Дан сећања на жртве Холокауста: Заборављене ромске жртве боре за очување успомена

„Зашто су желели да нас побију? Зашто су нас убијали?&qуот;, пита се осамдесеттрогодишњи Хинта Георге, Ром који је преживео Холокауст.

Он је у Другом светском рату са две године одведен у логор у Придњестровљу, територији између река Дњестар и Буг, којом је између 1941. и 1944. владала Краљевина Румунија.

„Не сећам се много самог путовања, имајући у виду колико ми је упропастило читав живот&qуот;, каже за ББЦ Георге преко Изабеле Тиберијаде, ћерке његовог нећака.

Због нацистичке геноцидне политике убијено је око 11 милиона људи.

Пет милиона њих били су нејевреји.

Историчари процењују да је у Холокаусту убијено од 250.000 до 500.000 Рома и Синта.

Али ове жртве данас углавном остају заборављене.

• Неизвесна судбина јединог споменика палим ромским борцима у Србији
• Како у Србији памтимо Други светски рат
• Бањички логор - нацистичка кућа смрти за политичке непријатеље

Нацисти су веровали да су Немци Аријевци и, стога „виша раса&qуот;.

Неки народи су по нацистичким стандардима били непожељни због онога ко су, њиховог генетског или културолошког порекла, или здравственог стања.

Међу њима су били Јевреји, Роми, Пољаци и други Словени, као и особе са физичким и менталним инвалидитетима.

Друге жртве били су Јеховини сведоци, хомосексуалци, побуњено свештенство, комунисти, социјалисти, „асоцијални&qуот; (израз који су нацисти користили да окарактеришу групу људи која се није повиновала њиховим друштвеним нормама) и други политички непријатељи.

Логори смрти

„Моја мајка је изгубила децу током путовања у тим сточним вагонима и мислим да је део ње заувек остао тамо, чак и након дугог низа година, кад је све остало само успомена&qуот;, каже Георге.

„Били смо свесни шта се дешава у логору чак и пре него што смо стигли. Многи су умрли на путу. Било је превише људи у малим вагонима, прављеним за превоз стоке.&qуот;

Централну канцеларију за „борбу против циганске пошасти&qуот; нацистички режим је основао у јуну 1936.

Канцеларија у Минхену добила је задатак да „процени налазе расно-биолошког истраживања&qуот; о Синтима и Ромима.

Синти и Роми били су депортовани у концентрационе логоре 1938. године.

Попут Јевреја, били су лишени грађанских права.

Деци Рома и Синта било је забрањено да похађају државне школе, а одраслима је било све теже да задрже или нађу запослење.

Роми, путујући народ за који се верује да је првобитно потекао из северозападне Индије, састоји се од неколико племена или народа.

Већина Рома који су се настанили у Немачкој припадали су народу Синта.

Они су били прогањани вековима.

Нацистички режим само је наставио тај прогон, доживљавајући Роме и као асоцијалне и као нижу расу.

„Никога није било брига за нас, али су нас истовремено интензивно мрзели&qуот;, присећа се Георге.

Ромски логор у Аушвицу

Велика област у логорском комплексу Аушвиц-Биркенау одређена је 1943. за смештај депортованих Синта и Рома.

Процењује се да је било 23.000 затвореника.

Многи су постали жртве медицинских експеримената; други су умрли од исцрпљености или су убијени у гасним коморама.

Логор је затворен у августу 1944.

Многе логораше су убијали или пребацили у друге логоре.

На крају је убијено најмање 21.000 мушкараца, жена и деце.

Кад су се Хинта Георге и преживели чланови његове породице вратили из логора смрти после стравичне три године, открили су да су њихови домови у Румунији уништени или да се у њих уселио неко други.

„Дехуманизовали су нас, а најгоре је што нам и даље ускраћују право на нашу историју, многа деца данас немају представу о томе шта се дешавало, већ само могу да чују песме старих бака које се сећају и плачу док певају.&qуот;

„Наше песме преносе патњу, неиздрживе услове у логору који су биле поражавајући.

„Прљавштина, глад, хладноћа, неодговарајући смештај, претрпаност која доводи до спорих и болних проблема са здрављем.&qуот;

Усађене предрасуде

Барбара Борнок, виша кустоскиња библиотеке холокауста Винер у Лондону, каже да је постојећа социјална искљученост и легализована дискриминација у оквиру немачког друштва умногоме олакшала нацистима прогон ромске заједнице.

