Ово нигде нећете прочитати – најдирљивији опроштај од Горице Нешовић написала је њена најбоља другарица

Волела је да сади цвеће. На најмањој прозорској полици коју је имала. У саксије по стану. Нарочито оно цвеће без цвета, оно незапамтљивог имена које је само она памтила, оно што расте и у мраку. И поносно ми показивала сваки нови сантиметар дотичног, израстао у сенци неког ћошка њеног стана. Једног од многих станова које је дуго, као подстанарка, мењала. И од сваког од њих, у року од трептаја, успевала да направи дом, ушушкану кућу пуну ситница. Како је волела