Србија, медицина и здравље: Има ли довољно лекова у Србији и како цене и навике потрошача утичу на доступност

Јелена Живковић, 88-годишња пензионерка из Панчева, покушала је пре неколико недеља да набави редовну туру лекова.

У дому за старе у којем живи није их било.

„Била сам узнемирена, али не само ја, него и други станари, то је могло да се види и осети&qуот;, присећа се пензионерка за ББЦ на српском.

Јелена и њене комшије нису били једини који су се суочили са оваквим проблемом, пошто је у апотекама у државном власништву „у претходном периоду периодично долазило и долази до дефицита одређених лекова&qуот;, кажу из Апотека „Београд&qуот; за ББЦ на српском.

Међу онима који су били у дефициту нашли су се неки од лекова против дијабетеса, епилепсије, високог притиска и антибиотици, додали су.

Али, Сања Радојевић Шкодрић, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање, рекла је претходне недеље да је тржиште лекова стабилно и да не треба да се страхује од несташице лекова.

Из ове институције нису одговорили на питања ББЦ-ја о томе да ли постоје лекови којих тренутно нема довољно, као и о начинима којима се спречава несташица.

• Зашто у Србији нема увек лека за дијабетес
• Како да зауставимо отпорност бактерија на антибиотике
• Лекови за смирење на Балкану иду као алва, често и без рецепта - шта кажу стручњаци

Дефицитарност је у претходном периоду забележена код лекова чија је потрошња порасла због сезонских инфекција, каже Ана Поповић, директорка Генезиса, удружења компанија које производе генеричке лекове, за ББЦ на српском.

Пандемија корона вируса, која траје више од три године, „пустоши здравствене системе без могућности планирања потрошње лекова и осталих медицинских средстава, и самим тим ремети равнотежу у понуди и потражњи лекова&qуот;, истиче.

Осетан је и утицај рата у Украјини, због којег се „празне све резерве и који ремети нормално функционисање фармацеутског тржишта&qуот;, додаје Ана Поповић.

Недостатак лекова осетио се током претходних месеци и у земљама Европске уније, попут Немачке и Шпаније, али и у државама бивше Југославије - Хрватској, Црној Гори и Босни и Херцеговини.

Има ли довољно лекова у Србији?

Фармацеутско тржиште у Србији је тренутно „стабилно&qуот;, иако је током претходних неколико месеци било мањих несташица, каже клинички фармаколог Радан Стојановић за ББЦ на српском.

„Почетком године је примећено да је дошло до несташице лекова, пре свега из групе антибиотика и антиинфламаторних лекова, попут бруфена и парацетамола.

„То се пре свега дешавало у Европској унији и јавио се страх да код нас не дође до тога&qуот;, појашњава професор Медицинског факултета у Београду.

Из Апотека „Београд&qуот; наводе да се и сада неки од лекова, попут антидијабетика, антиепилептика, антихипертензитива и антибиотика ређе могу наћи на рафовима апотека, али да за велики број лекова постоје замене које се могу издати на рецепт, о чему је потребно благовремено обавестити кориснике и лекаре.

„Периодично ограничене, мање количине неких од ових лекова (попут ефтила и оземпика) се испоручује нашим апотекама у ограниченим количинама&qуот;, истичу у писаном одговору.

Медији у Србији су извештавали о несташици антибиотских сирупа и парацетамола за децу у апотекама крајем 2022. и почетком ове године, али из Апотека „Београд&qуот; кажу да је сада „снабдевање стабилизовано&qуот;.

У компанији Хемофарм се „суочавају са повременим поремећајима у снабдевању сировинама, као и друге компаније&qуот;, али се „у овом тренутку производња и снабдевање тржишта очекиваним количинама свих лекова у великој мери несметано наставља&qуот;, кажу из те фирме за ББЦ на српском.

„Наставићемо да пратимо такве флуктуације у потражњи на тржишту и у складу са тиме планираћемо нашу производњу, а верујемо да ћемо успешно задовољити потребе наших потрошача у будућности&qуот;, наводе у писаном одговору.

