Amerika i Donald Tramp: Šest razloga zbog kojih će mu kandidatura za Belu kuću ovog puta biti teža

Donald Tramp je najavio treću predsedničku kandidaturu u izuzetno retkom pokušaju bivšeg američkog lidera da ponovo osvoji Belu kuću nakon što je već izgubio na izborima.

Njegov govor, koji je trajao nešto više od sat vremena, uglavnom je bio mešavina hvalisanja o njegovim predsedničkim dostignućima i napada na prethodne dve godine predsedničkog mandata Džozefa Bajdena.

Na delu su bile neke od Trampovih stalnih jačih strana.

On ima neprikosnoveni osećaj za to koja pitanja su važna konzervativcima iz naroda, kao što su imigracija i kriminal.

Njegov nepredvidivi i zapaljivi stil može da zaokupi novinarsko izveštavanje i uskrati žižu javnosti konkurentima.

Ima bazu lojalnih pristalica i ume da motiviše inače pasivne Amerikance da glasaju.

I posle četiri godine provedene na položaju, mnoge od tih pristalica sada drže neku funkciju u okviru Republikanske stranke.

• Donald Tramp objavio novu predsedničku kandidaturu: „Povratak Amerike počinje upravo sada"
• Donald Tramp: od hotelijera do predsednika
• Šta je Tramp ostavio Balkanu u nasleđe

Ali govor je istakao i neke od ključnih Trampovih slabosti.

Ulepšavao je probleme i greške tokom pandemije kovida i potpuno ignorisao mesece i mesece negiranja izbornih rezultata koje je kulminiralo napadom rulje njegovih sledbenika na Kapitol 6. januara 2021.

Pokušao je da odbrani mlaki učinak Republikanske stranke na prošlonedeljnim izborima za Kongres i njegovu podršku kandidatima koji su izgubili, što je dovelo do sve većih kritika iz redova konzervativaca.

Tramp je izjavio da zadatak pred njim nije za „konvencionalnog kandidata", već za pokret miliona ljudi - njegov pokret, njegove ljude i njegovu kampanju.

Na talasu tog pokreta on je i stigao do predsedničkog položaja pre šest godina, ali postoje ozbiljni pokazatelji da su prepreke na koje će ovaj put naići njegova kandidatura za Belu kuću biti prepuna izazova.

Evo zbog čega.

1. Kandidovanje sa istorijatom

Pre osam godina, Tramp je bio politički čista ploča.

Budući da nije imao nikakav istorijat na zvaničnom položaju, glasači su mogli da projektuju nade i želje u njega.

Mogao je da izriče skupa obećanja - toliko mnogo pobeda! - a da kritičari ne mogu da upiru prstom u njegove ranije mane i neuspehe.

To više nije slučaj.

Iako je Tramp imao neka istaknuta politička dostignuća tokom četiri godine na vlasti, kao što je smanjenje poreza i reformu krivičnog prava, imao je i neke istaknute neuspehe.

Republikanci će pamtiti njegovu nesposobnost da ukine demokratske reforme zdravstva i njegova stalna obećanja ulaganja u infrastrukturu koja se nikad nisu ostvarila.

A onda je tu i način na koji se Tramp borio protiv pandemije korona virusa, što bi moglo da ga učini ranjivim na napade sa više frontova.

Demokrate odavno kritikuju njegovu reakciju kao nedovoljno agresivnu, dok postoje neki na desnici koji veruju da je otišao predaleko u podršci vladinih obaveznih mera za ublažavanje pandemije.

Pogledajte video:

2. Senka 6. januara 2020.

Tramp takođe neće morati da se kandiduje samo na osnovu političkog istorijata kao predsednika.

On će morati i da brani vlastito ponašanje na samom kraju mandata i ulogu u napadu na američki Kapitol od 6. januara 2021. godine.

Slike iz toga dana, sa pristalicama koje mašu Trampovim transparentima usred oblaka suzavca dok demoliraju Kapitol i privremeno zaustavljaju mirnu primopredaju vlasti neće biti lako zaboravljene.

Izbori za Kongres pokazali su da bi ono što se desilo toga dana - i Trampove reči i dela u nedeljama pred sam događaj - i dalje moglo da utiče na odluke birača.

Mnogi republikanski kandidati koji su iskazali neskrivenu podršku Trampovom odbijanju da prihvati izborne rezultate iz 2020. izgubili su na ovim izborima.

A mnogi od njih uticali su i na loše rezultate drugih republikanskih kandidata u njihovim državama koji nisu bili toliko glasni u negiranju izbornih rezultata.

• Koliko su ozbiljni pravni problemi Donalda Trampa
• Može li istraga protiv Trampa da ga spreči da se ponovo kandiduje za predsednika Amerike
• Donald Tramp i Srbija: Napad na američki Kongres planiran po ugledu na 5. oktobar

3. Sudske glavobolje

Jedan od razloga koji se najčešće pominje zašto Tramp deluje toliko nestrpljivo da pokrene još jednu predsedničku kandidaturu jeste zato što će mu to omogućiti da efikasnije predstavi brojne krivične i građanske istrage kao deo šire političke osvete protiv njega.

