Јелка

Гледала сам кроз прозор дјецу која се санкају и опазила дједа како гура бицикл поред себе и на њему вози нешто велико замотано у врећу од брашна. На глави је носио шубару покривену снијежном прашином. Изгледала је као колач који мама прави за славу. Брзо је стигао пред кућу и унио погужвану врећу од брашна из које је вирило стабло. Уплашила сам се, видјевши полузамрзнути папир, омотан око нечега што личи на тијело. Рекао је да је то јелка. Права, правцата. У