Бонџић (МУП): Коначна верзија закона о унутрашњим пословима зависи од јавне расправе
На представљању нацрта закона о унутрашњим пословима речено је да су бројне одредбе у јавности погрешно протумачене, да се сада представља радна верзија, да јавна расправа тек предстоји и постоји могућност да неки чланови закона буду прецизирани.
Новинарима је предлоге образложила Заменица секретара Министарства Милица Бонџић која је истакла да се највише говорило о овлашћењу полиције да упадне у нечији стан и претресе га док власник стана није код куће."Да поновимо, полицијски службеник је и до сада по закону о кривичном поступку имао право да уђе у туђи стан и претресе га без присуства сведока. Нацртом је прецизирано да је један од основа за упад и основана сумња да се припрема неко кривично дело, јер је такав основ недостајао полицији да реагује, нарочито кад је реч о насиљу у породици", рекла је Бонџић и додала да како ће тај члан на крају изгледати зависи од јавне расправе.
Када је реч о софтверској обради података, односно софтверу за препознавање лица, Бонџић је навела да ће се такав софтвер користити само за посебне доказне радње и уз одлуку суда.
"Овај нацрт треба да створи основ да према наредби суда полиција може да користи биометријски надзор", рекла је Бонџић, али је на питање новинара ко ће све имати приступ подацима, потврдила да "могућност злоупотребе увек постоји", те да би она разним правилницима требало да буде сведена на минимум.
Демантовала је спекулације да полицајци више неће имати плочицу са именом и рекла да се сада додаје да и када имају заштитну опрему преко униформе, мора постојати ознака помоћу које се може препознати полицајац.
Иако је више пута рекла да ће плочица са именом остати, рекла је да на тој додатној опреми може бити име, али и нека ознака која је комбинација слова и бројева.
Подаци о полицајцу који "је поступао на терену" моћи ће да се објављују у складу са законом о јавном информисању.
Када је реч о посебним овлашћењима које има министар полиције, заменица секретара је рекла да ни то није новост јер постоји од 2005. године и да ће министар имати право да од полиције захтева извештаје о, на пример, броју саобраћајних несрећа, а не да утиче на оперативни рад полиције.
Одговарајући на питања новинара, чланови радне групе за израду више закона рекли су да можда треба појаснити на која се кривична дела тачно мисли у делу закона о праву полиције да упадне у нечији стан, као и да ће се накнадно дефинисати који делови града или објекти ће бити снимани.
Начелник управе за за међународну оперативну полицијску сарадњу Милан Димитријевић рекао је да Интерпол и Еуропол користе "алат" за препознавање лица и да Србија која са њима блиско сарађује мора да обезбеди законски оквир за коришћење снимања.
Он је додао да 179 држава користи такав софтвер и да је он од велике важности кад је реч о спречавању тероризма као и кад се тражи нестала особа.
На питање о којем је софтверу реч и колика је његова цена, присутни нису имали одговор већ су рекли да ће то зависити од броја камера.
Новинарка Времена Јелена Зорић изнела је читав низ примедби на десетине чланова закона и рекла да је он "забрињавајуће двосмислен", да је уверена да толике непрецизности нису случајне, као и да се чини да је онај ко је закон писао "у глави имао опозицију".
Зорић је рекла да у закону има доста "уцењивачког потенцијала" према самим полицајцима које министар може преместити или пензионисати, да полицајци морају да се подвргну полиграфу кад год се то од њих затражи, али и да закон звучи као "да може да се користи против политичких противника, а знамо да је министар политичка функција".
Зорић је навела да је спорно и то што полицијски службеник може да буде члан неког спортског удружења, као и то што не постоје ограничења у томе које физичко лице може да да донацију МУП-у.
Зорић је рекла и то да МУП две године није одржао конференцију за новинаре и да тај нетранспарентан рад буди сумње у добре намере, на шта јој је одговорено да пауза јесте била предуга и да ће сарадња МУП-а са новинарима бити транспарентнија.
Јавна расправа о закону о унутрашњим пословима трајаће до 22. јануара 2023. године.
Данас су представљени и Нацрт закона о обради података и евиденцијама у области унутрашњих послова, Нацрт закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима, Нацрт закона о изменама и допунама Закона о оружју и муницији, Нацрт закона о изменама и допунама Закона о националном ДНК регистру и Нацрт закона измена и допуна закона о азилу и привременој заштити.
(Бета, 19.12.2022)