„Испочетка је кренуло као својеврсни наставак већ постојећих предрасуда и ставова.

„Нацисти су се надовезали на постојеће законодавство. Роми су били прилично маргинализована група у Немачкој&qуот;, каже она.

Докторка Ворнок такође истиче недостатак званичних списа о Ромима у Другом светском рату.

„Много је недоумица у вези са бројкама. Неки су убијени у логорима смрти, многи су умрли у масовним стрељањима, нарочито на совјетским територијама.

„Немачку војску је пратила Ајнсацгрупен (паравојни одреди смрти нацистичке Немачке), а локални колаборационисти учествовали су у масовним стрељањима.&qуот;

Непосредно после рата, многе нацистичке вође су ухваћене су и суђено им је на војним судовима и у Нирнбершком процесу.

У тим случајевима, ниједан од њих није био оптужен за убијање Рома.

Нацисти су често тврдили да су „Роми које су хапсили били криминалци&qуот;.

Обновљени страхови

За Георгеа, дискриминација коју су он и његова заједница искусили у земљи као „странци&qуот; није се завршила са нацистичким режимом.

После пада комунизма, Георге је напустио Румунију и отпутовао за Немачку.

Али неколико месеци после доласка, затекао се у бруталном ксенофобичном нападу познатом и као нереди у Росток-Лихтенхагену који су избили у августу 1992.

Било је то најгоре десничарско насиље у Немачкој после Другог светског рата.

Екстремисти су током немира напали мигранте бацајући камење и Молотовљеве коктеле на стамбену зграду у којој су живели људи који су тражили за азил у Немачкој.

„Баш је тужно што потомци људи који су нанели толико патње настављају исто да раде. Наша деца заслужују боље од мржње и беса&qуот;, каже Хинта Георге.

Нова генерација

Потомци заборављених жртава Холокауста заинтересовали су се за патњу предака.

Ћерка нећака Хинте Георгеа Изабела Тиберијаде није била још ни рођена кад је њена породица доживела нове нападе инспирисане неонацистичком идеологијом.

У школи је учила о Другом светском рату и Холокаусту, али су патње Рома биле изостављене из тих лекција, каже она.

Код куће у Румунији истражила је мало више.

Чврсто решена да захтева правду, одлучила је да студира људска права и међународно право.

„Причали су приче које наша нова генерација не може да схвати&qуот;, каже Тиберијаде за ББЦ.

„Открила сам да су моји деда и бака, ујаци и стричеви и многи други имали исто искуство. Депортовани су у логоре смрти само зато што су били Роми.&qуот;

„Нове генерације немају приступ тим информацијама, нису довољно заступљени, а млади се ретко повезују са властитом прошлошћу и коренима.

„Неки чак сматрају да је бити Ром погрешно&qуот;, каже она.

Изабела Тиберијаде ради за ромску омладинску организацију Дикх хе на бситер („Гледај и не заборављај&qуот;) која жели да одржи сећање у укаже на патње ромске заједнице током Холокауста.

Тиберијаде жели да ромска омладина, баш као и други, сазна више о Холокаусту, због чега се „нада да ће други доживљавати њену заједницу са много више емпатије&qуот;.

Постоје и међународне иницијативе.

Извештај Уједињених нација је 2015. позвао на снажну и опипљиву посвећеност борби против предрасуда и дискриминације који настављају да угрожавају права ромског народа.

Европски парламент је такође одобрио обележавања Европског дана сећања на ромске жртве Холокауста 2015, који се обележава 2. августа.

Ромски народ се помиње заједно са другим жртвама током Међународног дана сећања на жртве Холокауста.

„Не можемо много тога да променимо преко ноћи. Потребно је време, одлучност и много труда. Потребни су нам прихватање и толеранција&qуот;, каже Тиберијаде.

„Морамо да славимо нашу културу, историју и језик заједно. Морамо да престанемо да говоримо једни о другима, већ да причамо једни са другима.&qуот;

Тиберијадин рођак који је преживео Холокауст Хинта Георге данас живи у Крајови у Румунији.

Он има једну жељу за сопствену заједницу:

„Желим да сва ромска деца иду у школу, да уче и да постигну све оно што ми никад нисмо могли.&qуот;

Погледајте и видео: Лоптом против предрасуда - Наташа из Алексинца копачкама помера границе

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.27.2023)