Амерички избори за Конгрес: Шест разлога зашто је исход важан за читав свет

Амерички избори за Конгрес су важно питање.

На овим изборима, у понуди је свако посланичко место у Представничком дому, трећина места у Сенату и хиљаде државних законодавних и извршних служби.

Ови „избори средине мандата&qуот;, као што им само име говори, одржавају се на половини председничког мандата и иако се име Џозефа Бајдена не налази на изборној листи, гласање ће у великој мери одредити шта он може да уради за последње две године мандата.

Непријатељски настројен Конгрес озбиљно отежава председнику доношење закона или предлагање важних кандидатура, попут оних за судије Врховног суда.

Прва бирачка места отворена су у 11 сати по средњеевропском времену.

Бира се свих 435 посланика доњег, Представничког дома Конгреса, чији је мандат две године, и 35 од 100 чланова горњег дома, Сената, за шестогодишњи мандат.

Бирају се и гувернери 36 од 50 савезних држава, и велики број званичника савезних држава и нижих нивоа власти

• Избори за амерички Конгрес: Шта је Бајден постигао до сада и шта га још чека
• Чему се Доналд Трамп нада на изборима за амерички Конгрес
• „Спремите се&qуот;: Трамп наговестио да ће се поново кандидовати за председника Америке

Али ови избори имају и последице које сежу много даље од САД, а 2022. они привлаче још више пажње него раније.

„Људи из читавог света прате политику у САД зато што је важно за оно што Америка ради ван сопствених граница&qуот;, каже за ББЦ Лесли Винџамури, директорка Програма за САД и Америке лондонског политичког института Четам хаус.

„Ови избори су важнији од већине зато што демократски и републикански кандидати имају дијаметрално супротне ставове о многим фундаменталним питањима&qуот;, каже она.

Ево шта је улог:

Абортус

„Ово су најважнији избори за Американке од памтивека&qуот;, каже Јасмин Рађи, иранско-америчка активисткиња из напредне политичке организације Свинг лефт.

Рађи, бивша директорка Планираног родитељства, невладине организације која се залаже за низ питања попут приступа абортусу, упозорава да ће се на изборној листи водити битка „против екстремиста који раде на томе да уназаде наша репродуктивна права&qуот;.

У јуну је амерички Врховни суд укинуо одлуку из 1973. познату као Ро против Вејда која је озаконила абортус за труднице у прва три месеца трудноће.

Одлука Врховног суда отворила је врата појединачним савезним државама да забране или у великој мери ограниче приступ прекиду трудноће - од тада је то учинило њих 13.

То је абортус учинило кључним питањем у предизборним кампањама државних гувернера за изборе средине мандата.

Анкете упорно показују да су републикански гласачи много склонији гласању у корист ограничавања или укидања приступа абортусу од демократа.

Осмог новембра ће се гласати за 36 гувернерских положаја.

Американци ће у четири државе (Калифорнија, Кентаки, Монтана и Вермонт) заправо на изборима средине мандата гласати о предлозима закона о абортусу који или ограничавају или гарантују поступак.

„Слобода је конкретно угрожена што се тиче репродуктивних слобода. Ако демократе изгубе гувернерске трке у државама као што су Мичиген, Аризона или Виксонсин, абортус би буквално могао преко ноћи да постане незаконит&qуот;, каже Рађи.

„А ако демократе изгубе Конгрес, републиканци у Представничком дому већ планирају да предложе забрану абортуса у читавој земљи.&qуот;

Што се тиче абортуса, као и многих других питања, оно што се дешава у САД може да буде индикативно за глобалне трендове или чак утиче на њих.

„САД су једна од највећих демократија на свету, тако да одлуке које се тамо донесу утичу на остатак света&qуот;, објашњава за ББЦ Луиз Четкути, политичка аналитичарка у париској стручној групи Институт Монтењ.

Украјина

Америчка помоћ Украјини после руске инвазије питање је које је ујединило демократе и републиканце, нарочито у Конгресу, где су пакети помоћи добијали убедљиву подршку обе странке.

Докторка Винџамури верује да је спољна политика ретка област у којој су демократе и републиканци више на истој страни него подељени кад су у питању кључна питања.

Међутим, постоје знаци да би овај уједињени став ускоро могао да се промени.

Председник Бајден јавно је изразио забринутост шта ће се десити са будућом помоћи Украјини уколико републиканци стекну контролу над Конгресом.

Републикански лидер у Представничком дому Кевин Мекарати раније је изјавио за политичку интернет страницу Панчбоул њуз да Конгрес неће исписивати „бланко чекове Украјини&qуот; ако његова странка тријумфује.

