Потрага за причом о женској слободи

Волим да изговарам наслов романа Маријане Чанак на различите начине: шапатом, да истакнем узлазни акценат на првом слогу, да га изговорим као један појам или да га, рецимо, провучем кроз упитну интонацију. Има у њему нечег тепалачког, и завереничког, и дозивалачког, и бајаличког, има неког вишка у који се, чинећи га ефектном естетском формулом (која пулсира реченицама романа), ритмички уливају битне смисаоне линије романа. Те линије исписују се око ње, главне