Агенције: Србија и Косово подржали споразум, потребни додатни разговори

Косово и Србија сложили су се око споразума о нормализацији међусобних односа али су потребни додатни разговори о његовој примени, наводе западне агенције у извештајима о новој рунди дијалога Београда и Приштине посредством ЕУ у Бриселу, уз оцену да је постигнут напредак.

Ројтерс преноси изјаву високог представника ЕУ Жозепа Борела да су се лидери Србије и Косова Александар Вучић и Аљбин Курти у понедељак у Бриселу "сложили да нема потребе за даљим разговорима" о споразуму.

Преносећи делове текста у ком се, поред другог, наводи да се Београд неће противити чланству Косова ни у једној међународној организацији, агенција указује да се Србија до сада ослањала на свог савезника Русију, која има право вета у Савету безбедности УН и друге земље које не признају Косово да би спречила свог суседа да уђе у УН.

Указује се и да споразум објављен у понедељак увече, предвиђа да Косово - чије становништво углавном чине етнички Албанци - пристаје да осигура одговарајући ниво самоуправе за своју српску заједницу.

Очекује се да ће детаљи тог аранжмана и друга спорна питања бити део анекса о спровођењу споразума и претходних обавеза. Борел је рекао да је анекс "саставни део" новог споразума, али да још није договорен. Он је рекао да ће сазвати још један састанак лидера следећег месеца са циљем финализације анекса.

Ројтерс подсећа на притиске Запада на Приштину и Београд да споразум прихвате, али и додаје да чак и да Вучић и Курти финализују актуелни договор под називом "Споразум о путу нормализације односа Косова и Србије" то неће бити крај приче. Како је јасно из текста документа, крајњи циљ је постизање "правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији њихових односа" у наставку, наводи агенција.

Агенција АП је оценила да су лидери Србије и Косова прећутно одобрили план Европске уније за окончање вишемесечне политичке кризе и дугорочно побољшање међусобних веза, додајући да обе земље желе да се прикључе ЕУ која им је поручила да прво морају да реше међусобне разлике.

Тензије између Србије и њене бивше покрајине тињају откако се Косово једнострано одвојило 2008, подсећа АП и додаје да независност Косова признају многе западне земље, али се Србија противи, уз подршку Русије и Кине.

Недавно су се тензије распламсале око наизглед тривијалних ствари као што су регистарске таблице или хапшење полицајца етничких Срба, што је изазвало нову забринутост међу западним лидерима да би нови сукоб на Балкану могао избити баш кад рат Русије у Украјини улази у другу годину, указује АП и додаје да су претходни разговори Вучића и Куртија изродили у свађе и међусобно оптуживање.

Агенција подсећа да ЕУ посредује у преговорима Србије и Косова од 2011. године, али је свега неколико од 33 потписана споразума спроведена у дело. ЕУ и САД су се залагале за бржи напредак откако је Русија прошле године покренула инвазију на Украјину у пуном обиму.

Раније овог месеца стотине српских националиста окупило се у Београду да захтевају да Вучић одбаци план ЕУ и повуче се из преговора, подсећа АП и додаје да су "десничарски и изразито проруски" демонстранти на протесту узвикивали "издаја" и носили транспаренте "Нема предаје" и "Издаја Косова је издаја Русије".

Француска агенција АФП је пренела изјаву Борела да је у дијалогу остварен напредак у нормализацији односа Косова и Србије, али ће бити неопходан нови састанак.

Агенција додаје да тензије између Београда и Приштине и даље трају скоро 25 година од албанско-српског сукоба који је окончан кампањом НАТО бомбардовања.

Србија одбија да призна независност коју је 2008. године прогласила њена бивша покрајина са 1,8 милиона становника, већином албанског порекла и српском мањином од око 120.000 људи пише АФП додајући да односи Београда и Приштине годинама иду из кризе у кризу.

Агенција наводи и да је Вучић у јануару јавно рекао да је од западних земаља добио ултиматум да нормализује односе са Косовом, или ће у супротном, Србија имати озбиљне последице и додаје да питање Косова остаје опсесивно за неке од 6,7 милиона Срба који ову територију сматрају својом националном и верском колевком.

Многи припадници српске мањине на Косову одбијају сваку лојалност Приштини уз подстицај Београда што посебно важи на северу, у близини границе са Србијом, који је поприште честих сукоба, демонстрација, а понекад и насиља, наводи АФП.

(Бета, 28.02.2023)