Друштвене мреже и бизнис: Да ли су Фејсбук и Твитер стигли до краја постојања

Уколико нисте живели без друштвених мрежа последњих недеља, вероватно сте сведочили потресима који дрмају свет великих технолошких компанија.

Неки од највећих играча у овом сектору - Епл. Нетфликс, Амазон, Мајкрософт, Мета (власник Фејсбука) и Алфабет (власник Гугла) су у последњих дванаест месеци претрпели запањујуће велики губитак вредности на америчкој берзи - у износу од више од три билиона долара.

У новембру је неколико њих, међу којима и е-трговински гигант Амазон, најавило масовна отпуштања, која ће широм света износити 136.000 радних места закључно са 21. новембром, према интернет страници Лаиоффс.фии, која прати отпуштања у технолошком сектору.

Нека од најбројнијих отпуштања десила су се у компанији Мета, власнику Фејсбука, која је отпустила 11.000 радника, и Твитеру, који је до сада отпустио 3.700 радника (отприлике половина укупне радне снаге).

То сада доводи у питање будућност две најпопуларније друштвене мреже на свету: да ли смо отпорност ових гиганата узимали здраво за готово?

• Да ли је ово крај Твитера
• Отпушта и Марк Закерберг: Око 11.000 запослених у Мети добија отказ
• Корисници Твитера се пребацују на Мастодон, али шта је то

У коликим су проблемима Фејсбук и Твитер?

Као што показују наведене бројке, ове платформе погодило је глобално економско успоравање једнако као и било који други сектор.

То значи да се у компаније улива мање новца - у случају друштвених мрежа, највише кад су у питању приходи од оглашавања.

„Свако ко у овом тренутку покуша да сакупи средства у технолошком сектору, откриће да је то веома тешко&qуот;, објашњава професор Џонатан Ни, медијски и технолошки стручњак у њујоршкој Пословној школи Колумбија.

Професор Ни каже да су друштвене мреже практично постале „компаније за оглашавање&qуот;.

„Кад се ослањате на ту врсту прихода, рецесија ће вам изузетно отежати окружење&qуот;, примећује он.

Најновији финансијски извештај Мете, објављен крајем октобра, поменуо је као део проблема фирме пад прихода од оглашавања, али је навео и све већу конкуренцију од ривалских платформи као што су ТикТок.

Твитер, који је уклоњен са берзе након што га је купио милијардер Илон Маск, такође је тешко погођен и могуће је да ће се суочити са додатним изазовима повезаним са Масковим конфликтним лидерством и доношењем контроверзних одлука.

Маск је недавно вратио налог бившег америчког председника Доналда Трампа након што је објавио анкету за кориснике.

Трампу је забрањено коришћење ове платформе 8. јануара ове године после његових објава о нередима на Капитолу два дана раније.

Али знакови упозорења постојали су још и пре Масковог доласка: интерни документи у које је имала увида новинска агенција Ројтерс у октобру показивали су да је дошло до наглог пада „ударних твитера&qуот; - некога ко се улогује шест до седам дана недељно и твитује три до четири пута недељно - од почетка пандемије ковида-19.

Ројтерс се позвао на истраживача Твитера који је изјавио да „ударни корисници&qуот; чине мање од 10 одсто укупних корисника, али генеришу 90 одсто свих твитова и пола глобалних прихода платформе.

Масков долазак чини се да је ипак изазвао још један егзодус: у студији објављеној 3. новембра, само недељу дана након преузимања, анализа истраживача са Масачусетског института за технологију (МИТ) проценила је да је Твитер у том периоду изгубио милион корисника.

• Оснивач Википедије позива на бојкот друштвених мрежа
• Постаје ли Фејсбук још гори
• Твитер слави рођендан - од мреже за повезивање до платформе за промене

Животни век

Али да ли су актуелне недаће само оно што експерти доживљавају као крај природног животног века једне друштвене мреже?

„Свака платформа има властиту путању раста и сазревања/опадања. Оне почну да падају углавном због тога што их замењују нове платформе&qуот;, објашњава докторка Натали Пенг, стручњакиња за комуникације и нове медије при Националном универзитету у Сингапуру.

Докторка Пенг верује да су Фејсбук и Твитер „постали сувише велики за своја тржишта&qуот; током акутнијих фаза пандемије ковида-19, када су милиони људи из свих крајева света били закључани или трпели друге мере ограничења кретања.

„Током пандемије су технолошке платформе убрзано нарасле зато што је дигитализације био начин излажења на крај са ситуацијом.&qуот;

Сада је време, каже она, за прилагођавање.

