Овогодишњи БИТЕФ под слоганом 'Ми-јунаци рада свог' од 23. септембра до 2. октобра

Бета 22.08.2022

Овогодишње издање Битеф фестивала одржаће се у Београду од 23. септембра до 2. октобра под слоганом "Ми – јунаци рада свог", а у главном програму биће приказано девет представа водећих домаћих, регионалних, европских и светских позоришних аутора, саопштили су данас организатори.

Како је истакнуто, посебан куриозитет је што ће сви позвани позоришни аутори из Немачке, Белгије, Мексика, Француске, Словеније и Уједињеног Краљевства први пут гостовати у Београду.

У прологу фестивала, који традиционално најављује тематске и естетске линије наступајућег програма и прави копчу са претходним издањем фестивала, у Народном позоришту у Београду биће приказана представа "(Није) крај света" у режији Кејти Мичел и продукцији берлинског позоришта "Шаубине".

"Ова представа је еколошки освешћена у погледу теме али и продукције и уводи потпуно нови, утопијски вид стварања позоришта, а за шта се Кејти Мичел доследно бори у свим својим последњим радовима, правећи тако заокрет у својој раније врло препознатљивој поетици. Костими и реквизити су преузети из ранијих представа, сценографија изграђена од рециклабилних материјала, а струја за представу производи се у њој самој, педалирањем два специјална бицикла", наводи се у саопштењу.

Фестивал ће бити свечано отворен 25. септембра у Југословенском драмском позоришту, плесном представом белгијског кореографа Јана Мартенса, која је доживела успех на фестивалу у Авињону.

"Ова представа није случајно одабрана да отвори фестивал, јер уводи публику у тематику овогодишњег издања која се бави питањем рада, радних права и тржишта рада у свету данас, са посебним акцентом на истраживање рада у самим извођачким уметностима", наводи се у саопштењу.

Према речима уметничког директора Битефа Ивана Меденице, драматургија представе своди се на градацију, комбиновање и развој низа покушаја да се оствари једна кореографска идеја.

"Ти покушаји заснивају се, поред базичне Мартенсове замисли, и на репетитивној и 'психоделичној' композицији пољског аутора савремене озбиљне музике Хенрика Миколаја Горецког, као и на материјалима које доносе плесачи, њих чак седамнаесторо, а који су различитих година (од 17 до 70), порекла и професионалне историје (један вид девисед тхеатре-а). Тако се постепено, мозаички склапа паметан, топао и изузетно духовит есеј о савременом плесу, који спаја и прожима различита питања и ставове: плес као физички рад, значај личности плесача (њихових година, изгледа, образовања...), разградња хијерархија у стваралачком процесу, однос тела и друштвеног поретка", рекао је Меденица.

Фестивал су подржали Секретаријат за културу Града Београда и Министарство културе и информисања Србије, као и Делегација Европске уније у Србији.

(Бета, 22.08.2022)

Повезане вести »

Кључне речи

Култура, најновије вести »