Надница за мизерију
Недељник 30.11.2022 | Срђан Ваљаревић
Фотографија: Небојша Бабић „Била је субота, пола три после поноћи, сиве зграде у насељу су се назирале кроз ноћ и густу маглу, ретко који прозор је био осветљен, али на једном се видела силуета жене како седи на самој ивици, са једном половином дупета на симсу, а другом половином на раму прозорског окна.
Била је то Добрила. На себи је имала мајицу са натписом ‘Нисам баш најбоље са здрављем, болесна сам у души, што је последица лицемерја и злобе мојих најближих са којима живим, и уопште сународника’. Тој предивној слици жене на прозору, један детаљ је давао други смисао, и кварио је: у једној руци је имала цигарету, а у другој руци је држала пиштољ, принела га је слепоочници, прислонила је цев, и неколико секунди се тако задржала. А онда накратко, гурнула је цев
