Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu 2022: Dobitnik švedski genetičar Svante Pabo koji istražuje DNK neandertalaca
Švedski genetičar dobitnik je nagrade za rad koji ima veliki udeo u istraživanju ljudske evolucione istorije. I njegov otac je bio dobitnik Nobelove nagrade.
Švedski genetičar Svante Pabo dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu.
Obrazlažući nagradu, Nobelov komitet je saopštio da je Pabo „postigao nešto naizgled nemoguće", kada je sekvencirao prvi genom neandertalca i otkrio da se homo sapiens ukrštao sa neandertalcima.
Izveo je, kako su dodali, „senzacionalni" podvig jer je otkrio i ranije nepoznatu, a srodnu vrstu ljudima - Denisovu.
Dokazi za njegovo otkriće prvi put su se pojavili 2010. godine, kada je Pabo pronašao metode kako da izdvoji, sekvencira i analizira drevni DNK iz kostiju neandertalca.
Zahvaljujući njegovom radu, naučnici sada mogu da uporede genome neandertalaca sa genetskim zapisima današnjeg čoveka.
Pabo je rođen u Stokholmu 1955. godine i odrastao je sa majkom, estonskom hemičarkom Karin Pabo. Njegov otac je bio biohemičar Sune Bergstrom, koji je podelio Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu sa Bengtom I. Samjuelsonom i Džonom R. Vaneom 1982. godine.
- Susret neandertalaca i praljudi kod Niša - šta nam govore novootkriveni fosili
- Savremeni čovek i neandertalac živeli zajedno duže nego što mislimo
- Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
Tokom devedesetih godina 20. veka, istraživanja genetskog koda bila su ograničena, jer su se istraživači oslanjali na sveže uzorke netaknute DNK.
Švedskog genetičara Paba su zanimali stari, degradirani genetski materijali naših predaka.
Bio je prvi koji je uspeo da odvoji deo DNK materijala iz dela kostiju neandertalaca starog 40.000 godina.
Ti rezultati pokazuju da se neandertalci razlikuju kako od savremenog čoveka, tako i od šimpanzi.
Pabo se u istraživanjima bavi pre svega hominima - modernoj grupi kojoj pripadamo i mi, Homo sapiensi, ali i naši izumrli preci.
„Otkrivajući genetske razlike između svih ljudi i izumrlih hominina, njegovi pronalasci pružaju osnovu za istraživanje onog što nas čini jedinstvenim ljudima", navodi se u obrazloženju Nobelovog komiteta.
Dalja poređenja DNK neandertalaca i ljudi iz celog sveta pokazala su da je njihov DNK bliži ljudima koji dolaze iz Evrope ili Azije.
Ovo nam govori da je Homo sapiens imao seksualne odnose i decu sa neandertalcima pošto je migrirao iz Afrike pre oko 70.000 godina.
Tragovi toga se i danas mogu videti.
Tako između jednog i četiri odsto DNK, moderni ljudi su nasledili od neandertalaca što se najbolje manifestuje u sposobnostima našeg tela da odgovori na infekciju.
- Traganje za poreklom savremenih ljudi „vodi do Bocvane“
- Praistorijski seks: Kad su se sreli pogledi ljudi i neandertalaca
- Naučnica iz Srbije otkriva svet praistorijskih mama i beba
Kost prsta
Naučnici su 2008. godine pronašli kost prsta staru 40.000 godina u pećini Denisova u Sibiru.
Profesor Pabo je uspeo da sekvencira uzorak DNK i rezultati su pokazali da se radi o ranije nepoznatom homininu - poznatom kao Denisovi.
Sekvenciranje genetičkog koda je proces koji ukazuje na koji način se organizam razvija, raste i nastaje.
Istraživanja su pokazala da se Homo sapiens razmnožavao sa Denisovima.
Šest odsto stanovnika jugoistočne Azije ima DNK Denisova.
Švedski genetičar je za vest da je dobitnik Nobelove nagrade saznao tek jutros kada ga je pozvao Tomas Perlman, sekretar Nobelovog komiteta za fiziologiju i medicinu.
„Bio je oduševljen, ostao je bez reči. Veoma srećan", rekao je profesor Perlman.
Nagradu dodeljuje Švedska akademija nauke, a dobitniku sledi i 10.000.000 švedskih kruna (oko 912.000 evra).
- Revolucionarno saznanje - prvi put otkriven čitav ljudski genom
- Pronađena „DNK levorukih“ - koja menja strukturu mozga
Prethodni dobitnici
2021 - David Džulijus i Ardem Pataputijan dobili su nagradu za rad o tome kako telo reaguje na dodir i temperaturu.
2020 - Majkl Hjuton, Harvi Alter i Čarli Rajs za otkriće virusa hepatitisa C.
2019 - Peter Ratklif, Vilijam Kelin i Greg Semenza otkrili su kako se ćelije osećaju i prilagođavaju nivoima kiseonika.
2018 - Džejms P Alison i Tasuku Honjo za otkriće kako se boriti protiv raka koristeći imunološki sistem tela.
2017 - Džefri Hol, Majkl Rosbaš i Majkl Jang za otkrivanje kako tela održavaju cirkadijalni ritam ili telesni sat.
2016 - Jošinori Ohsumi za otkriće kako ćelije ostaju zdrave recikliranjem otpada.
2015 - Vilijam C. Kembel, Satoši Omura i Juju Tu za otkriće lekova protiv parazita.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.04.2022)
