Радити мање, добијати више: Четвородневна радна недеља успешно испробана у Великој Британији

Проба четвородневне радне недеље у Великој Британији, највец́а на свету, показала је да ц́е огромна вец́ина од 61 предузећа која су од јуна до децембра учествовале у томе, наставити с крац́ом радном недељом јер је вец́ина запослених мање под стресом и боље се осећа пошто су им рад и живот уравнотеженији.

Предузећа су, по налазима објављеним ове недеље, пријавила да им је приход углавном остао исти упркос једном радном дану мање током недеље, а многима је чак и порастао у поређењу са истих шест месеци годину дана раније.

Показало се да четвородневна радна недеља има вишеструке предности, рекао је Дејвид Фрејн, научни сарадник Универзитету у Кембриџу, који је помогао током пробе с краћом радном недељом. Он сматра да би требало да успех те пробе мотивише друга предузећа да то покушају.

Тим Универзитета у Кембриџу је сарађивао са истраживачима са Бостонског колеџа, из Истраживачке организација за будуц́ност рада "Аутономија" (Аутономи) и "Светске непрофитне заједнице за четвородневну радну недељу" (4 Даи Веек Глобал нонпрофит цоммунити) да би се утврдило како ц́е предузећа из разних сектора - од маркетинга до финансија и непрофитних организација и њихових 2.900 запослених реаговати на скрац́ено радно време, при чему плата остаје иста.

Није изненађујуц́е да су запослени рекли да им је то користило, да је за 71 одсто опао број оних који су рекли да су преморени од посла, да је 39 одсто мање оних који су рекли да су под стресом и да је 48 одсто више оних који су задовољни послом него што су били током петодневне радне недеље.

Међу запосленима 60 одсто је рекло да им је током четвородневне радне недеље лакше да ускладе посао и обавезе код куц́е, а 73 одсто је изјавило да су више задовољни својим животом уопште. Умора је мање, више су спавали и ментално здравље им се побољшало, показују налази.

Управо то је открио и рибљи ресторан брзе хране "Платенс" (Платтен'с) у енглеском приморском граду Велс-Некст-д Си (Веллс-Некст-Тхе Сеа), што је посебно важно јер се у угоститељству често ради свих седам дана у недељи.

"Сви су усредсређени, сви знају шта раде, сви су свежији", рекла је Кирсти Вејнрајт (Кирсти Ваинвригхт), шефица тог ресторана, и објаснила да "на посао долазе боље расположени и не само да своје расположење преносе на госте, већ и гости добијају бољу услугу".

Четвородневна радна недеља омогуц́ава људима да имају један нерадни дан за обављање кућних и других послова и потом два слободна дана "да се виде с пријатељима, породицом, да раде шта желе", рекла је Вејнрајт која подвллачи да се "о томе ради: радити да би се живело, а не живети да би се радило".

У предузећима која су увеле крац́у радну недељу то није погодило приход, кажу налази, већ је приход порастао за 1,4 одсто током пробе у 23 предузећа, а 24 су забележила пораст прихода већи од 34 одсто у односу на исти шестомесечни период годину дана раније.

У ресторану "Платенс" шефица Вејнрајт је објаснила да је то зато што је због скраћења радне недеље на четири дана "продуктивност скочила небу под облаке".

Уз то, у предузећима која су учествовала у истраживању, вероватноц́а да запослени дају отказ је опала за 57 одсто у односу на исти период годину дана раније, а боловања је било мање за 65 одсто.

Чак 92 одсто предузећа која су испробала четвородневну радну недељу каже да ц́е тако и даље радити, а 30 одсто да су одлучили да је то трајна промена - не враћају се на петодневну.

Шарлот Локхарт (Цхарлотте Лоцкхарт), суоснивачица и генерална директорка "Светске непрофитне заједнице за четвородневну радну недељу", рекла је да "невероватан успех" тог пилот-програма у Великој Британији одражава раније закључке истоветних проба у Ирској и САД.

Мада постоје сектори који не могу да уведу крац́е радно време јер им је особље потребно 24 сата дневно, као што су здравство и прва помоц́, пандемија је ипак променила начин на који свет функционише, а поучени тим искуством људи сада траже бољу равнотежу посла и приватног живота.

(Бета, 22.02.2023)