Migranti, Britanija i Balkan: „Ne krivite nas za vašu neuspelu migracionu politiku", poručuje albanski premijer Londonu
Albanski premijer Edi Rama kaže za BBC da Velika Britanija koristi njegovu zemlju i sunarodnike kako bi opravdala vlastitu „neuspešnu” migracionu politiku.
Albanski premijer Edi Rama optužio je Veliku Britaniju da je u njegovoj zemlji i građanima pronašla žrtvenog jarca kako bi opravdala sopstvenu, kako je rekao, „neuspelu migracionu politiku".
Reagujući na izjavu britanske ministarke unutrašnjih poslova Suele Brejverman da je Engleska „suočena sa invazijom migranata", posebno izdvojivši Albance, Edi Rama je za BBC rekao da takav komentar podstiče ksenofobiju.
„Takav rečnik nije politika, a nije ni program", dodao je on.
Albanci su sada najveća grupa migranata koji malim čamcima prelaze kanal Lamanš između Francuske i Velike Britanije.
Prošle nedelje, u britanskom parlamentu je rečeno da je tokom ove godine 12.000 Albanaca stiglo u Veliku Britaniju preko Lamanša.
Od tog broja, 10.000 su muškarci, što čini jedan odsto odraslog muškog stanovništva Albanije.
Pre dve godine, broj albanskih migranata koji su na taj način došli do Velike Britanije bio je 50.
- Najopasnije migrantske rute na svetu
- Više od 90 golih migranata na grčko-turskoj granici, UN šokirane
- Do Beograda bez vize, za EU sa krijumčarima: Kako izbeglice i migranti iz Burundija, Tunisa i Indije stižu do Evrope
U intervjuu za BBC, Rama je rekao da je komentar Suele Brejverman „ludost" i da je „nemoguće da ostane nem na takvu izjavu".
„Nije reč o njoj, reč je o klimi koja je stvorena. Traži se žrtveni jarac i prebacuje se krivica na druge".
„Nije reč ni o o Albancima, vanzemaljcima ili gangsterima, već o promašenoj politici o granicama i kriminalu.
„Ovakav jezik nije politika, nije program, nije vizija. [To] nije ništa drugo nego podsticanje ksenofobije i ciljanje, izdvajanje jedne zajednice".
„Divim se svemu što Britanija predstavlja, ali sam zaista zgrožen ovakvom politikom koja je osuđena na propast", rekao je albanski premijer.
Njegova izjava za BBC usledila je pošto je prethodno na Tviteru napisao da Velika Britanija „diskriminiše" Albance kako bi odvratila pažnju javnosti od „neuspeha sopstvene politike".
Upitan o komentarima albanskog premijera, ministar za imigracije Robert Dženrik rekao je da želi „produktivne odnose" sa Ramom.
„Ali takođe je tačno da je Albanija očigledno bezbedna zemlja i da su velika većina ljudi koji dolaze iz Albanije mladi muškarci", rekao je on za ITV.
„To je pravi primer ekonomskih migranata, a mi kao zemlja treba da se trudimo da ih odvratimo", dodao je on.
- Migranti i Balkan: Koliko vredi ljudski život
- Koliko zarađuju krijumčari ljudi i zašto se bave ovim poslom
- Najveća tragedija u Lamanšu: Trudnica i troje dece među poginulima
„Grozna reč"
Prošle nedelje, Dženrik je rekao da britanska vlada razmatra uspostavljanje „prilagođene rute" za Albance kako bi njihovi imigracioni slučajevi bili procesuirani brže i bili vraćeni u Albaniju ako njihovi zahtevi ne budu odobreni.
Govoreći za Skaj njuzu, Dženrik je rekao da Velika Britanija mora da da prioritet ljudima koji su u „istinskoj opasnosti".
„Želim da imam konstruktivan i produktivan odnos sa našim albanskim prijateljima", rekao je Dženrik.
„Ali tačno je da je četvrtina ljudi koji su ove godine malim čamcima prešli Lamanš iz Albanije, a naša organizacija za borbu protiv kriminala rekla je da veoma značajan deo ozbiljnog organizovanog kriminala potiče od tih pojedinaca. "
Brejverman se u ponedeljak saglasila sa poslanikom Konzervativne stranke Lijom Andersonom da „albanski kriminalci" napuštaju sigurnu zemlju da bi došli u Veliku Britaniju.
