Нобелова награда за физиологију и медицину 2022: Добитник шведски генетичар Сванте Пабо који истражује ДНК неандерталаца

Шведски генетичар Сванте Пабо добитник је овогодишње Нобелове награде за физиологију и медицину.

Образлажући награду, Нобелов комитет је саопштио да је Пабо „постигао нешто наизглед немогуће&qуот;, када је секвенцирао први геном неандерталца и открио да се хомо сапиенс укрштао са неандерталцима.

Извео је, како су додали, „сензационални&qуот; подвиг јер је открио и раније непознату, а сродну врсту људима - Денисову.

Докази за његово откриће први пут су се појавили 2010. године, када је Пабо пронашао методе како да издвоји, секвенцира и анализира древни ДНК из костију неандерталца.

Захваљујући његовом раду, научници сада могу да упореде геноме неандерталаца са генетским записима данашњег човека.

Пабо је рођен у Стокхолму 1955. године и одрастао је са мајком, естонском хемичарком Карин Пабо. Његов отац је био биохемичар Суне Бергстром, који је поделио Нобелову награду за физиологију и медицину са Бенгтом И. Самјуелсоном и Џоном Р. Ванеом 1982. године.

• Сусрет неандерталаца и праљуди код Ниша - шта нам говоре новооткривени фосили
• Савремени човек и неандерталац живели заједно дуже него што мислимо
• Прича о Нишлији, првом неандерталцу у Србији

Током деведесетих година 20. века, истраживања генетског кода била су ограничена, јер су се истраживачи ослањали на свеже узорке нетакнуте ДНК.

Шведског генетичара Паба су занимали стари, деградирани генетски материјали наших предака.

Био је први који је успео да одвоји део ДНК материјала из дела костију неандерталаца старог 40.000 година.

Ти резултати показују да се неандерталци разликују како од савременог човека, тако и од шимпанзи.

Пабо се у истраживањима бави пре свега хоминима - модерној групи којој припадамо и ми, Хомо сапиенси, али и наши изумрли преци.

„Откривајући генетске разлике између свих људи и изумрлих хоминина, његови проналасци пружају основу за истраживање оног што нас чини јединственим људима&qуот;, наводи се у образложењу Нобеловог комитета.

Даља поређења ДНК неандерталаца и људи из целог света показала су да је њихов ДНК ближи људима који долазе из Европе или Азије.

Ово нам говори да је Хомо сапиенс имао сексуалне односе и децу са неандерталцима пошто је мигрирао из Африке пре око 70.000 година.

Трагови тога се и данас могу видети.

Тако између једног и четири одсто ДНК, модерни људи су наследили од неандерталаца што се најбоље манифестује у способностима нашег тела да одговори на инфекцију.

• Трагање за пореклом савремених људи „води до Боцване“
• Праисторијски секс: Кад су се срели погледи људи и неандерталаца
• Научница из Србије открива свет праисторијских мама и беба

Кост прста

Научници су 2008. године пронашли кост прста стару 40.000 година у пећини Денисова у Сибиру.

Професор Пабо је успео да секвенцира узорак ДНК и резултати су показали да се ради о раније непознатом хоминину - познатом као Денисови.

Секвенцирање генетичког кода је процес који указује на који начин се организам развија, расте и настаје.

Истраживања су показала да се Хомо сапиенс размножавао са Денисовима.

Шест одсто становника југоисточне Азије има ДНК Денисова.

Шведски генетичар је за вест да је добитник Нобелове награде сазнао тек јутрос када га је позвао Томас Перлман, секретар Нобеловог комитета за физиологију и медицину.

„Био је одушевљен, остао је без речи. Веома срећан&qуот;, рекао је професор Перлман.

Награду додељује Шведска академија науке, а добитнику следи и 10.000.000 шведских круна (око 912.000 евра).

• Револуционарно сазнање - први пут откривен читав људски геном
• Пронађена „ДНК леворуких“ - која мења структуру мозга

Претходни добитници

2021 - Давид Џулијус и Ардем Патапутијан добили су награду за рад о томе како тело реагује на додир и температуру.

2020 - Мајкл Хјутон, Харви Алтер и Чарли Рајс за откриће вируса хепатитиса Ц.

2019 - Петер Ратклиф, Вилијам Келин и Грег Семенза открили су како се ћелије осећају и прилагођавају нивоима кисеоника.

2018 - Џејмс П Алисон и Тасуку Хоњо за откриће како се борити против рака користећи имунолошки систем тела.

2017 - Џефри Хол, Мајкл Росбаш и Мајкл Јанг за откривање како тела одржавају циркадијални ритам или телесни сат.

2016 - Јошинори Охсуми за откриће како ћелије остају здраве рециклирањем отпада.

2015 - Вилијам Ц. Кембел, Сатоши Омура и Јују Ту за откриће лекова против паразита.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.04.2022)