Климатске промене: Из отопљених глечера можда прете тоне бактерија

Огромне количине бактерија могле би да се ослободе из глечера који се топе услед климатских промена, упозоравају научници.

Потенцијално штетни патогени су међу хиљадама микроба који би могли да се излију у реке и језера.

Истраживачи са Универзитета Абериствит рекли су да је њихова студија указала на потребу да се брзо реагује на сузбијању глобалног загревања.

Истраживали су посматрали воду која је настала топљењем осам глечера широм Европе и Северне Америке и са два места на Гренланду.

• Опасност са Хималаја коју нико не прати
• „Пући ће као шофершајбна“ - драматичне промене глечера на Антарктику
• Отапање глечера решило мистерију нестанка стотина људи

Глечери су огромни комади леда који се споро покреће и настајали су током стотина хиљада година.

Како се планета загрева, топе се забрињавајућом брзином, повећавајући ниво мора.

Тим са Универзитета Абериствит проценио је да би ситуација могла да доведе до тога да у природи током наредних 80 година заврши више од 100.000 тона микроба, попут бактерија, што је број једнак укупном броју ћелија у сваком људском телу на планети.

Студија је први пут показала ширину скале микроорганизама који живе у тим срединама или су смештени унутар глечера, рекао је доктор Ервин Едвардс, микробиолог.

„Количина микроба који се појављују зависи од тога колико брзо се глечери топе, као и од тога којом брзином наставимо да загревамо планету&qуот;, додао је.

Закључци тима засновани су на „средњем&qуот; сценарију загревања, који је развио Међудржавни панел о климатским променама.

Према овом сценарију, глобална температура ће порасти изнеђу два и три степена Целзијуса до 2100. године.

Како се проток микроба у реке, језера, фјордове и мора повећава, може доћи до „значајног&qуот; утицаја на квалитет воде, објаснио је др Едвардс.

„Глобално постоји 200.000 значајних сливова који се напајају отопљеном водом из глечера, а нека од њих су веома осетљива окружења која су слабо развијена у смислу органског угљеника и хранљивих материја&qуот;, рекао је.

„С друге стране, постоји много привредне активности и милиони људи чији животи зависе од воде која долази из глечера.

„Ми размишљамо о глечерима као о великим количинама залеђене воде, али кључна лекција коју можемо да научимо из овог истраживања је да су они такође велики екосистеми сами по себи.&qуот;

Хиљаде различитих микроорганизама развијају се у глечерима, или су закључани унутар њих, а неки од њих могли би да буду штетни по људе, рекао је.

„Ризик је вероватно веома мали, али захтева пажљиву процену.&qуот;

„Током предстојећих деценија, прогноза да ће доћи до пика нивоа воде која ће настати из глечера, значи да морамо да побољшамо наше разумевање стања и судбине ових екосистема&qуот;, рекао је Тристрам Иривин-Фин, стручњак за глечере.

„Уз боље разумевање те слике, могли бисмо боље предвидети ефекте климатских промена на површине глечера и биогеохемију слива.&qуот;

Налази научника објављени су у часопису Натуре Цоммуницатионс Еартх &амп; Енвиронмент овог месеца.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.17.2022)