Мишчевић: Регионална сарадња неопходна, њени резултати су већ видљиви
Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић изјавила је данас да је регионална сарадња услов за приступање Европској унији и није замена за европске интеграције, а да су њени резултати бројни и видљиви.
Учесници конференције "Окончање конфузије у регионалној сарадњи – (не)могућа мисија?" сагласили су се да је регионална сарадња на Западном Балкану неопходна и да има смисла у склопу припреме региона за чланство у Европској унији и укључивање у европско јединствено тржиште.
Панелисти су међутим имали различите ставове о успесима досадашње сарадње и њеном потенцијалу да донесе користи за земље региона у будућности, али и о значају иницијативе Отворени Балкан.
Коментаришући политичку анализу чланова Саветодавне групе за јавну политику Балкан у Европи (БиЕПАГ), која је представљана на скупу, Мишчевић је рекла да је фокус стављен на економску сарадњу у региону и да су занемарени неки резултати регионалне сарадње, као што је Регионална канцеларија за сарадњу младих или Транспортна заједница.
Министарка се сагласила са ауторима анализе да регионална сарадња може да помогне у процесу европских интеграција и да економска сарадња може да нас припреми за укључивање у јединствено тржиште ЕУ.
Међутим, анализа иницијативе Отвореног Балкана је, по њеном мишљењу, у том документу једнострана и заснована на једној анализи коју је урадило Министарство за европске послове Црне Горе.
Бивша министарка за европске послове Црне Горе Јована Маровић је изјавила да Отворени Балкан нема механизам за решавање спорова и праћење остварених резултата, да потписани споразуми и меморандуми нису ратификовани и да нема јасних показатеља унапређења сарадње, него да се све своди на изјаве лидера земаља учесница те иницијативе.
Маровић је рекла и да је Берлински процес транспарентнији и да га подржавају ЕУ и њене чланице, док у погледу Отвореног Балкана из ЕУ стижу „помешане поруке“.
Ричар Гривсон са Бечког института за међународне економске студије је оценио да је иницијатива Отворени Балкан „тајанствена кутија“ о чијој садржини нема много информација и којој недостају стратешки документ и акциони планови, као и методологија за мерење успеха.
Гривсон је казао да регионална сарадња има резултате, као што су визна либерализација, ЦЕФТА или Зелени коридори, али да нема напретка у решавању већих изазова, као што су територијални и уставни спорови или напредовање на путу ка ЕУ.
Напомињући да је цео регион величине економије Словачке, Гривсон је рекао да је неопходна пуна укљученост региона у буџет ЕУ и његова интеграција у јединствено тржиште ЕУ да би могле да се остваре економске користи.
У политичкој анализи „Лавиринт регионалне сарадње – Како разумети регионалну интеграцију на Западном Балкану“, чији су аутори чланови БиЕПАГ-а Ричард Гривсон, Бојан Баћа, Зоран Нечев, Матео Бономи, Марко Кмезић и Флоријан Бибер, оцењује се да регионална економска интеграција сама по себи „нема довољну тежину и атрактивност“ и не представља „прекретницу за економски раст и развој региона“.
Аутори оцењују да су резултати регионалне економске интеграције унутар Западног Балкана остали скромни и неуједначени и да је сарадња ретко ишла даље од декларативног услед недостатка посвећености и политичке воље, као и нерешених билатералних спорова.
“Тежње ка успостављању заједничког регионалног тржишта ће отежавати слабе институције, нерешени територијални и уставни спорови и недостатак поверења између неких партнера”, пише у документу, уз оцену да би чак и у случају поптуно функционалног јединственог тржишта у региону његове предности вероватно биле прилично ограничене.
Регионална интеграција, наводи се, јесте и треба да остане централни елемент европског приступног процеса Западног Балкана, али би била грешка ако би се превелик нагласак стављао само на то.
“Уместо тога, следећи корак регионалне економске интеграције треба да буде део много већег напора ка продубљивању економске интеграције Западног Балкана са ЕУ”, оценили су аутори.
Оцењујући да различити и потенцијално конкурентни процеси регионалне сарадње апсорбују значајне политичке и административне ресурсе, „са скромним добицима и ограниченим потенцијалом за будућу корист“, аутори сматрају да треба спојити иницијативе Отворени Балкан и Берлински процес.
Постоје многе регионалне иницијативе које “треба да буду усаглашене у једну структуру регионалне интеграције која ће укључити и ЕУ и њене чланице и дати институционалну снагу главном регионалном телу, Савету за регионалну сарадњу”, наводи се у анализи.
(Бета, 09.02.2023)