Један други експерт који види знаке пада Фејсбука и Твитера је докторка Лианруи Џиа, стручњакиња за дигиталне медије са Универзитета у Шефилду, у Великој Британији.

„Могуће је да смо узели дуговечност тих платформи здраво за готово&qуот;, каже докторка Џиа.

„Корисници би сада могли да почну да увиђају неке проблеме на овим платформама и да их напуштају.&qуот;

Погледајте и видео: Зависност од друштвених мрежа и изгубљено детињство

Два гиганта, међутим, могу да рачунају на огромну базу: Фејсбук је имао скоро три милијарде месечних активних корисника закључно са трећим кварталом 2022. године, према подацима Мете, што га чини најпопуларнијом друштвеном мрежом на свету.

Али у фебруару је Мета саопштила да је платформа први пут изгубила кориснике у осамнаестогодишњој историји, што је довело до стрмоглавог пада вредности њених деоница.

Од 2019. године, Твитер користи метрику која рачуна само дневне кориснике који могу да виде огласе, уместо укупног броја корисника.

Најскорији број, објављен у октобру, износи 238 милиона и у порасту је, према тврдњама платформе.

Међутим, влада забринутост да људи користе платформу за пребацивање са вести и актуелности на садржаје за одрасле и криптовалуте.

То би могло да га учини мање атрактивним за оглашиваче, који имају обичај да се клоне контроверзног садржаја.

Рено Фокар, виши предавач економије на Универзитету у Ланкастеру, у Великој Британији, истиче да је све већи број закона националних влада такође постао препрека за технолошке компаније, зато што је то учинило конкуренцију за кориснике суровијом.

„Последњих година, САД и Европска унија отежале су технолошким компанијама да напросто откупе ривале, као што је Фејсбук учинио са Инстаграмом и Воцапом у прошлости&qуот;, каже Фокар.

„Више компанија се сада надмеће за кориснике и приходе.&qуот;

• Како би живот у Србији изгледао после годину дана без друштвених мрежа
• Да ли тиктокери са Балкана зарађују на националним тензијама

Заборав

Платформе повремено заиста нестану или постану ирелевантне.

Један од најпознатијих случајева је МиСпаце.цом: први гигант друштвених мрежа који је достигао глобалну публику 2000-тих, имао је 300 милиона корисника 2007. године.

Али, он је изгубио ту трку у популарности са Фејсбуком и данас преживљава као мешавина онлајн заједнице и музичког стриминг сервиса, са само шест милиона корисника из читавог света.

У истој деценији је Оркут, близак Гуглу, такође накратко постао најпопуларнија друштвена мрежа на свету, пре него што га је претекла креација Марка Закерберга - од њега се одустало 2014. године.

Да ли су то приче упозорења за данашње платформе?

Није сваки експерт песимистичан кад је у питању њихова будућност.

Анализа Џоа Тајдија, новинара за сајбер свет

Идеја да присуствујемо крају природног животног века друштвених мрежа је примамљива.

Довољно је само бацити поглед на гробље друштвених мрежа да бисте угледали гомилу доказа да је то стваран феномен.

Бебо, Мајспејс, Вајн - сви су дошли и отишли.

Али током година технолошки свет се преобразио у нешто више од платформи које води.

Фејсбук је сјајан пример за то.

Компанија је успешно осигурала себи будућност купивши Инстаграм и Воцап пре много година да би остала релевантна.

Иако су развој и популарност Фејсбука можда већ доживели врхунац, нема знакова да опада интересовање за компанијине друге понуде.

Твитер се такође клати на ивици гашења или приморавања корисника да се преселе негде другде.

Али да ли ће људи стварно напустити Твитер? Чисто сумњам.

Ове платформе вреде онолико колико и њихови корисници, а претходних пет година представљало је консолидацију моћи и утицаја на тим страницама које би било тешко поновити или преселити на алтернативне платформе.

Јесте, понекад никне неочекивана звезда као што је ТикТок која може да дорасте великим именима, али чак смо и прошле године видели како „други учесници&qуот; долазе и одлазе, као што су Клаб хаус и БиРил.

Конкуренција

Било да је ово само мања неравнина на путу за Фејсбук и Твитер или њихов крај, неки верују да је то што популарне платформе наилазе на проблеме здрав знак.

„Добра је ствар да је један од разлога што су се ове платформе нашле у невољи раст конкуренције&qуот;, каже Рено Фокар.

„На правичнијем тржишту, нове компаније могу понудити корисницима више избора и прилика за боља искуства.&qуот;

Погледајте и видео: Куда иду избрисаниТвитер налози

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.23.2022)