Србија, Француска и култура: „Изузетан дух и сведена елеганција" - ко је била Олга Кешељевић Барбеза

Жена у плавој хаљини, која плеше у крцатом париском локалу где црнци свирају џез, приказана на познатој слици „Кафана у Паризу&qуот; српског уметника Богдана Шупута из 1939. године, није постојала само на платну.

Олга Кешељевић Барбеза, историчарка уметности и глумица са Цетиња, проживела је тако узбудљив живот у Француској, да су њене портрете насликали неки од најзначајнијих српских сликара 20. века.

„Била је дама изузетног духа, сведене елеганције, рафинираног укуса и стила.

„У Олги су се спојиле црногорска одлучност и снага, док јој је Париз пружио могућност да буде у току са развојем књижевности, позоришта и филма&qуот;, каже Дијана Метлић, ванредна професорка историје уметности на Академији уметности у Новом Саду, за ББЦ на српском.

• Храбра књижевница која је наљутила академике - ко је била Исидора Секулић
• Жозефина Бекер, прва тамнопута жена у француском Пантеону
• Ко је била Нада Маринковић - новинарка, путница и жена „без уско схваћеног завичаја&qуот;

Олгин супруг, богати Француз Марк Барбеза, био је власник издавачке куће Ларбалет (Л'Арбалете), која је објавила нека од најзначајнијих дела Жана Женеа, контроверзног књижевника, али и породичног пријатеља са којим је Олга имала буран однос.

Изложба о животу Олге Кешељевић и Марка Барбез „Једна сасвим (не)обична српско-француска веза&qуот;, траје до 21. јануара у Српском културном центру у Паризу.

Југословенска госпођица у Паризу

Олга Кешељевић је рођена 1913. године у угледној породици из црногорског Грахова.

Њен отац, Јован Кешељевић, бечки ђак економије и права, био је генерални менаџер нафтне компаније Шел за Балкан.

„Била је модерна млада жена, имала све предиспозиције да се школује у иностранству, проучава уметност, говори више светских језика, што је и учинила&qуот;, каже Метлић.

У Париз, светску престоницу културе између два светска рата, долази 1935. године на докторске студије историје уметности.

Метлић подсећа да је то било време када се „велики број уметника из целог света сливао у Град светлости&qуот;.

Међу њима су били будући истакнути југословенски уметници, као што су Пеђа Милосављевић, Богдан Шупут, Бора Барух, Јурица Рибар и Марко Челебоновић.

„Није им било лако да се афирмишу у Паризу, па је тако настало Удружење југословенских уметника, како би заједно излагали и били видљивији&qуот;, додаје професорка.

Тих година цвета и музичка сцена - по задимљеним баровима често се чује џез.

„Свирају црнци. Нешто равно концерту. Сјајно... савршено. Тај ритам, темпо да полудиш&qуот;, пише Богдан Шупут у писму старијем брату Жарку.

У засебном писму открива и ко су људи приказани на слици Кафана у Паризу.

Госпођица у црвеној хаљини је Љубица Цуца Сокић, српска сликарка и најбоља другарица Олге Кешељевић.

„Упознале су се управо у Француској и склопиле нераскидиво пријатељство које је трајало до Цуцине смрти 2009. године&qуот;, каже професорка.

Током 1937. и 1938. године заједно су живеле у изнајмљеном стану.

Осим часова сликања и вечерњег акта, Сокић је слободно време проводила са Олгом, пише Метлић у студији о Олги Кешељевић.

„Једно време Олга и ја смо толико ишле у биоскопе, да је то било страшно. По два, три пута дневно идемо у биоскоп&qуот;, забележила је Сокић.

Метлић додаје да су се Олга, Цуца и њихови сународници активно дружили у Паризу између 1936. и 1939. године.

О томе сведоче и бројни портрети Олге Кешељевић.

Бора Барух ју је на слици из 1938. приказао као озбиљну и достојанствену жену, разбарушене црне косе, док на Шупутовом портрету чита књигу, замишљена и сањива.

На многим портретима и скицама, њена другарица Цуца Сокић приказује је и како опуштено чита на кревету, али и „као успавану лепотицу, са шакама испод образа&qуот;, наводи се у студији.

Крајем тридесетих година 20. века, весело друштво југословенских уметника се разилази под претњом Другог светског рата.

Док многи напуштају Париз, Олга Кешељевић решена је у жељи да остане.

Погледајте видео: Како се Србија мењала кроз објектив Горанке Матић

Ратне године и снови о глуми

Други светски рат је потпуно изменио начин живота какав се у Паризу водио током претходне две деценије, каже Метлић.

„За Олгу, то су биле године сиромаштва, одрицања, сумњи у исправност одлуке да остане у Француској, туге због растављености од пријатеља и породице.

„Међутим, она је то стоички поднела и готово сама пребродила кризне ратне године&qуот;, прича професорка.

Додаје да је тешко живела у Паризу од 1939. године до тренутка када је упознала Марка Барбеза и удала се за њега у децембру 1943. године.

Потицао је из угледне швајцарске породице и био је „заљубљеник у књижевност и сликарство&qуот;.

Пар је дуго живео у стану у центру Париза, на острву Сен Луј.

Са прозора, Олга је могла да види монументалну катедралу Нотр Дам, прича Метлић.

У Француској остају многи интелектуалци који су желели да активно учествују у борби против нацистичког окупатора.

Неки од њих су постали чланови француског Покрета отпора, који је деловао против немачке окупације и колаборационистичке француске владе током Другог светског рата.

Тих година, Олга је маштала да постане глумица - похађала је школу глуме Шарла Дилена.

Тамо је, каже Метлић, привукла пажњу писца Албера Камија, који је касније добио и Нобелову награду, као и Жана Пола Сартра - једног од најзначајнијих филозофа егзистенцијализма, који је био и драмски писац.