Dodao je da ako smeštaj u Velikoj Britaniji nije dovoljno dobar za njih, mogli bi da „sednu u gumeni čamac i da se vrate pravo u Francusku".
Pišući na Tviteru, Rama je optužio ministra unutrašnjih poslova da se upušta u „retoriku zločina koja na kraju kažnjava nevine".
Komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folker Tirk takođe je kritikovao komentare britanske ministarke Brejverman o „invaziji migranata", rekavši da je to „grozna reč" i da političari moraju da se postaraju da njihov jezik „ne doliva ulje na vatru o pitanjima koja se tiču ljudskih bića".
Analiza
Dominik Kašani, BBC novinar
U ovom trenutku, velika većina onih koji se vraćaju u Albaniju su osuđeni kriminalci koji su odslužili zatvorske kazne.
To nisu isti ljudi koji su poslednjih meseci prešli Lamanš i tražili azil ili podneli zahteve za trgovinu ljudima.
Dok britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova Albaniju smatra sigurnom zemljom, ako neko podnese punopravan zahtev za azil, on se mora razmotriti.
To znači da ovi pojedinci neće biti vraćeni dok ne prođu kroz sistem i izgube slučaj, što je proces koji bi mogao da potraje godinama.
Ministarstvo unutrašnjih poslova ima ogroman spisak od 101.000 nerešenih slučajeva azila.
Broj nerešenih slučajeva je porastao jer službenicima koji obrađuju podatke treba više vremena.
To je nešto što se pogoršava već četiri godine i nije jasno šta su četiri ministra unutrašnjih poslova u tom periodu uradila da to poprave.
Otuda je razlog zbog kojeg stručnjaci za imigracionu politiku i albanski premijer kažu da je kriza u Kentu stvar vlasti.
Velika Britanija smatra Albaniju „bezbednom zemljom" i navodi se kao „označena država" prema zakonu Ujedinjenog Kraljevstva, što znači da generalno „ne postoji ozbiljan rizik od progona" za ljude koji tamo žive.
Međutim, smatra se da neki albanski migranti podnose zahteve za azil u Velikoj Britaniji, tvrdeći da su žrtve trgovine ljudima.
Trenutno su Albanci najbrojnija nacija među onima koji traže azil u Britaniji na osnovu tih tvrdnji.
Harjap Bangal, advokat za imigraciju, rekao je za BBC da su Albanci „na meti bandi", što rezultira velikim brojem ljudi koji dolaze u Veliku Britaniju.
„Bande ciljaju na Albance i govore im: 'Pa, čekajte, želite bolji život. Ako želite da zatražite azil u Velikoj Britaniji, mi to možemo da vam obezbedimo'", rekao je Bangal.
Oko 7.627 Albanaca zatražilo je azil u Velikoj Britaniji do juna ove godine, što je više nego dvostruko više nego prethodne godine.
Manje je verovatno da će Albanci dobiti azil nego druge nacionalnosti, sa trenutnom stopom od 53 odsto u poređenju sa 76 odsto za ljude drugih nacionalnosti.
Ali najnovije brojke ne uključuju većinu onih koji su stigli ove godine, jer njihovi zahtevi za dobijanje azila tek treba da uđu u razmatranje.
Do juna 2022. godine, 440 ljudi je vraćeno u Albaniju iz imigracionih pritvorskih centara.
Skoro svi su bili neoženjeni odrasli muškarci.
Albanci čine najveći broj inostranih prestupnika koji je deportovan iz Britanije u martu 2022.
Odgovarajući na pitanja poslanika, novi britanski premijer Riši Sunak je priznao da se ne obrađuje dovoljno zahteva za azil i obećao da će sistem biti poboljšan.
Poslanicima je prošle nedelje rečeno da je samo četiri odsto onih koji su čamcima prešli Lamanš 2021. godine dobilo odluke o zahtevima za azil.
Lider laburista Kir Starmer optužio je vladu da je izgubila kontrolu.
Skoro 40.000 ljudi prešlo je Lamanš u malim čamcima u prethodnih 10 meseci u 2022. godini, što je najveći broj od kada su podaci počeli da se prikupljaju 2018. godine.
Ministarka unutrašnjih poslova Suela Brejverman je pod pritiskom da reši ozbiljnu prenaseljenost i loše uslove u centru za obradu migracija Menston u Kentu, za šta vlada krivi povećan priliv migranata poslednjih dana.
Pogledajte video o migrantima koji u čamcima prelaze Lamanš:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.03.2022)
