Životinje i trgovina: Zubi nilskog konja zamenjuju slonovaču, tvrde aktivisti

Sve strože zabrane trgovine slonovačom dovele su do rasta trgovine zubima nilskog konja, upozoravaju borci za zaštitu divljih životinja, sa potencijalno ozbiljnim posledicama po vrstu za koju se već smatra da joj „preti izumiranje".

Kad je Velika Britanija u junu prošle godine najavila skoro potpunu zabranu trgovine slonovačom, dobrotvorna organizacija za zaštitu životinja proučila je šta se desilo na tri naširoko korišćena internet mesta za trgovinu.

„Primetili smo porast trgovine zubima nilskih konja u Velikoj Britaniji u roku od mesec dana od uvođenja skoro potpune zabrane slonovače", kaže Frenki Osuč, glavni autor izveštaja koji je objavio Born Fri u septembru.

Bili su to „duboko uznemirujući dokazi porasta potražnje za zubima nilskih konja, čiji je broj u divljini ugrožen", navodi se u izveštaju.

• Nilski konji mogu da prepoznaju glas prijatelja
• Zašto naučnici žele da ubiju čuvene „kokainske nilske konje"
• Upoznajte „noćnu moru“ trgovaca slonovačom

Istraživači kažu da je ovaj obrazac bio očigledan još 1989. godine, kad je prvi put dogovorena svetska zabrana trgovine slonovačom i samo se pojačavala kako su vlade uvodile nove mere da bi pooštrile zabranu.

Kao i u slučaju slonovače, zubi nilskog konja se često koriste za dekorativne rezbarije, ali su jeftiniji i lakše može da se dođe do njih.

Delovima tela nilskog konja i dalje može da se trguje prema Konvenciji o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstana (CITES), mada sva međunarodna prodaja zahteva dozvolu za izvoz.

Izračunato je da je između 1975. godine, kad je započela evidencija CITES-a, i 2017. godine, legalno trgovano sa 770.000 kilograma zuba nilskih konja.

Ali postoji i ilegalna trgovina.

Zubi nilskog konja su 2020. godine bili među delovima tela sisara najčešće zaplenjivanih u EU, prema izveštaju Evropske komisije.

„Sve je više slučajeva danas da psi tragači nanjuše zube nilskih konja na različitim aerodromima u Africi, ali njihovo otkrivanje ne znači da su svi otkriveni, možda samo polovina", kaže Filip Muruti, potpredsednik Afričke fondacije za divlje životinje.

Studija Međunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN) je 2016. godine procenila da svetska populacija običnog nilskog konja iznosi između 115.000 i 130.000 primeraka - što je pad od 30 odsto u odnosu na 1994. godinu.

Deset zemalja iz Zapadne i Centralne Afrike kažu da i dalje dolazi do naglog pada njihovog broja, zbog krivolova i degradacije zemljišta.

Oni su predložili potpunu zabranu pred sastanak CITES-a u Panami prošlog meseca, ali to je moguće po pravilima CITES-a samo ako je došlo do pada od 50 odsto stanovništva u poslednjih 10 godina, a analiza IUCN-a nije potkrepila taj zaključak.

Deset zemalja Zapadne i Centralne Afrike je potom predložilo potez zvan „anotacija", koji bi rezultirao sa nule kvote za divlje životinje kojima se trguje u komercijalne svrhe.

Ovaj predlog, međutim, nije podržala EU ili zemlje Istočne i Južne Afrike, koje tvrde da je populacija nilskih konja i dalje na zdravom nivou.

Neke od zemalja Istočne i Južne Afrike - Tanzanija, Uganda, Zambija i Zimbabve - takođe su izvor tri četvrtine procenjenih 13.909 nilskih konja čijim delovima i proizvodima se trgovalo između 2009. i 2018. godine.

Džoana Svabe, viša direktorka javnih poslova pri Međunarodnom humanom društvu, ističe da je malo toga urađeno od 2016. godine na utvrđivanju broja nilskih konja.

„Bilo je vrlo malo naučnih istraživanja o pravom broju nilskih konja u svim ovim zemljama u kojima on živi.

„Dok, istovremeno, ove zemlje znaju šta se dešava sa njihovim nilskim konjima na njihovoj teritoriji, tako da oni ne smeju da se ignorišu", kaže ona.

Nilski konji imaju nizak natalitet, rađajući svega jednog potomka svake druge godine, tako da smanjenje broja jedinki može da ima dugoročne posledice.

Podaci o nilskim konjima

• Svi nilski konji žive u Africi - postoje dve vrste, običan nilski konj (populacija 2016. godine procenjena na 115.000 do 130.000 primeraka) i pigmejski nilski konji (2.000-3.000 primeraka)
• Običan nilski konj je na crvenoj listi Međunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN) 2016. godine i procenjuje se da mu „preti izumiranje"
• Delovi i proizvodi procenjenih 13.909 nilskih konja legalno su se prodali između 2009. i 2018. godine - tri četvrtine su potekle iz Tanzanije, Ugande, Zambije i Zimbabvea
• Legalno se trgovalo sa 770.000 kilograma zuba nilskih konja između 1975. i 2017. godine - veličina ilegalne trgovine je nepoznata

Stručnjaci za divlje životinje takođe kažu da legalna i ilegalna trgovina zubima nilskih konja mora pažljivo da se nadzire.

Običan nilski konj je naveden u Apendiksu II CITES-a, što znači da bi moglo da mu preti izumiranje ako se ne prati pažljivo.

Deset zemalja koje traže svetsku zabranu trgovine tvrde da postoje čvrsti dokazi „mešanja legalne i ilegalne trgovine zubima nilskih konja", što sugeriše da se slonovača iz krivolova „pere tako što se ubacuje na legalno tržište".

Bez strože kontrole, upozoravaju aktivisti, nilski konji bi mogli da pođu stopama slonova, koji su postali ugroženi - ili kritično ugroženi u slučaju afričkog šumskog slona - zato što ih je mnogo ubijano od lovokradica zbog njihovih kljova.

Pogledajte i ovu priču

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.22.2022)