I dok bi to moglo da funkcioniše za potrebe odnosa sa javnošću, Trampova pravna ugroženost u ovim slučajevima je i te kako stvarna.

Bivši predsednik se trenutno brani od istrage za krivično uplitanje u izbore u Džordžiji, građanske optužbe za malverzaciju protiv njegove poslovne imperije u Njujorku, tužbe za klevetu koja uključuje optužbu za seksualni napad i federalne istrage o njegovoj ulozi u napadu na Kapitol i njegovom rukovanju strogo poverljivim materijalom nakon predaje predsedničke dužnosti.

Bilo koja od ovih istraga mogla bi da dovede do pravih pravcatih suđenja koja će dominirati vestima i makar privremeno osujetiti Trampove planove za predizbornu kampanju.

U najboljem slučaju po njega, biće to skupocena distrakcija.

U najgorem slučaju, podrazumevaće visoke novčane kazne ili zatvor.

• Osam ključnih tačaka saslušanja o upadu na američki Kapitol
• „Mračna vremena, ovoga nema ni u zemljama Trećeg sveta": FBI pretresao kuću Donalda Trampa na Floridi
• Tramp i njegova deca optuženi za prevaru i utaju poreza

4. Ozbiljniji izazivač

Kad je pre osam godina započela republikanska predsednička trka, Tramp se suočio sa guvernerom Floride smatranim zaštićenim favoritom stranke.

Ispostavilo se, međutim, da je Džeb Buš tigar bez zuba.

Pokazalo se da ogromna predizborna finansijska sredstva i slavno prezime naprosto nisu dovoljni.

Buš je bio u raskoraku sa republikanskom bazom po pitanju imigracije i prosvetne politike.

A Bušovo prezime više nije nosilo dovoljno težine u okviru stranke kao nekada.

Ako Tramp bude želeo nominaciju za 2024, možda će još jednom morati da se sukobi sa guvernerom Floride.

Za razliku od Buša, međutim, Ron Desantis je upravo osvojio reizbor sa ubedljivom većinom, što sugeriše da je na istoj talasnoj dužini sa okorelim pristalicama stranke.

Iako on tek treba da se oproba na nacionalnoj sceni, njegova politička zvezda je u usponu.

Još se ne zna da li će se Desantis kandidovati ili ko će još ući u republikansku predsedničku trku.

Guverner Floride mogao bi da se ispostavi kao konsenzusni izbor među vernim članovima stranke koji ne žele da pruže Trampu još jednu šansu.

Ako bude tako, republikanski glasači možda će dobiti binarni izbor koji će povećati njihove šanse da zaustave Trampa pre nego što obezbedi nominaciju.

• Neizvesna trka za donji dom američkog Kongresa, nesloga među republikancima i kritika Trampu
• Suočio se sa uraganom, da li će i sa Trampom: Ko je Ron Desantis, guverner Floride
• Tramp žestoko po Bajdenu: On je državni neprijatelj

5. Pad popularnosti

U noći pred Trampovu objavu kandidature, jedna konzervativna grupa objavila je niz anketa koje pokazuju da u direktnom sučeljavanju Tramp zaostaje za Desantisom u dvocifrenim procentima među republikanskim biračima u Ajovi i Nju Hempširu.

Te države održavaju rane izbore u republikanskom procesu nominacije.

Desantis takođe vodi za 26 procenata na Floridi i za 20 procenata u Džordžiji, koja će održati drugi krug izbora za Senat u decembru.

U svim tim državama, Trampove brojke bile su prilično niske u prethodnim anketama.

Na osnovu izlaznih anketa sa nedavno održanih izbora za Kongres, Tramp naprosto nije mnogo popularan, između ostalog u ključnim državama koje će morati da osvoji ako želi da osigura predsednički mandat na opštim izborima.

U Nju Hempširu, svega 30 odsto birača reklo je da želi da se Tramp ponovo kandiduje za predsednika.

Čak i na Floridi, ta brojka porasla je samo na 33 odsto.

Naravno, Tramp je uspeo da prevaziđe negativne stavove prema njegovoj kandidaturi i 2015. godine.

Ali posle osam godina kao politička figura na nacionalnoj sceni, ti stavovi ovaj put imaju mnogo manje šanse da se promene.

6. Godine ostavljaju trag

Ako pobedi na predsedničkim izborima, Tramp će imati 78 godina kad bude polagao zakletvu.

I iako je isto toliko imao i Džozef Bajden kad je ušao u Belu kuću, to će ga činiti drugim najstarijim predsednikom u američkoj istoriji.

Bajden će, ako se bude kandidovao ponovo, imati 82 godine u vreme predsedničkih izbora.

Vreme ostavlja trag na različite načine na različite ljude, ali sve veći teret godina je neizbežan.

Nema garancija da Tramp može da izdrži onu vrstu rigorozne predizborne kampanje neophodne za osvojanje republikanske nominacije, naročito u kojoj će morati da se bori protiv mnogo mlađih kandidata.

Tramp je pokazao neverovatnu izdržljivost u prošlosti, ali svaki čovek ima svoje granice.

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.16.2022)