Rusija i Vladimir Putin: Sedam ključnih trenutaka koji su definisali ruskog predsednika

Dok Vladimir Putin proslavlja 70. rođendan, pitamo se kako je on postao izolovani autokrata koji je pokrenuo katastrofalnu invaziju na Ukrajinu?

Sedam ključnih tačaka u životu pomoglo je da se oblikuje njegov način razmišljanja i objasni njegovo sve veće otuđenje od Zapada.

• Ko je Vladimir Putin
• Čovek koji je Putinu otvorio vrata Kremlja
• Putin se uporedio sa ruskim carom Petrom Velikim koji je „vraćao teritorije"

Počinje da trenira džudo, 1964

Rođen u Lenjingradu koji je još uvek nosio vidne ožiljke od 872 dana opsade u Drugom svetskom ratu, mladi Vladimir bio je mrzovoljan i ratoboran dečak u školi.

Njegov najbolji prijatelj prisetio se da bi „ulazio u tuču sa bilo kim" jer se „nikog nije plašio".

Ipak, sitno građenom, ali borbenom mladiću u gradu punom uličnih bandi bila je potrebna nekakva prednost i u 12. godini on je prvo krenuo da trenira sambo, rusku borilačku veštinu, a potom i džudo.

Bio je odlučan i disciplinovan, a sa 18 godina imao je crni pojas u džudou i osvojeno treće mesto na nacionalnom juniorskom takmičenju.

Naravno, od tada je to korišćeno za njegov pažljivo izgrađen mačo imidž, ali je i potvrdilo njegovo rano uverenje da u opasnom svetu morate da budete sigurni u sebe, ali i da shvatite da, prema njegovim vlastitim rečima, kad je tuča neizbežna, „morate da udarite prvi i da udarite tako jako da vaš protivnik posle više ne ustane".

Prijavljuje se za posao u KGB, 1968

Generalno gledano, ljudi su izbegavali da idu u Litejni Prospekt broj 4, sedište političke policije KGB-a u Lenjingradu.

Toliki su prošli kroz njegove ćelije za saslušavanje na putu do gulaga u vreme Staljina da je crni humor bio da je takozvani Boljšoj Dom, „Velika kuća", najviša zgrada u Lenjingradu, jer čovek iz njenog podruma može da vidi Sibir.

Uprkos tome, kad je imao 16 godina, Putin je otišao pravo na njegovu recepciju sa crvenim tepihom i pitao zbunjenog službenika za deskom kako može da se prijavi.

Rečeno mu je da mora da odsluži vojsku ili da stekne diplomu, pa je čak pitao koja je diploma za to najbolja.

Iz prava, rečeno mu je, i od tog trenutka, Putin je bio čvrsto rešen da diplomira pravo, posle čega je bio uredno regrutovan.

Za Putina, prevejanog uličnog kavgadžiju, KGB je bila najveća banda u gradu, nudeći zaleđinu i mogućnost napredovanja čak i nekome bez partijskih veza.

Ali to je predstavljalo i priliku da se bude veliki igrač - kao što je sam rekao govoreći o špijunskim filmovima koje je gledao kao dete - „jedan špijun je mogao da odlučuje o sudbinama hiljada ljudi".

Opkoljava ga masa, 1989

Uprkos svim njegovim nadanjima, Putinova karijera u KGB-u nikad zapravo nije procvetala.

Bio je dobar radnik, ali se nije popeo visoko.

Ipak, posvetio se učenju nemačkog, zbog čega je postavljen u kancelariju za vezu KGB-a u Drezdenu 1985.

Tu se ušuškao u udoban iseljenički život, ali je u novembru 1989, istočnonemački režim počeo da se raspada šokantnom brzinom.

Petog decembra, rulja je opkolila zgradu KGB-a u Drezdenu.

Putin je očajnički pozvao najbližu kasarnu Crvene armije da zatraži zaštitu, a oni su mu bespomoćno odgovorili:

„Ne možemo da uradimo ništa bez naređenja iz Moskve. A Moskva ćuti."

Putin je naučio da se plaši iznenadnog rušenja centralne moći.

Bio je čvrsto rešen da nikad ne dozvoli da ponovo oseti ono što je smatrao greškom sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova - da se ne odgovori brzo i odlučno kad se suočite sa otporom.

