Русија и Владимир Путин: Седам кључних тренутака који су дефинисали руског председника

Док Владимир Путин прославља 70. рођендан, питамо се како је он постао изоловани аутократа који је покренуо катастрофалну инвазију на Украјину?

Седам кључних тачака у животу помогло је да се обликује његов начин размишљања и објасни његово све веће отуђење од Запада.

• Ко је Владимир Путин
• Човек који је Путину отворио врата Кремља
• Путин се упоредио са руским царом Петром Великим који је „враћао територије&qуот;

Почиње да тренира џудо, 1964

Рођен у Лењинграду који је још увек носио видне ожиљке од 872 дана опсаде у Другом светском рату, млади Владимир био је мрзовољан и ратоборан дечак у школи.

Његов најбољи пријатељ присетио се да би „улазио у тучу са било ким&qуот; јер се „никог није плашио&qуот;.

Ипак, ситно грађеном, али борбеном младићу у граду пуном уличних банди била је потребна некаква предност и у 12. години он је прво кренуо да тренира самбо, руску борилачку вештину, а потом и џудо.

Био је одлучан и дисциплинован, а са 18 година имао је црни појас у џудоу и освојено треће место на националном јуниорском такмичењу.

Наравно, од тада је то коришћено за његов пажљиво изграђен мачо имиџ, али је и потврдило његово рано уверење да у опасном свету морате да будете сигурни у себе, али и да схватите да, према његовим властитим речима, кад је туча неизбежна, „морате да ударите први и да ударите тако јако да ваш противник после више не устане&qуот;.

Пријављује се за посао у КГБ, 1968

Генерално гледано, људи су избегавали да иду у Литејни Проспект број 4, седиште политичке полиције КГБ-а у Лењинграду.

Толики су прошли кроз његове ћелије за саслушавање на путу до гулага у време Стаљина да је црни хумор био да је такозвани Бољшој Дом, „Велика кућа&qуот;, највиша зграда у Лењинграду, јер човек из њеног подрума може да види Сибир.

Упркос томе, кад је имао 16 година, Путин је отишао право на његову рецепцију са црвеним тепихом и питао збуњеног службеника за деском како може да се пријави.

Речено му је да мора да одслужи војску или да стекне диплому, па је чак питао која је диплома за то најбоља.

Из права, речено му је, и од тог тренутка, Путин је био чврсто решен да дипломира право, после чега је био уредно регрутован.

За Путина, превејаног уличног кавгаџију, КГБ је била највећа банда у граду, нудећи залеђину и могућност напредовања чак и некоме без партијских веза.

Али то је представљало и прилику да се буде велики играч - као што је сам рекао говорећи о шпијунским филмовима које је гледао као дете - „један шпијун је могао да одлучује о судбинама хиљада људи&qуот;.

Опкољава га маса, 1989

Упркос свим његовим надањима, Путинова каријера у КГБ-у никад заправо није процветала.

Био је добар радник, али се није попео високо.

Ипак, посветио се учењу немачког, због чега је постављен у канцеларију за везу КГБ-а у Дрездену 1985.

Ту се ушушкао у удобан исељенички живот, али је у новембру 1989, источнонемачки режим почео да се распада шокантном брзином.

Петог децембра, руља је опколила зграду КГБ-а у Дрездену.

Путин је очајнички позвао најближу касарну Црвене армије да затражи заштиту, а они су му беспомоћно одговорили:

„Не можемо да урадимо ништа без наређења из Москве. А Москва ћути.&qуот;

Путин је научио да се плаши изненадног рушења централне моћи.

Био је чврсто решен да никад не дозволи да поново осети оно што је сматрао грешком совјетског лидера Михаила Горбачова - да се не одговори брзо и одлучно кад се суочите са отпором.

