Dotukli ih sirotinja, bolest i tuga

– To samo zla sudbina može da režira, Filip je vozio bicikl, iz nepoznatih razloga pao je i glavom udario u stablo hrasta pored puta, nije mu bilo spasa – priča, očiju punih suza, Filipov otac Nedeljko koji je o tragediji obavešten u Zagrebu gde ga je odvela borba za preživljavanje i namera da, privremenim radom u tamošnjoj fabrici vagona, ocu Božidaru, kome je nedavno amputirana noga, kupi protezu, a deci Filipu i Vasiliju, supruzi Maji i majci Rosi sagradi novu