Србија и Косово: Повлачење признања - да ли је могуће и шта значи
Да ли ће кампање признавања и отпризнавања бити заустављене после новог предлога Француске и Немачке о односима Србије и Косова?
Лист папира са државним грбом, печатом и иницијалима - дипломатским нотама државе званично комуницирају, објављују рат, склапају мир, признају једна другу или повлаче ту одлуку.
Четрнаест година од када су власти у Приштини прогласиле независност, Србија ту одлуку одбацује и води дипломатску офанзиву да убеди неке државе да повуку одлуку о признању суверености Косова.
Док косовске власти кажу да независност признаје 117 земаља, из Београда наводе да је број далеко мањи, али тачне податке није лако утврдити.
Сједињене Америчке Државе и већина земаља Европске уније признале су независност Косово, док Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија нису, као ни Русија, Кина, Бразил и Индија.
„Свака суверена држава је слободна да одлучи да ли жели да призна неку другу државу или не&qуот;, објашњава Милена Стерио, професорка права са Универзитета Кливленд у писаном одговору за ББЦ на српском.
Повлачење признања је контроверзно питање јер не постоје јасно дефинисани законски и институционални регулаторни механизми, сматра Гзим Висока, професор студија мира и сукоба са Универзитета Даблин сити у Ирској.
- Да ли је Путин променио став о Косову или га користи као „чип за трговину“ са Западом
- Шта је остало од Ахтисаријевог плана на Косову
- Како заиста изгледају преговори Србије и Косова у Бриселу
Ипак, повлачење признања није неуобичајено и непознато у дипломатској пракси, сматра Бранка Латиновић, дипломаткиња у пензији.
У том случају „престају дипломатски односи, повлачи се особље, поништавају се претходно склопљени уговори - то је читав један склоп мера&qуот;, додаје Латиновић.
„Тада се такође шаље нота - званични и највиши дипломатски акт, али се то дешава и није ништа ново&qуот;, каже Латиновић.
Како и зашто се повлачи признање државе
Енвер Хасани, професор уставног права из Приштине, каже да отпризнавање није правна категорија и да не постоји у међународном јавном праву.
„Када неког признате, то је де јуре акт, неповратан акт и не може да се повуче&qуот;, каже Хасани за ББЦ на српском.
Професор Висока објашњава да ипак постоје ситуације у којима је повлачење признања могуће.
„Повлачење се сматра оправданим и логичним када држава престане да постоји у оном облику на основу ког је уследило признање или када је држава настала као резултат силе, односно кршењем међународног права.&qуот;
Висока наводи пример Тајвана који је прогласио независност од Кине још 1949.
Независност Тајвана су неке државе признавале и отпризнавале више од шест пута, у само неколико месеци.
Пекинг сматра да је Тајван отцепљена покрајина која ће једног дана поново бити саставни део Кине.
Одлука о повлачењу признања разматра се и у односу на актуелну геополитичку ситуацију, каже професорка Стерио.
„Уколико је нека држава под политичким притиском треће државе, врло је могуће да ће попустити и променити одлуку.
„Тако су Аргентина, Костарика и Канада првобитно предложиле на седницама њихових парламената да се призна Северна Кореја, али је притисак Јужне Кореје био јачи, те су предлог повукле&qуот;, појашњава она.
- Дипломатски гаф: Како је Црна Гора на трен прекинула односе са Русијом
- Шта значи када амбасадор добије позив на консултације
- Откуд у вашингтонском споразуму о Косову српска амбасада у Израелу
Висока каже да су ноте о признању и повлачењу признања инструмент који државе користе како би што више других земаља „привукле у сопствени табор&qуот;.
„То је као на берзи - одлуке углавном мењају мање, постколонијалне државе, које при свакој промени националне владе мењају спољнополитички курс, а на чију страну ћу да тас да превагне зависи од тога ко ће понудити више&qуот;, објашњава професор.
Он сматра да се у случају Косова, председник Србије Александар Вучић ослања на блиске везе које је некадашња Југославија имала са државама чланицама Покрета несврстаних.
Додаје и да је Вучић водио и „ковид дипломатију, тако што је давао вакцине државама које нису признале Косово или су показивале спремност да преиспитају одлуку о повлачењу.&qуот;
Шта повлачење признања (не)значи
Одлука једне државе да не посматра другу државу као независан и суверен субјекат не значи увек и прекид комуникације на свим нивоима.
Неретко се дешава да државници упркос званичном непризнавању или повлачењу, настављају да се састају формално или неформално, каже професор Висока.
„Повлачења признања могу довести до све веће дипломатске изолације и ограниченог приступа међународним телима&qуот;, додаје он.
У случају Косова, Висока сматра да Београд има два циља: онемогућити улазак Косова у међународне организације и покупити политичке поене на домаћем терену.
„Када је конкретно реч о Косову, утицало би на међународни положај, смањиле би се шансе да се учлани у међународне организације, јер што је више држава које повлаче признање, то се смањује број оних који ће гласати за пријем&qуот;, каже.
Међутим, сам број признања није пресудан за пријем држава у међународне организације.