• Кога слуша Владимир Путин
• „Путинови људи”: Одисеја службеника КГБ-а који је заувек остао у Дрездену
• Мистерија Путинових „суперфанова“ на Фејсбуку и њихова мисија

Уговара програм „Нафта за храну&qуот;, 1992

Путин ће касније, кад се буде урушио Совјетски Савез, напустити КГБ, али је брзо обезбедио положај десне руке реформистичког новог градоначелника сада Санкт Петербурга.

Привреда је била у слободном паду, а Путин је добио задужење да склопи споразум који ће помоћи грађанима да преживе, разменивши нафту и метал у вредности од 100 милиона долара за храну.

У пракси, нико није видео никакву храну, већ су према истрази, која је била брзо осујећена, Путин, његови пријатељи и локални гангстери стрпали новац у властити џеп.

Током „дивљих деведесетих&qуот;, Путин је брзо научио да је политички утицај роба која лако може да се уновчи, а да су гангстерима потребни корисни савезници.

Кад су сви око њега имали користи од положаја, зашто не би и он?

Погледајте видео о Путину:

Наређује инвазију на Грузију, 2008

Кад је Путин постао руски председник 2000. године, надао се да ће моћи да изгради позитиван однос са Западом - под властитим условима, као што је сфера утицаја широм бившег Совјетског Савеза.

Брзо се разочарао, а потом и разбеснео, верујући да се Запад активно трудио да изолује и понизи Русију.

Кад је грузијски председник Михаил Сакашвили најавио улазак његове земље у НАТО, Путину је пао мрак на очи и покушај Грузије да успостави контролу над проруском отцепљеном области Јужна Осетија постао је изговор за казнену операцију.

За пет дана, руске снаге су сатрле грузијску војску и приморале Сакашвилија на понижавајући мировни споразум.

Запад је био згрожен, а опет, у року од годину дана, амерички председник Барак Обама понудио је да се „ресетују&qуот; односи са Русијом, а Москва је за награду чак добила да буде домаћин Светског фудбалског првенства 2018.

За Путина, то је био јасан знак да сила бога не моли - а слаби и недоследни Запад ће се нарогушити, али ће на крају устукнути пред чврстом вољом.

Протести у Москви, 2011-13

Широко распрострањено и оправдано веровање да су парламентарни избори 2011. били покрадени изазвало је протесте који су добили додатни замајац кад је Путин најавио кандидатуру за реизбор 2012.

Познати као „протести Болотнаја&qуот; по московском тргу на ком су одржавани, представљали су до тада највећу експлозију јавног отпора Путину.

Он је чврсто веровао да је протесте покренуо, охрабрио и њима управљао Вашингтон, за то лично оптуживши државну секретарку Хилари Клинтон.

За Путина, то је био доказ да су рукавице скинуте и да је Запад отворено кренуо на њега и да је, практично, он сада у рату.

• Све грешке руске војне стратегије у Украјини
• Украјинска контраофанзива: Хоће ли бити политичких последица по Путина
• Да ли би Путин активирао нуклеарно оружје

Изолује се од ковида, 2020-21

Кад се ковид-19 раширио планетом, Путин је ушао у изолацију необичну чак и за индивидуалистичке аутократе.

Свако ко је желео да се сретне с њим ишао је у двонедељну изолацију под стражом, а потом морао да прође кроз ходник са ултраљубичастим светлом које убија бациле и буде попрскан дезинфекционим средством.

У том периоду, број савезника и саветника који су могли да се сретну са Путином лицем у лице драстично је опао на шачицу послушника и сродних јастребова.

Изложен мањем броју алтернативних мишљења и једва виђајући чак и властиту земљу, чини се да је Путин „открио&qуот; да су све његове претпоставке биле тачне и све његове предрасуде оправдане, и ту је посејано семе инвазије на Украјину.

Професор Марк Галеоти је академик и аутор, који је написао књиге Морамо да разговарамо о Путину и предстојећу Путинови ратови

Можда ће вас занимати и видео о Путиновој посети Београду:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог тема за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.07.2022)