Amerika, Donald Tramp i predsednički izbori: „Povratak Amerike počinje upravo sada"

Bivši američki predsednik Donald Tramp pokrenuo je treću predsedničku kampanju za Belu kuću, poručivši: „Povratak Amerike počinje upravo sada. Moramo da sačuvamo našu zemlju".

U utorak uveče u sali njegovog privatnog kluba na imanju na Floridi, Tramp je zvanično potvrdio da ulazi u kampanju za predsedničke izbore 2024. godine, na kojima bi, vrlo je moguće, ponovo za protikandidata mogao da ima Džozefa Bajdena, koji ga je pobedio 2020. godine.

Tramp sada ima 76 godina, a Bajden će za nekoliko dana napuniti 80.

Naravno, Tramp treba prethodno da pobedi ostale potencijalne kandidate unutar Republikanske stranke, a mediji su ranije pominjali mogućnost da guverner Floride Ron Desantis, koji je ponovo dobio poverenje birača na prošlonedeljnim izborima, razmišnja o predsedničkoj kandidaturi.

Tramp je odmah poručio tri decenije mlađem Desantisu da o tome ni ne pomišlja, jer se, kako je rekao, to ne bi dopalo bazi stranke.

• „Spremite se": Tramp nagovestio da će se ponovo kandidovati za predsednika Amerike
• Suočio se sa uraganom, da li će i sa Trampom: Ko je Ron Desantis, guverner Floride
• Tramp žestoko po Bajdenu: On je državni neprijatelj
• Tramp ipak tražio od Zelenskog istragu protiv Bajdena

Trampova objava predsedničke kandidature usledila je nakon što su pojedini republikanci okrivili za slab učinak stranke na prošlonedeljnim izborima za američki Kongres.

Iako je najavljivan „crveni talas" - crveno je boja republikanaca - koji će poklopiti demokrate u Kongresu, to se nije desilo.

Republikanci imaju prednost u Predstavničkom domu Kongresa, ali i dalje nemaju potrebnu većinu za punu kontrolu, a demokrate su zadržale Senat.

Šta je rekao Tramp?

„Da bih Ameriku ponovo učinio velikom i slavnom, večeras objavljujem moju kandidaturu za predsednika Sjedinjenih Država", objavio je Tramp.

„Za milione Amerikanaca, protekle dve godine pod Džozefom Bajdenom bile su vreme bola, poteškoća, anksioznosti i očaja. Mi smo nacija u opadanju", dodao je.

Neposredno pre govora, podneo je dokumentaciju Saveznoj izbornoj komisiji kojom je zvanično proglasio predsedničku kandidaturu i otvorio račun za prikupljanje sredstava.

U međuvremenu, ispred Mar-a-Laga, njegovog imanja, pristalice su se okupile i mahale zastavama i trubile u znak podrške Trampovoj predsedničkoj kandidaturi.

Trampov govor trajao je više od sat vremena i dotakao se mnogih istih tema koje već mesecima ponavlja, kao što su bezbednost granica, energetska nezavisnost i borba protiv kriminala, ali i obračun sa korupcijom u Bajdenovoj administraciji, odnosno mutnih poslova njegovog sina.

Na kraju govora na bini mu se pridružila supruga Melanija Tramp.

Primetno je da je bilo manje članova porodice nego na nekim od njegovih prošlih događaja. Ivanka Tramp i Donald Mlađi nisu prisustvovali.

Bajden, koji se nalazi 18.000 kilometara daleko od kuće, na samitu G20 na Baliju u Indoneziji, nije imao komentar na Trampovu kandidaturu.

Novinari su pitali američkog predsednika za komentar, a on je odgovorio: „Ne, baš nemam nikakav".

Prošle nedelje, Bajden se smejao kada je novinar sugerisao da je Tramp i dalje ima jaku bazu i podršku birača.

Neuobičajeno rana objava kandidature za izbore koji će biti održani 5. novembra 2024. smatra se Trampovom strategijom kako bi preudihtrio potencijalne rivale u Republikanskoj partiji.

Iako je Tramp prvi koji ulazi u trku, očekuje se da će se suočiti sa izazivačima.

Među njima su možda i njegov bivši potpredsednik Majk Pens (63) i sve popularniji guverner Floride Ron DeSantis (44).

U govoru u utorak, Tramp se uglavnom klonio ponavljanja tvrdnji da mu je pobeda 2020. ukradena masovnom izbornom krađom.

On je napustio funkciju posle jednog mandata 2021. godine, odbivši da prizna poraz.

Bajden ga je, prema zvaničnim rezultatima, pobedio za oko sedam miliona glasova.

Ali Tramp je postao rekorder po broju osvojenih glasova među aktuelnim predsednicima koji su učestvovali u izborima - nijedan pre njega nije dobio toliki broj glasova.

Tvrdnje Trampa o nameštenim izborima isterale su njegove pristalice na ulicu, da bi 6. januara upali u zgradu američkog Kongresa i tada je nekoliko ljudi poginulo, među kojima i policajaca.

Tramp je postao prvi američki predsednik u istoriji protiv koga je dva puta pokrenut opoziv (impičment), a republikanci u Senatu su osujetili demokrate u njihovom pokušaju da ga smene sa funkcije.

• Može li istraga protiv Trampa da ga spreči da se ponovo kandiduje za predsednika Amerike
• Donald Tramp i Srbija: Napad na američki Kongres planiran po ugledu na 5. oktobar
• Šta je Tramp ostavio Balkanu u nasleđe
• Džon Bolton: Deset najbombastičnijih tvrdnji iz njegove knjige o Donaldu Trampu

Nekadašnji predsednik Amerike nije poslušao savetnike da odloži objavu predsedničke kandidature nakon što u južnoj državi Džordžiji bude održan drugi krug izbora sa mesto senatora.

Pojedini saradnici su smatrali da bi njegova kandidatura mogla da skrene pažnju sa izbora u Džordžiji i odvuče glase republikanskom kandidatu.

Demokrate jesu zadržale kontrolu u Senatu, jer imaju prednost za jedno senatorsko mesto, ali bi pobedom u Džordžiji republikanci mogli da poravnaju rezultat.

Iako bi demokrate imale glas više jer se u slučaju da obe stranke imaju 50-50 mesta, odlučuje potpredsednik SAD, a to je u ovom slučaju Kamila Haris iz Demokratske stranke, ipak nije isto ako je broj senatora poravnat i ako bi demokrate imale dva senatorska mesta više.

Pojedini kandidati koje je podržao Tramp imaju polovičan učinak, recimo.

U ključnim državama, poput Pensilvanije, Arizone i Mičigena, republikanski kandidati su poraženi, dok su drugi pobedili u Ohaju, Viskonsinu i Severnoj Karolini.

Trampova kandidatura za Belu kuću usledila je uprkos mnogim istragama protiv njega, među kojima su i tvrdnje i optužbe da je navodno na kraju mandata sa sobom na imanje na Floridu odneo i neka tajna državna dokumenta.

Konzervativci mu se dive zbog toga što je postavio trojicu sudija Vrhovnog suda, doneo ogromna smanjenja poreza, predsedavao mirovnim sporazumom na Bliskom istoku i ubio vođu Islamske države.

Protivnici ga kritikuju da je za vreme njegovog mandata Amerika ušla u još dublje podele.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.16.2022)