимо о начину на који децу учимо да усвоје језик.
Приоритет, кажу они, треба да буде подстицање интересовања и блискости са речима, помоћу прича, песама и рецитација које помажу деци да запамте звукове које производе речи, као и да прошире вокабулар.
Многе студије поткрепљују тврдњу да знања стечена у предшколској доби бледе након тог периода.
Деца која су редовно присуствовала предшколској настави немају боље основе касније током основне школе у односу на ону која нису похађала те часове, показују резултати неколицине студија.
Међутим, рано образовање може имати позитивни утицај на социјални развој - а као последица тога, и до веће вероватноће да ће деца која пролазе тај систем касније завршити школу и дипломирати, односно, мање је вероватно да ће кренути путем криминала.
Укратко, похађање предшколског може утицати на касније успехе у животу, али не и на унапређење интелектуалних вештина.
Превелики притисак може изазвати проблеме на дуже стазе.
Студија објављена у јануару 2022. показала је да су деца која су похађала државни предшколски програм, с нагласком на учењу, након неколико година имала мање успеха у школи у поређењу са децом која нису успела да се упишу на тај програм.
То је у сагласности са истраживањем о важности учења заснованог на игри у раном узрасту.
На пример, резултати тог испитивања показују да су деца образована на том принципу имала боље резултате у односу на већину својих вршњака који су у предшколској доби похађали програме засноване на школском приступу.
Једна студија из 2002. показује да је „успех који деца касније постигну у формалном образовању највероватније повезан са раним, активним и на игри заснованим искуствима учења&qуот;, као и да прекомерно формализовано учење може успорити тај процес.
У закључку се каже да „притискање детета у узрасту када је за то још рано може заправо довести до контраефекта кад дете крене у основну школу.&qуот;
Погледајте видео: Како деца разумеју вирус корона
Слично томе, друга мања студија је показала да су непривилегована деца у Америци, која су, по случајном узорку, била уписана на програм учења језика заснованог на игри, имала мање проблема у понашању и емотивних трзавица када су напунила 23 године, у поређењу са, исто тако, насумично одабраном децом која су похађала програм заснован на „директном подучавању&qуот;.
Предшколске студије попут ових не баве се засебно темом на који начин рана писменост утиче на дете у школском узрасту, и стога, иако мања истраживања, која обухватају једну локацију, треба увек узимати с резервом, она указују на то да је у раном узрасту важан сам начин подучавања.
Један од разлога зашто рано образовање позитивно утиче на резултате које остварујемо у каснијој доби нема никакве веза са самим подучавањем, већ са чињеницом да омогућава бригу о детету.
Једноставно речено, родитељи могу непрестано да раде и доносе више новца у кућни буџет.
Ана Канингем, асистенткиња на Одсеку за психологију на универзитету Нотингем Трент, која проучава област учења писмености у раном узрасту, тврди да ће, уколико настава у раном узрасту детета буде изувише школска, наставници бити опседнути тестовима и резултатима, што се може одразити и на децу.
„Наравно, није добро судити о петогодишњем детету на основу резултата теста&qуот;, каже она.
Забринутост родитеља око тога колико је дете успешно у школи такође се може одразити на дете: према истраживању које је наручила једна британска добротворна организација, која се бави образовањем, успех детета у школи је једна од најважнијих родитељских брига.
Ако касније почнеш, остварићеш боље резултате?
У неким земљама није прихваћена теза да са поучавањем деце треба почети у раном узрасту.
На пример, у Немачкој, Ирану и Јапану, школовање почиње од шесте године.
У Финској, коју сматрају за земљу са најбољим образовним системом, деца полазе у школу са седам година.
Упркос овом очигледном кашњењу, фински студенти након петнаесте године остварују боље резултате у поређењу са вршњацима из Британије и Америке.
У прилог образовању које нагласак ставља на дечије потребе, финска деца се много више играју у периоду када иду у вртић и нису изложена школским задацима и обавезама.
Ослањајући се на овај модел, универзитет Кембриџ је 2009. објавио препоруку да деца треба да крену у школу када напуне шест година, јер деци у Британији треба омогућити време потребно „да развију вештине везане за језик и учење које су од суштинске важности за успех у каснијем узрасту&qуот;, пошто прерани почетак може „уздрмати самопоуздање петогодишњака, што за последицу има трајно оштећење процеса учења&qуот;.