„Када је Црна Гора добила столицу у Уједињеним Нацијама, имала је много мање развијених билатералних односа са другим државама него што Косово има сада.
„Слично је било и са Хрватском, у тренутку уласка у ову организацију, признавало ју је око 50 држава, а Косово у овом тренутку има готово дупло више билатералних званичних односа&qуот;, каже Висока.
- Шта Београд значи Кристоферу Хилу, а шта његов долазак значи за Балкан
- Може ли држава да буде избачена из Уједињених нација
- Чији је двоглави орао и зашто се показују три прста
Професор Висока наводи и пример Палестине коју признаје више од две трећине земаља чланица Уједињених нација, а у овој организацији нема статус члана, већ посматрача.
Уједињене нације су 1947. изгласале да се Палестина подели на две државе, јеврејску и арапску, а Јерусалим је постао међународни град.
Тај план су прихватиле јеврејске вође, али га је арапска страна одбила и план никада није спроведен.
Пошто нису успели да реше проблем, Британци који су управљали Палестином деценијама, напустили су територију 1948, а јеврејски политички лидери прогласили су стварање државе Израел.
Многи Палестинци су се успротивили и почео је рат у којем су учествовале и војске суседних арапских земаља.
Стотине хиљада Палестинаца побегло је или је протерано, а до тренутка када су се борбе завршиле примирјем наредне године, Израел је контролисао већи део територије.
Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) је 1988. донела декларацију о независности.
Независну Палестину до сада је признало 139 држава. У новембру 2012, чланице Генералне скупштине Уједињених нација изгласале су да Палестина добије статус „државе посматрача која није чланица&qуот;.
Висока каже да последице постоје и за државе које одлуке често мењају, јер делују неозбиљно и нестабилно.
Суверене и независне државе, без обзира на да ли су признате или не - као што је, рецимо, Косово - морају да поштују међународно право, сматра професор Хасани.
„Не може једна суверена држава да се понаша у међународној заједници како хоће&qуот;, додаје он.
Дипломатски ринг Београда и Приштине
Дипломате из Србије годинама воде кампању чији је циљ смањење броја држава које су признале независност Косова, а званичници Приштине за пријем у међународне организације.
На паузу су отишли у септембру 2020, када су пред тадашњим америчким председником Доналдом Трампом у Вашингтону потписали споразум и ставили једногодишњи мораторијум на кампање које су до тад водили.
Косово се обавезало да неће аплицирати за улазак у међународне организације, а Србија да ће престати да заговара повлачење признање.
Чим је мораторијум истекао, и Београд и Приштина наставили су дипломатске офанзиве.
- Вучић: „Тражићемо компромисно решење у наредних 10 дана&qуот;
- Аљбин Курти: „Верујем да би Европска унија могла да буде активнија и јаснија&qуот;
- Да ли је Путин променио став о Косову или га користи као „чип за трговину“ са Западом
Косово је поднело захтев за пријем у Савет Европе у мају 2022.
Никола Селаковић, министар спољних послова Србије, тада је рекао да у фиоци има четири нове ноте о повлачењу признања, а неколико месеци касније, председник Србије је саопштио да их је седам.
„Борићемо се и ћутаћемо све док они не крену са уласцима у неке нове институције, а тог тренутка када крену изненадиће се бројем земаља које мисле другачије и јасном већином коју у овом телу, као што су УН, данас имамо&qуот;, рекао је Вучић у септембру.
Аљбин Курти, премијер Косова, поручио је у разговору за ЦНН да „независност Косова потврђује велика већина држава у свету која га је и признала, али и Међународни суд правде&qуот;.
Додао је да се нада да ће у наредним недељама и месецима доћи до правно обавезујућег споразума о међусобном признању, јер сматра да су правне расправе о независности Косова завршене.
Косово је од 2008. године члан више међународних организација:
- Међународног монетарног фонда,
- Светске банке,
- Европске банке за обнову и развој,
- Светске царинске организације,
- Централноевропског уговора о слободној трговини (ЦЕФТА),
- Сталног арбитражног суда,
- Светске фудбалске федерације,
- Европске фудбалске уније,
- Међународног олимпијског комитета
Нови предлог Француске и Немачке
Председник Вучић је овог викенда саопштио да су две највеће европске силе изнеле предлог - Косову чланство у Уједињеним нацијама, а Србији заузврат брзи улазак у Европску унију.
„Не бисмо били понижавани и приморавани да формално признамо Косово, али би било важно да се не бунимо и дамо јасан сигнал свима да смо сагласни са чланством Косова у УН&qуот;, рекао је Вучић.
Међутим, упозорио је да би „за Србију и због Устава, али не само због Устава, неприхватљиво да Косово буде чланица УН и то ће имати последице&qуот;, не откривши више детаља.
Да ли ће овај предлог поново зауставити кампање признавања и отпризнавања, сазнаће се у наредним недељама, када лидере Београда и Приштине очекују бројни дипломатски састанци са представницима Европске уније и највишим званичницима земаља чланица.
Можда ће вас занимати и ова прича
Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља.
Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.10.2022)
