Goranova priča o majci je najtužnija saga o životu u inostranstvu: "Kada sam odlazio na studije želela je da se jednom vratim"
Blic 14.10.2022
Večita saputnica svih onih koji napuštaju svoju zemlju i odlaze u inostranstvo željni boljeg života, avanture ili nečeg trećeg, nesumljivo je - nostalgija. I svi oni koji odlaze složiće se da, kada se saberu sve mane i vrline novog života, koliko god on dobar da bio, nostalgija nastavlja da nas prati, najčešće u jednom liku čiju pravu vrednost često otkrijemo, nažalost, prekasno.
Zato je priča Gorana Vuka o majci, koju je poslao za rubriku "Moj život u inostranstvu", najneobičnija, ali najistinitija priča o životu u tuđini. Njegovo pismo vam prenosimo u celosti: "Kad sam bio mali mama mi je govorila da zimi ne idem bez kape. Nisam je slušao pa danas imam hroničnu upalu sinusa. U osnovnoj me je molila da radim domaće na vreme. A ja bio kampanjac. Ih, koliko me ta navika samo košta. U srednjoj mi je govorila da se ne vraćam kasno sa treninga.
