Milivojka (65) sa Zlatibora život je pretočila u stih „Stoku imam to je moja plata, ništa drugo nemam od zanata”

Hrabra, vedra starica preživela je udar groma, a danas sama gaji punu štalu stoke i svoju svakodnevnicu piše u obliku pesme. Dok hladan sever huče zlatiborskim brdima i ljulja mlade borove grane, na Kićanovom brdu, kako ga od davnina meštani zovu, šesdesetpetogodišnja Milivojka na podne namiruje stoku, laganim korakom, kao da joj je trideseta. Već godinama unazad, na putu od štale do kuće, nastaju njeni stihovi koje ona pored papira, zapisuje i u glavi. Svaku pesmu