"Ставила је руке на очи, ја стискам кочницу и показујем јој бежи, бежи - касно!" Исповести српских машиновођа леде крв у жилама
Блиц 22.12.2022
"Имао сам пет жртава у радном веку. Девојка устаје и стаје у средину колосека. Намешта џемпер, стави руке на очи и гледа директно у мене. Ја стискам кочницу и вичем и показујем јој: Бежи, бежи. Касно...", каже Павле Дуњић, машиновођа у пензији.
Леп је то, али и напоран и мучан посао. Сести у локомтиву и покренути возну композицију тешку неколико тона. Одговорно је и на понос бити машиновођа, али кад ноћу легнеш са сазнањем да ти се неко бацио на шине није лако, а ти ниси ни крив ни дужан. - Имао сам једну девојку која ми се бацила под воз. Ништа, могао сам само да свирам и да почнем брзо кочење. Она се само појавила. Скочила је на шине и сачекала да је воз удари. Није ту ништа могло да се уради - прича
