И Косово и Србија губитници ако не буде напретка у постизању споразума

Оштрим и нимало дипломатским језиком у новом документу, који је написао један западни дипломата укључен у процес помирења између Косова и Србије, постало је јасно шта Косово и Србија губе ако напори Запада да успостави мир у региону буду суочени са одлагањем и намерним блокадама Александра Вучиц́а и Аљбина Куртија, пише портал Албаниан пост.

"Косово је слободно да не оснује Заједницу општина са српском већином и може у потпуности да се повуче из Споразума из 2013, али тада мора да сноси последице поништавања свих досадашњих достигнућа (слободно кретање, позивни број Косова +383, интеграција северног дела, контрола два гранична прелаза са Србијом)", стоји у последњем документу који је ексклузивно објавио тирански портал Албаниан Пост.

Према порталу, текст документа је подељен на 11 одвојених делова и са преко 20 подтачака, на шест страница сумира се са чим се Курти и Вучић суочавају, више се фокусира на разјашњавање тешких последица непотписивања Основног споразума на основу Европског предлога.

Један од најважнијих делова документа насловљен је "Динамика напред – неуспех није опција", где се јасно истиче да Европска унија и Запад више немају намеру да буду посматрачи у "тактици одлагања" и "тактици блокирања" за које кажу да их користе Србија и Косово.

Тамо пише да ако Косово, или Србија, не буду конструктивни партнери и не потпишу споразум, онда "то значи заустављање процеса интеграције и потенцијални преокрет односа са ЕУ и последице које то носи".

Према овом документу, "Косово не може да претендује да настави да ужива апсолутну заштиту од западног света, која је од виталног значаја за његово постојање, и да истовремено оклева да пригрли западне напоре за трајни мир".

Све док "Србија не може да тежи да настави да ужива у финансијским, економским и политичким предностима постојец́их споразума и да истовремено подрива напоре Запада за трајни мир".

Документ такође јасно ставља до знања Србији да је "коцкање лажним надама да ц́е се једног дана, у будуц́ности, НАТО и ЕУ урушити, омогуц́авајуц́и тако поновну окупацију Косова, рецепт за катастрофу".

Западне државе у овом документу јасно стављају до знања да су изузетно укључене и да траже потписивање споразума који је "минимално амбициозан", па ц́е, ако наиђу на блокаде и друга одлагања, бити веома ригорозни у приступу, јер неуспех овог процеса озбиљно нарушава кредибилитет ЕУ и кредибилитет читавог западног света.

Због тога ц́е на следец́ем састанку стране "бити обавештене о озбиљним последицама уколико предлог буде одбачен", а западњаци ц́е без оклевања почети да користе штапове, јер уколико се икакво оклевање покаже то би се могло протумачити као недостатак посвец́ености.

Још један хитан потез биц́е одређивање јасног датума за потписивање.

"Без одређеног датума, трајно одуговлачење, кашњења и блокаде ц́е поново управљати/доминирати процесом, исмевајуц́и немоц́ Европе и западног света", наводи се у документу до којег је дошао Албаниан Пост.

То је разлог, тврди се у документу, да се Запад тако снажно ангажује, јер је "алтернатива прихватање да западни свет нема утицаја".

Пошто "шатл дипломатија" нец́е имати жељени ефекат, онда се последња карта чува као последњи напор.

"Ако стране оклевају, организује се европска конференција (по узору на прошла искуства) као последњи покушај да се стране убеде", наводи се у документу.

Чак и Заједница општина са српском вец́ином има резервисану тачку у овом документу.

Понавља се да то представља неотуђиву обавезу Косова, док се наводи да „политички представници Косова, цивилно друштво и истакнути појединци и организације морају бити део будуц́их суштинских свеобухватних дискусија усмерених на проналажење консензуса о прихватљивом моделу за Асоцијацију предвиђену споразумом из 2013. године".

Пошто је у прошлости доказано да оснивање Асоцијације и Основни споразум представљају исти напор, документ јасно истиче да су то два одвојена и паралелна процеса која се не спајају.

У тачки "Динамика напред – приступ на више колосека" наводи се да "спровођење свих претходно постигнутих споразума (укључујуц́и и Заједницу) и актуелни европски предлог јесу и треба да се третирају као два одвојена процеса, олакшана на два паралелна пута".

"Први пут", појашњава документ, је "спровођење свих претходних споразума", док је паралелни, "други пут" – "Европски предлог".

У овом делу документа најављује се и успостављање Механизма за прац́ење који ц́е функционисати по сету "принципа да се стране награђују или кажњавају у зависности од њихове посвец́ености у спровођењу процеса".

У документи се такође истиче да су међународни представници вец́ упознати са тактиком Вучиц́а и Куртија за одуговлачење процеса.

Међутим, према Куртију је оштрији језик.

Поводом захтева Косова за гаранцију признања од 5 земаља ЕУ које не признају независност, утврђено је да је немогуц́е дати такву писмену гаранцију, пошто је свака од држава суверена у својим одлукама, међутим познато је да су свих 27 Земаља чланица ЕУ за Европски предлог.

Али, упркос чињеници да такве гаранције какве тражи Косово не могу да се дају, документ ипак нуди позитиван сценарио по овом питању.

"За неке од ових држава сагласност Србије на европски предлог довољан је основ да се односи са Косовом одмах подигну на пуне дипломатске споразуме", наводи се у документу у делу у којем се појашњава став петорке која не признаје Косово.

"Ако не раније, када Косово постане чланица Савета Европе и других међународних организација као директан резултат Европског предлога, земље које не признају независност Косова ц́е се придружити ставу других држава чланица ЕУ (које признају Косово)".

На једној од страница документа појашњене су и користи Косова и Србије које ће имати ако су конструктивни и пристану на потписивање споразума, који, понавља се, има за циљ трец́и споразум о узајамном признању.

За Косово се каже да ако потпише и успостави Асоцијацију у два одвојена процеса, онда "откључава процес интеграције у НАТО/ЕУ и почиње да добија средства и инвестиције у вези са процесом интеграције".

"Стиче регионалну повезаност и укљученост у све програме ЕУ који ц́е на значајан начин утицати на економију Косова. Нове могуц́ности ц́е се појавити за косовска предузец́а и косовску омладину, развијајуц́и диван потенцијал који Косово има".

Како се разуме из документа, пре 2030. године нема говора о споразуму који има "признање у центру", како претпоставља премијер Косова Аљбин Курти.

Међутим, европски предлог за Србију би представљао први међународно признати документ у коме би Србија прихватила да су "Косово и Србија две одвојене правно-политичке реалности које подлежу принципима управљања према међународном праву".

Исто тако, Србија би признала да "не може тражити право да заступа или делује у име друге стране (Косова)".

Још једна корист за Косово била би да се овим споразумом, будуц́и да га подржава 27 држава чланица ЕУ, "не би противиле чланству Косова у међународним организацијама", укључујуц́и и пет земаља које не признају независност.

Документ, према порталу такође представља јасну линију чланства Косова у међународним организацијама, почев од Савета Европе до Европске уније и НАТО-а.

(Бета, 01.30.2023)