Хвала, Мајсторе, за лепу реч, став, понашање и људскост
Спутник 23.11.2022
Када је својевремено из руку Слободана Ракитиц́а добио Награду Српске књижевне задруге за животно дело, један од анонимних поштовалаца Милована Данојлиц́а написао је: „Браво, Мајсторе! Неизмерно хвала за истински језик, за лепу реч, за предивне и праве реченице, за став и држање, за понашање, за људскост…“
У дану у коме сазнајемо да нас је велики писац напустио, овај коментар додатно добија на снази и тачности. А да је заиста реч о мајстору Данојлиц́ је потврдио још давне 1957. године својом првом књигом „Урођенички псалми“ у којој је, како је критика тада забележила, исказао не само задивљујуц́у стваралачку енергију вец́ и врхунско мајсторство и изнад свега истанчано осец́ање за језик. То јединствено Данојлиц́ево осец́ање за језик истиче и професор др Михајло