Сартр пише комад Иза затворених врата, са Кешељевић у главној улози, док је главну мушку улогу требало да игра Ками.

Кренули су у припрему представе на зиму 1944. године, али су пробе изненада прекинуте, након што је Гестапо 10. фебруара на забави коју је организовао један од челника Покрета отпора, спровео рацију и привео већину присутних.

Међу њима је била и Олга, која се нашла у затвору.

О тој животној епизоди ретко је говорила, прича Метлић.

„Тако ми је приликом нашег разговора у Паризу, посведочио њен братанац Кристоф Кешељевић&qуот;, додаје.

Сартр није желео да чека њено ослобођење, а Метлић каже да је Олгин глумачки таленат због тога остао неоткривен.

„На сцену је нешто касније ступила Марија Казарес, ја волим да кажем, фатална жена за Камија и бројне друге интелектуалце тога времена, која је заузела Олгино место и склонила је са дасака које живот значе&qуот;, наводи.

'Буран однос' - Олга Кешељевић и Жан Жене

У вихору Другог светског рата, Марк Барбеза је у Лиону покренуо авангардну књижевну ревију Ларбалет, претечу истоимене издавачке куће.

Лион је од 1940. године био у такозваној слободној зони Француске, коју су контролисале француске власти у Вишију, док су северни делови земље били под контролом нациста.

Примерке часописа је у Париз кријумчарила његова супруга Олга Кешељевић у коферу са одећом.

„То није био лак тај задатак, јер је требало пренети часопис из слободне у окупирану зону.

„Иако у њему није било садржаја који би упућивали на активну борбу против Немаца, кофери су ипак проверавани, а Гестапо је могао да конфискује примерке часописа уколико би имао било какву сумњу у његов пропагандни карактер&qуот;, појашњава Метлић.

Додаје да је Олга због тога „неретко пролазила кроз стресне ситуације&qуот;.

„Ипак, храбро је помагала супругу да афирмише младе, нове писце, будуће носиоце главних књижевних токова француске литературе друге половине 20. века&qуот;, наводи.

Међу њима су били контроверзни писац Жан Жене, Сартр, филозофкиња и феминисткиња Симон де Бовоар и чувени драматург Антонен Арто.

Објављивали су и преводе руског писца Фјодора Достојевског, чешко-немачког писца Франца Кафке и немачког филозофа Мартина Хајдегера.

Професорка каже да је издавачка кућа Ларбалет „уживала велики углед не само у Француској, већ и у Европи&qуот;.

Додаје да о томе сведочи чињеница да су права касније предата Галимару (Éдитионс Галлимард), једној од најпознатијих француских издавачких кућа.

• Како је Симон де Бовоар инспирисала феминисткиње на Балкану
• Жан Лик Годар: Девет чињеница о човеку који је променио филм
• Чудесне жене легендарног модног креатора Кристијана Диора

Жене је имао тежак живот, пун авантура - остао је сироче, део младости је провео у поправном дому, па се као осамнаестогодишњак прикључио Легији странаца, елитној јединици француске војске.

Убрзо је дезертирао, па је кренуо на путовање Европом и Африком, а због ситних крађа више пута је робијао - између осталог у Београду и Ужичкој Пожеги где је научио српске народне песме, о чему пише у књизи Дневник лопова.

Метлић каже да је, између 1944. и 1963. године, Жене често посећивао брачни пар Барбеза, како би однео нова дела, а да је и Марк Барбеза говорио о бурном односу који је његова супруга имала са Женеом.

Оцењује да је изузетно комплексну везу, између љубави и мржње, можда је најбоље дефинисао сам Жене.

„Ви сте једина жена с којом бих се могао оженити, зато што бисмо се препирали. (...) Али Ви се никада не бисте удали за мене јер ме сматрате непривлачним&qуот;, признао јој је у једном писму.

Иако су многи детаљи овог односа познати захваљујући писмима, Метлић оцењује да „већина остаје непозната, јер актери ове приче више нису међу живима&qуот;.

Погледајте видео: Фицрој Меклејн - нераскидива веза са Југославијом

Трајна веза с Југославијом

Иако је већи део живота провела у Француској, Олга је итекако одржавала везе са домовином.

Осим породичних веза, ту су били пријатељи из уметничког круга.

„Цуца Сокић, Олгина сестричина Лула Милетић, као и бројне друге личности из Београда и Србије, биле радо виђени гости у париском стану породице Барбеза&qуот;, каже Метлић.

Било је и пословне сарадње - осим издавачке куће, Марк Барбеза водио је и фармацеутску компанију, а Цуца Сокић дизајнирала је поједина паковања његових производа.

• Путеви оспораване сликарке Надежде Петровић - „За све се тражи времена, за васпитање публике мало дуже“
• „Какве везе има што ћу умрети, ако ће то пробудити хиљаде људи&qуот;

Југославија је била присутна у животу брачног пара Барбеза и кроз уметничка дела, додаје професорка.

„Куповали су их од наших сликара, постепено формирајући сопствену збирку&qуот;, наводи.

Део те збирке данас је у Београду - у јавним институцијама, али и у приватним колекцијама.

Метлић каже да је Олга Кешељевић 2000. године Факултету ликовних уметности у Београду поклонила готово 400 монографских публикација и више од стотину каталога.

Марк Барбеза преминуо је 1999, а супруга га је наџивела за деценију и по.

„Живела је 102 године и нема сумње да је током дугог века прошла многе епизоде о којима не могу да сведоче ни њени рођаци, а ни савременици&qуот;, оцењује Метлић.

Олга Кешељевић Барбеза је преминула 2015. у Паризу.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.15.2023)