Јеремић, Ломпар и Протић о рату у Украјини, Русији и Косову и Метохији (ВИДЕО)

Председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) Вук Јеремић изјавио је данас да је рат у Украјини први оружани сукоб у оквиру "стратешке конфронтације, која ће трајати у наредним деценијама, а то је хладни рат САД и Кине".

"Конфронтација која ће у великој мери одредити судбину нашег времена је сучељавање САД и Кине као две најконсеквентније силе у економском, научно-технолошком, а ускоро и војном смислу, што Америка већ јесте, а Кина ће то постати, у 21. веку", рекао је Јеремић у дискусији "Повратак историје - Србија на раскрсници", одржаној у организацији ЦИРСД-а у Аероклубу у Београду.

Јеремић је, како је ЦИРСД пренео у саопштењу, казао да као што је хладни рат почео падањем гвоздене завесе у Европи, а први "кинетички рат" у којем су две супротстављене стране узеле индиректно учешће започео на другом континенту, односно у Кореји, тако је и увођење економских тарифа на кинеску робу током администрације бившег председника САД Доналда Трампа означило почетак једне ере која може бити квалификована као хладни рат.

"Рат у Украјини је заправо први оружани сукоб од многих којима ћемо бити савременици, а у којима ће два најконсеквентнија играча 21. века, САД и Кина, узети индиректно или директно учешће. Слично као што су се први пут у 20. веку две суперсиле судариле и дошле на ивицу директног сукоба око острва на обалама једне од њих, односно Кубе, тако би у 21. веку та локација врло вероватно могла бити Тајван", оценио је он.

Јеремић је подсетио да је на данашњи дан 1989. године пао Берлински зид, што је довело до усхићења и лансирања тезе о "крају историје" и периоду трајног мира у којем ће гаранти стабилности бити победници хладног рата, али се показало да се историја никада не завршава.

Професор Универзитета у Београду Мило Ломпар рекао је да је од 1945. године до данас највише ратова, пучева и обарања власти обавила политика САД, која је веома агресивна и "под разумевањем разуме диктат, а под пријатељством разуме наредбе" и то шири колико год може.

"Америка није наставила политику којом је добила хладни рат, а то је политика комбиновања притисака и, грубо речено, идеолошке обраде јавне свести, дакле, није стрпљиво покушавала да продре до света који је друкчији, тако да је то можда израз кризе унутар САД", казао је он.

Лопар је додао да је реакција Русије, по његовом мишљењу, одбрамбена, али да му је "зачуђујућ недостатак културне политике".

"У Украјини, држави која има између 25 и 30 одсто људи који се одређују у народносном смислу као Руси и која има 70 одсто становника који говоре руским језиком, чини ми се да јесте известан неуспех, и то не мали, ако ви посежете за одбраном, ја то тако видим, својих интереса у војном смислу, а не у смислу културно-пропагандног отпора", рекао је Ломпар.

Историчар Милан Ст. Протић оценио је да је рат у Украјини "почетак обнове Совјетског Савеза".

"Нажалост, у Москви нису разумели сву погрешност и погубност политике коју је водио Совјетски Савез држећи под својом војном управом читав низ народа и земаља у источној Европи, који су потрчали да се придруже НАТО-у и Европској унији тражећи код њих, показало се с правом, спас од опасности која може да дође са истока", рекао је Протић.

Према његовим речима, напад на Украјину показује да је Украјина погрешила што није искористила моменат када је могла и ушла у Нато, јер да јесте, "ово се не би догодило".

"Једна је руска историја до 1917. године, а друга од 1917. године, нема континуитета ни у чему, јер је царско пресечено у корену и никада се више није обновило. Ово сада је исти совјетски, црвеноармејски менталитет, који је Украјину напао и по завршетку Првог светског рата и који се завршио поразом Украјинаца", казао је Протић.

Јеремић је питао саговорнике о месту Србије у светским превирањима, уз оцену да се показало да је капацитет Русије да пројектује конвенционалну војну силу нешто ограниченији него што је већина људи у то веровала, јер без ограничене мобилизације не може да обезбеди чак ни целу територију Донбаса, па се поставља питање какву би помоћ могла да пружи даље од својих граница, негде на Балкану, имајући у виду савезништво Србије и Русије.

Ломпар је одговорио да се Србија креће у правцу који не нуди добро решење, и да тај правац подразумева "губитак самопоштовања или живота у ропству".

"Било који од тих избора носи са собом тешке трауматске последице. Било да пристане на диктат који износе САД, било да му се одупре, чини ми се да ова власт може да одведе Србију само у кризу", рекао је Ломпар.

Протић је истакао да Србија има 850.000 људи мање него пре 10 година, да су "најбоља деца су деценијама по белом свету" и оценио да је то "крволиптање" ненадокнадиво,

По његовим речима, пусте су и јужна и источна Србија, док је морално стање "на дну", јер је нормално да свако себи даје веће право него другима, а образовање је такво да просечан Србин не зна да наброји три манастира на Косову и Метохији.

"Да наши преци устану, не би нас препознали. То је новокомпоновано српство у којем се све врти око територија у оквиру Титовог социјализма, којем робујемо и дан данас", рекао је Протић.

На питање Јеремића о уласку Србије у ЕУ, Протић је одговорио да је Србији потребан старатељ и да би "нас, нажалост, требало ставити под појачан старатељски надзор".

"Једини пут спасења нам је да уђемо у ЕУ и да се молимо да не пропадне, јер је просперирао сваки народ ушао у ЕУ", оценио је он.

Ломпар је узвратио да је "дубоко поражавајуће ако неко мисли да нам је потребно старатељство, јер онда то значи да нам држава није потребна".

Протић, који је бивши амбасадор Србије у Швајцарској, питао "шта је држава", а Ломпар је одговорио: "Држава је оно што сте представљали као амбасадор и примали плату за то".

Ломпар је навео да би Србија угрозила и друге делове своје територије ако би се одрекла Косова и Метохије, јер би показала да и они могу да се одвоје, а суочила би се и са поништавањем своје културне традиције на Косову и Метохији.

Протић је оценио да је "Косово изгубљено погрешном политиком Јосипа Броза и још погрешнијом политиком Слободана Милошевића".

"Изгубили смо Македонију, која је натопљена српском крвљу, и једну сузу нисмо канули, а овамо се бусамо у груди за Косово. Ако то није лицемерје, не знам шта је", рекао је он.

Цео видео материјал можете преузети ОВДЕ.

(Бета, 10.11.2022)