Tanja Stupar Trifunović: Zavičaj

Zavičaj je klupko zmija ujeda opštim mjestima kamen sunce truje otrovom očekivanja nasilan ispod uzdaha i čežnje za vinovom lozom maslinom štapom pritiska glavu otrovnici šamarom ju je dohvatio po usni stalno se otvara to mjesto i sipa so po svim ranama o kojima ona ne zna ništa poganim ustima rascijepila je zemlju i zavukla se u nju Kud će nesrećnica uz plot se polegla zmija je bila skupila se samo se pravi mrtva nije on njen ju je jezik otrovni ubio Pravda se