Ерсте група: У еврозони постоје знаци пада стопе инфлације, изазване ценама хране и енергената

У еврозони постоје јасни знаци пада стопа инфлације када је реч о храни и енергентима, друге области, као што су услуге, знатно је теже проценити, оценила је Ерсте група.

У саопштењу те банкарске групе наводи се да је питање у којој мери економија мора да успори да би довела до пада инфлације у целој основној потрошачкој корпи.

Тржишта су, како је наведено, донела свој суд и након даљих повећања каматних стопа током предстојећих месеци, на лето очекују поновна смањења каматних стопа у еврозони.

"Представници централних банака не очекују смањења каматних стопа у току целе 2023. године. Њихове изјаве су знатно више усмерене на то до ког нивоа каматне стопе још треба да порасту. Према томе, ни 2023. година неће бити лака", наведено је у саопштењу.

Додаје се да инфлација у еврозони, највећим делом долази директно са стране понуде, а несташице, као касну последицу пандемије, пратио је снажан пораст цена енергената и хране, интензивиран ратом у Украјини.

Више каматне стопе, како је наведено, у борби са тим немају пуно ефекта, а истовремено су се повећали инфлаторни притисци како су компаније све више преносиле веће трошкове.

Европска централна банка (ЕЦБ) треба, како је наведено, да држи те трендове под контролом и да спречи да виша инфлаторна очекивања постану норма.

"Начин да се то постигне је да се успори економија, преко строже монетарне политике. Међутим, мера у којој ће инфлација и економија морати да се успоре да би се зауставила повећања каматних стопа представља питање без јасног одговора", оценила је Ерсте група.

Коначни ниво каматних стопа, како је наведено, зависиће од будућих инфлаторних и економских кретања, а за то не постоји "алгоритам" и мишљења унутар Савета ЕЦБ по питању тога како би он могао да изгледа веома су различита.

Истиче се да је јасно да ће утицај цена хране и енергената на инфлацију опасти ове године, а самим тим доћи ће и до пада стопе инфлације. Поред тога, лошија економска ситуација требало би генерално да утиче на успоравање инфлације, међутим, још увек нема назнака да ће се то догодити.

Месечна повећања цена у базној инфлацији, према оцени те банкарске групе, убрзана су од лета и њихова динамика не успорава.

То, како је наведено, значи да је повећање каматне стопе од 50 базних поена (бп) на почетку фебруара готово извесно, путања након тога је неизвесна, а пресудно питање је када ће попустити месечна динамика базне инфлације.

"Изгледи за то нису лоши. Пораст током протеклих неколико месеци потиче највећим делом из услуга, а у оквиру њих, углавном из туризма. Нагомилана тражња након година пандемије вероватно је била одлучујући фактор. Поред тога, цене хране и енергената остају на вишем нивоу из претходног периода, што би такође требало да попусти уз још једно повећање стопе за 50 бп у марту и последње повећање стопе за 25 бп у мају", навели су стручњаци Ерсте групе.

Висока инфлација је последњи пут представљала проблем, средином осамдесетих година прошлог века, а све до пораста инфлације, централне банке су се више од 10 година трудиле да својим мерама стимулишу привредни раст и постигну таргетирани ниво инфлације, са умереним успехом.

"Без пандемије, наглог пораста јавне потрошње, мера изолације и рата у Украјини, као и последично великих скокова цена енергената, инфлација тешко да би почела да расте. У еврозони готово две трећине инфлације потичу од цена енергената и хране. Премда су велепродајне цене у обе области већ опале, у одређеним случајевима знатно, то се досад једва пренело на потрошачке цене", показало је истраживање Ерсте групе.

У току 2023. године енергенти, као и храна, требало би да све мање доприносе инфлацији. Енергенти и храна, како је наведено, самим тим представљају део инфлације код којег се не поставља питање да ли ће доћи до пада, већ само када ће се то догодити. Теже је проценити базну инфлацију, односно све остале области на које се односи трећина стопе инфлације.

Фактор који је најтеже утврдити, како су оценили стручњаци Ерсте групе, је како ће се кретати укупни приходи у економији, а то укључује, не само зараде запослених, већ и приходе самозапослених и добит предузећа.

Питање је, сматрају ти стручњаци, да ли се висока инфлација предвиђа у будућности и да ли ће запослени и предузетници тражити све више стопе раста својих прихода.

Са становишта ЕЦБ-а, начин да се то спречи је да се успори економија путем виших каматних стопа.

Истраживачи Ерсте групе тренутно не виде велики ризик да ће зараде запослених подстаћи раст инфлације, а с друге стране, компаније су биле у могућности да одређују цене у турбулентном окружењу од 2021. године и то су користиле.

Тек треба видети, сматрају стручњаци Ерсте групе, какав ће утицај у том погледу имати успорена економија и пад цена енергената.

"Од 2021. године, стопа раста зарада запослених се убрзала. Самим тим, приходи су пратили растућу инфлацију. Међутим, та корелација је до краја 2021. године већ нестала. Премда је стопа инфлације наставила да расте, раст зарада запослених остао је непромењен. Због тога су запослени морали да прихвате знатне губитке реалних доходака, који ће наставити да се акумулирају, барем током наредних неколико квартала", наводи се у саопштењу.

Додаје се да корпоративни приходи расту брже од 2021. године него пре кризе и стабилизовали су се на том вишем нивоу раста. Бржи раст показује, како је наведено, да је корпоративни сектор био у могућности да повећа цене више него што су расли трошкови.

Енергетске компаније су, како је истакнуто, у томе играле одређену улогу, али се процењује да нису биле одлучујући фактор јер би у супротном кретање корпоративних прихода ближе пратило путању цена енергената за крајње потрошаче.

(Бета, 30.01.2023)