Русија и Украјина: „Путин је омануо у уништењу суседа, али му је зато успело да разори Русију“

Почетак 2022. године био је испуњен нервозом, али у мом случају то није било повезано са говоркањима о предстојећем рату.

Наиме, двојица плаћеника из групе Вагнер Јевгенија Пригожина тужила су ме за клевету.

Моја супруга и ја смо разговарали о томе да ли ћемо можда морати да напустимо Русију.

Нисмо могли ни да претпоставимо шта ће донети будућност.

Плаћеници су тужбу поднели због истраге коју смо заједно спровели мој колега из ББЦ-ја на арапском Надер Ибрахим и ја, бавећи се присуством руских плаћеника у Либији 2019-2020. године.

Открили смо доказе не само да су били тамо, борећи се против владе која има подршку УН-а и помажући генералу Калифи Хафтару, већ и да су чинили ратне злочине над цивилима.

• Официр руске војске: „Наше трупе су мучиле Украјинце“
• Како су плаћеници Вагнера у Русији постали „хероји и најискуснији војници на свету&qуот;
• Скривање од Путинове мобилизације у леденим шумама руске дивљине

После објављивања филма и чланка који представљају ове налазе, двојица плаћеника који су именовани тужили су ББЦ и мене на суду у Москви.

У јануару 2022, случај је још био у току, а ја сам се бринуо да ће се одужити и да чак ни уз помоћ способних адвоката нећу успети да одбраним своју репутацију - или чак своју слободу.

Шест месеци касније, један од тужитеља, који је тврдио да никада није био члан групе Вагнер, погинуо је борећи се у Украјини као Вагнеров плаћеник.

Други је изгубио тужбу против нас.

На крају сам ипак напустио Русију, али из потпуно других разлога.

Почетком фебруара 2022. године, док се руска војска гомилала на граници са Украјином и све се више говорило о рату, стигао сам у Кијев да бих извештавао о нарастајућој напетости.

Али дубоко у себи и даље нисам веровао да ће доћи до рата.

Упорно сам понављао супрузи да ћу две недеље касније бити код куће, у Москви.

Четрнаестог фебруара, још један репортер ББЦ-ја Слава Коменко и ја отишли смо у град Вовчанск у Харковској области, близу границе са Русијом.

Десет дана касније, тај град ће се наћи под руском окупацијом, али у оно време мештани нису веровали у ту могућност.

Кад смо их Слава и ја мало више притиснули, испитујући их шта ће радити ако ипак дође до инвазије, они су фаталистички слегнули раменима и рекли:

„Преживели смо и Немце на овај или онај начин.&qуот;

Говорили су о Другом светском рату.

На повратку у Кијев зауставили смо се крај табле за град Перемоха, што је украјинска реч за „победу&qуот; и фотографисали се поред ње.

Будући да ниједан од нас није веровао да ће доћи до рата, помислили смо да ће то бити касније леп подсетник на те дане испуњене неизвесношћу.

Двадесет четвртог фебруара, пробудио сам се у хотелској соби у Кијеву кад је члан хотелског особља покуцао на моја врата са речима:

„Господине, изгледа да нас бомбардују.&qуот;

Рат је почео.

Сишао сам у хотелско склониште и гледао децу шпанских туриста како се играју, доживљавајући оно што се дешава као забавну авантуру.

Деца нису могла да појме сирене за ваздушну опасност и зашто не смеју да изађу напоље.

• Ученици вилењака: Како је организован покрет отпора у Украјини
• За које ратне злочине у Украјини је оптужена руска војска
• „Путинов кувар&qуот;, оснивач плаћеничке групе Вагнер: Ко је Јевгениј Пригожин

Наредних неколико дана проводио сам много времена у стану мог кијевског пријатеља, у ком су се окупљали бројни новинари, размењујући информације и разговарајући.

Стан је врцао од живости, али је остатак ове кијевске четврти Подил, иначе веома прометне и пуне живота и енергије, деловао мртво.

Мој пријатељ је имао терасу која је гледала на север - стајали смо тамо, гледајући ка градовима Буча, Хостомел и Ирпин.

Чули смо тутњаву артиљерије и знали смо да руска војска покушава да заузме те области.

Шест месеци касније, кад се руске снаге буду повукле из тих градова и села - представивши то повлачење као „знак добре воље&qуот; - свет ће сазнати за зверске ратне злочине које су ове снаге тамо починиле.

Руске власти, међутим, у добро познатој традицији, тврдиће да су то лажне вести „коју су исфабриковале западне обавештајне службе&qуот;.

Касно 28. фебруара, прешао сам из Украјине у Молдавију преко реке Дњестар.

Већ сам схватио да ће повратак кући у Москву сада бити немогућ.

Након што сам извештавао о чињеницама рата који је Русија покренула против Украјине, ризиковао бих да завршим иза решетака на много година.

Молдавија је била пуна украјинских избеглица, а мештани су нервозно пратили вести са фронта.

Многи од њих су се бринули да ако Путинове трупе стигну до Одесе, онда ће њихова мала земља постати лака мета за руску окупацију.

У том тренутку још увек није било јасно да ли ће Украјина успети да се одбрани од агресије Москве.

• Рок музичар Борис Гребеншчиков за ББЦ: „Никада нећу престати да будем Рус&qуот;
• После тенкова, прича се и о авионима: Хоће ли их Запад послати Украјини
• Затвор, рат и убиство из одмазде: Инсајдерска прича о Вагнеровом „случају убиства маљем“

Возом сам прешао из Молдавије у Румунију. Воз је био пун избеглица.

Једна четворогодишња девојчица ме је питала: „Ускоро ћемо се вратити кући, зар не?&qуот;

Нисам знао шта да јој кажем.

Кад се воз зауставио у станици, бармен из вагон ресторана и ја заједно смо попушили цигарету на перону.

„Сви ови људи&qуот;, рекао је замишљено, „који покушавају да побегну, возови препуни избеглица. Коме је Путин мислио да помаже овим ратом?&qуот;

Нисам знао шта да кажем ни на то, а годину дана касније још увек не знам.

Букурешт, Београд, Истанбул, Беч, Праг, Рига - моја емиграција била је веома слична рути коју су превалили људи напуштајући Русију после Бољшевичке револуције 1917. године.

Пре више од сто година, одлазиле су аристократе и Белогардејци.

Сада су то ИТ стручњаци, доктори и новинари.

Од почетка инвазије, Русија је усвојила законе који забрањују независно новинарство у било ком облику.

После годину дана рата, јасно је да је Владимир Путин омануо у свом главном циљу - да уништи Украјину.

Међутим, оно у чему јесте успео је да уништи Русију, њену средњу класу, њену интелигенцију и културну елиту.

Никад нећемо моћи да се вратимо у ону предратну Москву.

Али зато бих врло радо волео да се вратим у пост-путиновску Русију.

А затим да отпутујем у послератну Украјину, да видим Доњецк, Маријупољ и Крим, који више нису под руском окупацијом.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.22.2023)