Goranova priča o životu u inostranstvu je najdirljivija posveta majci i slika života u tuđini

I svi oni koji odlaze složiće se da, kada se saberu sve mane i vrline novog života, koliko god on dobar da bio, nostalgija nastavlja da nas prati, najčešće u jednom liku čiju pravu vrednost često otkrijemo, nažalost, prekasno. Zato je priča Gorana Vuka o majci, koju je poslao za „Politikinu“ rubriku „Moj život u inostranstvu“, najneobičnija, ali najistinitija priča o životu u tuđini. Njegovo pismo prenosimo u celosti: „Kad sam bio mali mama mi je govorila da zimi