• Koga sluša Vladimir Putin
• „Putinovi ljudi”: Odiseja službenika KGB-a koji je zauvek ostao u Drezdenu
• Misterija Putinovih „superfanova“ na Fejsbuku i njihova misija

Ugovara program „Nafta za hranu", 1992

Putin će kasnije, kad se bude urušio Sovjetski Savez, napustiti KGB, ali je brzo obezbedio položaj desne ruke reformističkog novog gradonačelnika sada Sankt Peterburga.

Privreda je bila u slobodnom padu, a Putin je dobio zaduženje da sklopi sporazum koji će pomoći građanima da prežive, razmenivši naftu i metal u vrednosti od 100 miliona dolara za hranu.

U praksi, niko nije video nikakvu hranu, već su prema istrazi, koja je bila brzo osujećena, Putin, njegovi prijatelji i lokalni gangsteri strpali novac u vlastiti džep.

Tokom „divljih devedesetih", Putin je brzo naučio da je politički uticaj roba koja lako može da se unovči, a da su gangsterima potrebni korisni saveznici.

Kad su svi oko njega imali koristi od položaja, zašto ne bi i on?

Pogledajte video o Putinu:

Naređuje invaziju na Gruziju, 2008

Kad je Putin postao ruski predsednik 2000. godine, nadao se da će moći da izgradi pozitivan odnos sa Zapadom - pod vlastitim uslovima, kao što je sfera uticaja širom bivšeg Sovjetskog Saveza.

Brzo se razočarao, a potom i razbesneo, verujući da se Zapad aktivno trudio da izoluje i ponizi Rusiju.

Kad je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili najavio ulazak njegove zemlje u NATO, Putinu je pao mrak na oči i pokušaj Gruzije da uspostavi kontrolu nad proruskom otcepljenom oblasti Južna Osetija postao je izgovor za kaznenu operaciju.

Za pet dana, ruske snage su satrle gruzijsku vojsku i primorale Sakašvilija na ponižavajući mirovni sporazum.

Zapad je bio zgrožen, a opet, u roku od godinu dana, američki predsednik Barak Obama ponudio je da se „resetuju" odnosi sa Rusijom, a Moskva je za nagradu čak dobila da bude domaćin Svetskog fudbalskog prvenstva 2018.

Za Putina, to je bio jasan znak da sila boga ne moli - a slabi i nedosledni Zapad će se narogušiti, ali će na kraju ustuknuti pred čvrstom voljom.

Protesti u Moskvi, 2011-13

Široko rasprostranjeno i opravdano verovanje da su parlamentarni izbori 2011. bili pokradeni izazvalo je proteste koji su dobili dodatni zamajac kad je Putin najavio kandidaturu za reizbor 2012.

Poznati kao „protesti Bolotnaja" po moskovskom trgu na kom su održavani, predstavljali su do tada najveću eksploziju javnog otpora Putinu.

On je čvrsto verovao da je proteste pokrenuo, ohrabrio i njima upravljao Vašington, za to lično optuživši državnu sekretarku Hilari Klinton.

Za Putina, to je bio dokaz da su rukavice skinute i da je Zapad otvoreno krenuo na njega i da je, praktično, on sada u ratu.

• Sve greške ruske vojne strategije u Ukrajini
• Ukrajinska kontraofanziva: Hoće li biti političkih posledica po Putina
• Da li bi Putin aktivirao nuklearno oružje

Izoluje se od kovida, 2020-21

Kad se kovid-19 raširio planetom, Putin je ušao u izolaciju neobičnu čak i za individualističke autokrate.

Svako ko je želeo da se sretne s njim išao je u dvonedeljnu izolaciju pod stražom, a potom morao da prođe kroz hodnik sa ultraljubičastim svetlom koje ubija bacile i bude poprskan dezinfekcionim sredstvom.

U tom periodu, broj saveznika i savetnika koji su mogli da se sretnu sa Putinom licem u lice drastično je opao na šačicu poslušnika i srodnih jastrebova.

Izložen manjem broju alternativnih mišljenja i jedva viđajući čak i vlastitu zemlju, čini se da je Putin „otkrio" da su sve njegove pretpostavke bile tačne i sve njegove predrasude opravdane, i tu je posejano seme invazije na Ukrajinu.

Profesor Mark Galeoti je akademik i autor, koji je napisao knjige Moramo da razgovaramo o Putinu i predstojeću Putinovi ratovi

Možda će vas zanimati i video o Putinovoj poseti Beogradu:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog tema za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.07.2022)