„Мораћемо да видимо шта ће се дешавати са политиком према Украјини, нарочито мимо војне помоћи&qуот;, каже за ББЦ доктор Питер Фин, политички научник са лондонског Универзитета Кингстон.

Спољна политика је област у којој извршна власт има значајну контролу, али ако републиканци победе демократе са танком већином од осам места у доњем дому, Бајденова подршка Кијеву могла би да наиђе на отпор.

• Бајден упозорава: Од Кубанске кризе свет није био у већој опасности од нуклеарног сукоба
• Доналд Трамп и Србија: Напад на амерички Конгрес планиран по угледу на 5. октобар

Климатске промене

Председнички мандат Џозефа Бајдена не може бити различитији у односу на мандат Доналда Трампа кад је у питању приступ климатским променама.

Док је његов претходник поништавао међународне споразуме о ублажавању последица климатских промена као што је Париски споразум, актуелни становник Беле куће усвојио је револуционарни закон за решавање климатске кризе.

„Нема сумње да републиканци у својим редовима имају велики број негатора климатских промена&qуот;, каже докторка Винџамури.

„Врло је вероватно да ће блокирати законе који се баве климом, поготово ако пуно коштају.&qуот;

САД је други највећи емитер гасова ефекта стаклене баште, а испред њих се налази само Кина.

Имиграција

Једно од питања које највише поларизује Американце је имиграција, нарочито дуж партијских линија.

Двоје од троје републиканских гласача, двапут више од демократа, оцењује питање имиграције као „веома важно&qуот;, према последњим резултатима истраживачког института Пју Рисерч.

Оштра разлика у ставовима између присталица две главне политичке странке вероватно ће за последицу имати иницијативу за много строжу политику према имиграцији ако републиканци победе 8. новембра.

„Свакако ће се много више расправљати о имиграцији ако републиканци освоје више гласова&qуот;, каже доктор Фин.

Трампов повратак

Избори 2022. одигравају се у посебно поларизујућем тренутку у америчкој политичкој историји, обележеном Трамповим неоснованим тврдњама да су председнички избори 2020. „покрадени&qуот;.

Бивши шеф државе је и даље изузетно утицајна личност међу републиканцима.

„Трамп има амбиције да се поново кандидује за председника 2024, тако да је учинак кандидата које он подржава прилично важан за тај план&qуот;, тврди доктор Фин.

„Ови избори су и о њему.&qуот;

Испит за америчку демократију

Ово ће бити први избори после нереда на Капитолу из јануара 2021, када су Трампове присталице упале у Конгрес у покушају да спрече потврду изборне победе Џозефа Бајдена.

„Кад се све сабере и одузме, ови избори су заправо о демократији у САД, о томе да ли ће она наставити да функционише, да ли избори могу да се одржавају слободно и фер&qуот;, тврди докторка Винџамури.

Луиз Четкути истиче да је већина од стотина кандидата подржаних од Трампа поновила оповргнути аргумент да је бивши председник победио на изборима 2020, а не Бајден.

„Последњих година смо доживели успон анти-демократских кандидата широм света и биће значајно ако велики број негатора изборних резултата дође на власт&qуот;, додаје она.

Кажњавање председника

Од 1946, партија актуелног председника малтене је без изузетка пролазила лоше на изборима средине мандата, нарочито ако је проценат подршке председнику на власти био у опадању.

У Бајденовом случају, широк дијапазон анкета показује да само 40 одсто Американца позитивно оцењује његов досадашњи учинак.

Америчка интернет страница ФивеТхиртиЕигхт, специјализована за праћење анкета, пројектовала је да ће Републиканска странка преузети већину од демократа у Представничком дому, али исто тако предвиђа победу демократа у Сенату.

Задржавање Сената заиста је важно за председника зато што, на пример, горњи дом одобрава номинације за положаје у влади и судије Врховног суда.

Такође, сенатори имају шестогодишње мандате, за разлику од двогодишњих за посланике у Представничком дому.

Али контрола над Представничким домом би омогућила републиканцима да умногоме отежају демократском председнику усвајање важних закона.

Она би такође републиканцима дала моћ да распусте одбор који тренутно води истрагу о нападима на Капитол и чак би могли да покрену властите истраге о Бајдену или другим демократама.

Дакле, ако се промени превласт у Представничком дому, то би суштински могло да промени однос снага у Вашингтону и у огромној мери утиче на то какав однос ће САД имати са остатком света.

Погледајте видео: Немири у америчком Конгресу кроз фотографски објектив

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.09.2022)