Иран и протести: Како због мобилног телефона можете да завршите у затвору

„Укуцај шифру за телефон!&qуот;, викао је припадник иранских снага безбедности на демонстранта.

Сваки његов повик био је праћен ударцем песнице у лице.

Младић у раним двадесетим био је ухапшен током протеста у главном граду Техерану у октобру прошле године.

„Снаге безбедности су хапсиле неку жену&qуот;, каже он.

„Пошто сам јој помогао да побегне, полицајац ме је оборио на земљу.&qуот;

„Потом су ме двојица полицајаца држала прикованог за земљу стојећи ми на леђима и лицу, а трећи ме је тукао неколико минута.&qуот;

Застали су да затраже његов телефон, који им је он предао.

А онда, пошто су добили и шифру, био је убачен у комби.

Из безбедносних разлога, он и други у овом тексту остаће анонимни.

„Наставили су да ме туку док је други полицајац откључавао мој телефон и почео да прегледава његов садржај&qуот;, каже он за ББЦ.

„После неколико минута, објавио је: 'Чист је'. На крају су ме пустили да идем.&qуот;

Он каже да су полицајци прегледали само његову фото галерију да би видели да ли је снимао протесте.

Да је имао такве снимке у телефону, био би оптужен за „ширење пропаганде против државе&qуот;, баш као и многи други демонстранти.

• Демонстранти у Ирану имају 15 минута да се одбране од смртне казне
• У Ирану погубљен човек за кога се тврди да је био британски шпијун
• ББЦ новинари плаћају високу цену за извештавање о протестима у Ирану

Ирански режим покушава да пооштри гушење побуне.

Парламент тренутно анализира предлог закона који би криминализовао снимање и дељење снимака „злочина&qуот;.

Било би то кажњиво са и до пет година затвора и претпоставља се да би обухватало и „илегалне&qуот;&qуот; протесте.

Парламент такође ради на измени кривичног закона да би ућуткао јавне личности које су неки од најистакнутијих савезника демонстраната.

Ако јавна личност да „лажну изјаву&qуот; која изазове нереде, могла би да буде осуђена на до 15 година затвора.

Смртна казна због Инстаграма

Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеј прогласио је „сајбер-простор&qуот; бојиштем и изнова позива власти да „узврате ударац хибридном рату непријатеља&qуот;.

Он каже да је било какав облик побуне дело САД-а и њихових власти.

Други млади демонстрант рекао ми је да је њему и другима прећено „силовањем, погубљењем и хапшењем чланова породице&qуот; како би били присиљени да откључају своје телефоне ради претраге.

Он је приведен у складишту заједно са још 300 демонстраната у септембру прошле године.

Потом су били присиљени да потпишу лажна „признања&qуот; која су их инкриминисала.

Иранско правосуђе је такође објавило скриншотове сторија са Инстаграма и онлајн разговора да би „доказало&qуот; кривицу тинејџера осуђеног на смрт.

Деветнаестогодишњи Мухамед Борохани осуђен је за „непријатељство према Богу&qуот; и оптужен за убадање припадника снага безбедности ножем као и „подстицање&qуот; људи на учешће у протестима.

Након што су се у јануару људи мобилисали на друштвеним мрежама и испред његовог затвора, његов случај враћен је Врховном суду на ревизију.

Афсанех Ригот, истраживачица технологије, права и људских права на Универзитету у Харварду, каже да мобилни уређаји постају „места злочина&qуот;.

Она већ једну деценију проучава употребу дигиталних доказа у прогону припадника ЛГБТ заједнице на Блиском истоку и у Северној Африци.

„Видимо да се ова тактика посебно користи у репресивном контексту када држава и полицијски систем желе кривично да гоне због деликта мишљења, изражавања, па чак и идентитета.&qуот;

Она каже да се „често илегално&qуот; обезбеђени дигитални докази као што су фотографије, видео снимци или чак апликације третирају као чврсти докази.

Они се потом користе за аргументовање случаја државе на суду током „лажираних процеса&qуот;, кад је нечији историјат претраге у најбољем случају само посредни доказ.

„У земљама као што је Иран, које криминализују ЛГБТ заједницу и деликт мишљења и отпора, претпоставка невиности не постоји&qуот;, каже она.

„Претпоставља се да сте криви, а доказ само мора да се пронађе или фалсификује.&qуот;

• Ко је осуђен на смрт због протеста у Ирану
• Уништена кућа иранске спортисткиње којој се видела коса
• Како друштвене мреже појачавају иранске протесте

Циљане претраге

Електронски уређаји се рутински заплењују без налога или праћења процедуре.

Породични дом једног новинара у Техерану претресен је у октобру, што су учинили десетак припадника Министарства обавештајних делатности.

Он је ухапшен и држан у притвору недељама.

Али није био једини погођен овом рацијом.

Полицајци у цивилу су запленили свачије телефоне а потом претраживале уређаје људи млађих од 40 година у потрази за дигиталним „доказима&qуот;.

Један присутни младић рекао је за ББЦ да су полицајци претражили његове разговоре вођене преко Воцапа, Телеграма и Инстаграма.

Они су прегледали и објаве на друштвеним мрежама, али су се углавном усредсредили на фото галерије.

„Један од полицајаца је почео да ме испитује о, како је рекао, 'неконвенционалној' одећи жене на једној од мојих породичних фотографија&qуот;, каже он.

„Кад сам се побунио и почео да се расправљам са полицајцем рекавши му да су те слике приватне породичне фотографије, лидер полицијског тима се умешао и рекао: 'Само тражи фотографије и видео снимке протеста! Игнориши породичне слике'.&qуот;

Он сматра да их је полиција узела на зуб због њихових година и позадине као потенцијално највећих кандидата за мобилизацију на улицама.

„Они само желе да се осигурају да свет неће видети снимке са протеста.&qуот;

Откако су иранске власти почеле да извршавају смртне казне на демонстрантима, улична окупљања постала су спорадична, а епицентар протестног покрета преселио се на сахране.

Режим такође држи медије у челичном стиску.

Све емитере контролише држава, а дневни листови у државном власништву преносе само режимску верзију.

Држава користи и забране, претње и хапшења да би зауздала дневне листове који критикују владину политику.

Будући да су конвенционални медији ућуткани, већина Иранаца вести сазнаје са сателитских телевизијских канала чији се сигнали хватају у земљи и са интернета.

Према статистици коју је објавила иранска влада, у земљи 70 одсто популације од 84 милиона становника користи интернет, иако Иран има један од најцензурисанијих интернет простора на свету.

Све популарне друштвене мреже и алати за слање порука забрањени су у Ирану.

Да би заобишли ова ограничења, људи у Ирану користе виртуелне прокси мреже и прокси сервере, које држава такође агресивно напада.

За Афсанех Ригот, која је и виша истраживачица групе за људска права Члан 19, ништа од овога није ново, али су улози зато високи.

„У рукама ауторитарних држава, дигитални докази су веома опасно оружје.&qуот;

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.01.2023)