Истраживања потврђују став да са учењем читања треба кренути касније.
Једна студија о америчким вртићима из 2006. показала је да су резултати тестова деце која су у односу на вршњаке кренула да уче да читају годину дана касније били бољи.
Студија која пореди читаоце раног узраста и оне који ту вештину касније научиле показала је да они који потпадају у другу групу касније веома брзо надокнаде заостатак - штавише, чак и благо надмаше ране читаоце кад је реч о разумевању.
Себастијан Сагејт, један од водећих истраживача на том пројекту са немачког универзитета Регензбург, каже да студија доказује да каснији почетак учења омогућава деци да учинковито ускладе знање о свету - њихово разумевање - и свет о коме уче.
„Логично је&qуот;, каже он. „Предуслов разумног читања је језик, они морају да откључају идеје које он означава.&qуот;
„Наравно, уколико сте од малих ногу упућени на језик, изградићете темељне вештине за чије савладавање су, иначе, потребне године. Читање се може брзо научити, али кад је реч о језику (вокабулару и разумевању), не постоје пречице. Потребно је уложити велики напор&qуот;, каже Сагејт.
У другом раду, који се бави искуствима различитих узраста прописаних за полазак у школу, открио је да рано савладавање вештине читања не доноси видљиву корист када дете наврши 15 година.
Остаје недоумица: зашто бисмо почињали рано да учимо да читамо, ако техника учења те вештине данас није и сама узнапредовала?
Разлика у апетиту за читањем и способностима је један веома важан аспект.
„У тренутку када треба да крену у школу или почну да уче да читају, разлике међу децом су огромне ако говоримо о њиховим основним знањима&qуот;, објашњава Канинген.
У студији која се бави моделом образовања у Стајнер школи, у оквиру ког формално образовање детета почиње око седме године, Канинген је од укупног узрока издвојила чак 40 одсто деце која су већ знала да читају.
„Мислим да разлог лежи у њиховој спремности&qуот;, каже она. Такође, открила је да су старија деца спремнија да „науче процес читања као надоградњу већ усвојених језичких вештина&qуот; јер су језик усвајала додатне три године.
Студије такође показују да је способност читања далеко више повезана са вокабуларом детета него са његовим узрастом, као и да су његове вербалне вештине у највећој мери најава каснијег језичког развоја.
Међутим, знамо да су многа деца која крећу у школу у заостатку кад је реч о језичким вештинама, најчешће је реч о деци из сиромашнијих слојева.
Поједини стручњаци тврде да њима формално образовање омогућава да добију подршку и усвоје вештине које су друга деца усвојила на неформалан начин код куће.
Тај став заступају и представници британског министарства просвете. Они сматрају да учење читања у раној доби представља „једини ефикасан начин за премошћавање тог јаза [кад је реч о језичкој вештини]&qуот; за оне који заостају кад је реч о језику.
Други предност дају супротном приступу - дете треба дати у окружење где ће уживати и развијати своје језичке способности, што је, на крају крајева, од суштинске важности за успешно савладавање читања.
То је управо оно што раздрагано окружење подстиче: „Задатак учитеља је да процене који је тренутни ниво знања детета и подуче га у складу са тим&qуот;, каже Вајз.
Анализа коју је 2009. објавио Кембриџ потврђује ову оцену: „Нема доказа да ће дете које више времена проводи учећи на часовима - у поређењу са оним које учи кроз игру - на дужи рок 'боље проћи'.&qуот;
Канингем, чија ћерка је такође одскора почела да учи да чита, нуди разуверавајуће широкогруду идеју о томе у ком узрасту треба почети: „Неважно је да ли дете почиње са четири, пет или шест година докле год је метод учења добар, тј. опробан. Деца су толико отпорна, у сваком окружењу ће пронаћи простор за игру.&qуот;
Дакле, наша опседнутост језичким образовањем у раном узрасту ипак нема основа, и стога - нема разлога да инсистирамо на том приступу, при чему не постоји ни очигледна корист од тога.
С друге стране, ако ваше дете крене раније да учи, или самоиницијативно покаже интересовање за читање пре него што се у школи сретне са том активношћу, то је такође сасвим у реду, докле год истовремено имате много времена за пландовање и забаву.
Погледајте видео: Ова деца иду у школу захваљујући морској трави
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 08.21.2022)
