Умор за понети: зашто третирамо само своје подочњаке, али не и замор у очима
Буро 26.01.2023 | Иза штендера
Иза штендера Када јунакиња књиге “Моја година одмора и опуштања” одлучи да преспава читаву годину у измаглици седатива и само-повлађивања, она то чини из најнижих побуда савремене њујоршке буржоазије задојене осећајем претеране важности.
Лепа млада жена са лагодним животом би да “ресетује” свој живот и почне љубав према себи из почетка тако што ће се покрити јорганом преко главе на 12 месечних рата. Уместо да са потиснутим тугама излази на крај по дневном светлу, она спушта ролетне своје повлашћене егзистенције - и презриво гледа на сваког ко би покушао да је одговори од тога. Бриљантан литерарни првенац Оттессе Мосхфегх (о чијој екранизацији у рукама Маргот Роббие се увелико прича) дешава се