• Лекови који мењају нашу личност
• Кинези панично праве залихе: Празни рафови, несташица ковид тестова и лекова против прехладе
• Нови лек против Алцхајмерове болести историјски помак, кажу научници

Тешкоће нису осетили ни у компанији Мерк, произвођачу иновативних лекова, која „стабилно и у пуном капацитету континуирано снабдева тржиште Србије&qуот;, наводе за ББЦ на српском из те фирме.

„Не очекују се никакви прекиди у снабдевању ни у наредном периоду, увоз и дистрибуција лекова компаније Мерк у Србији одвија се неометано&qуот;, кажу.

На тржишту иновативних лекова у ближој прошлости није било проблема са несташицама, потврдили су за ББЦ на српском из Удружења произвођача иновативних лекова (ИНОВИА) у Србији.

У ову групу лекова спадају они који су недавно пронађени, садрже активне супстанце и нису претходно били одобрени од стране надлежних здравствених институција, објашњено је на сајту Европске медицинске агенције.

Како цена утиче на доступност лекова?

Ана Поповић из удружења Генезис указује на још једну појаву која може утицати на смањење доступности одређених лекова, пре свега оних ценовно повољнијих.

„Рат у Украјини довео је до несташице енергената у појединим земљама или до енормног повећања њихове цене, а то утиче на процес производње од основне сировине, до паковања лека&qуот;, објашњава.

Она напомиње и да фармацеутске компаније могу доспети у незавидан положај, јер је процес производње поскупео пошто су поскупеле сировине и гориво.

Како би се превазишли ови изазови, неопходна је „интервенција и разумевање државе за усклађивањем цена лекова&qуот;, сматра директорка удружења Генезис.

Генерички лекови, који су настали на основу сличних оригиналних лекова након истека патента, праве се од готово истих састојака као њихова замена и често се набављају по приступачнијим ценама због нижих трошкова производње.

Чак 70 одсто лекова које јавни здравствени фондови европских земаља купују чине генерички лекови, али на њих се троши само 29 одсто средстава које те институције издвајају за набавку медикамената, показују подаци организације Лекови за Европу (Медицинес фор Еуропе).

Ситуација у региону и Европи

Оскудица у снабдевању лековима осетила се и у Црној Гори, где је највише недостајало тромболитичких лекова, антибиотика и лекова против срчаних обољења, известио је подгорички лист Вијести средином фебруара.

Из установа Апотеке Црне Горе „Монтефарм&qуот;, јавног предузећа које лековима и медицинском опремом снабдева државне болнице у тој земљи, кажу за ББЦ на српском да тренутно не постоји застој у набавци и дистрибуцији тромболитика и да нема најаве од добављача да се очекују прекиди у снабдевању.

Привремено је обустављена набавка две врсте ових лекова због глобалног застоја у производњи две компаније, али у Црној Гори је доступан „низ различитих фармацеутских облика&qуот; тромболитика и „њихове залихе су стабилне&qуот;, додају.

„Када је питању потрошни материјал, као што су игле, шприцеви, газе и други материјал, било је повремених застоја у последњем кварталу претходне године, са којима се уједно и цела Европа суочава, не само Црна Гора.

„Од почетка 2023. године немамо недостатак потрошног материјала и редовно се испоручује свим јавним здравственим установама&qуот;, истичу из Монтефарма.

Криза је стигла и у Хрватску, где нема лекова за третирање рака дојке, високог крвног притиска, холестерола и других обољења, показују подаци Хрватске агенције за лекове и медицинске производе (ХАЛМЕД).

У Босни и Херцеговини је на снази несташица цитостатика, лекова и супстанци које се користе за лечење онколошких пацијената и приликом хемиотерапије, саопштили су из Завода здравственог осигурања Федерације Босне и Херцеговине 20. фебруара, преноси Радио слободна Европа (РСЕ).

„Недостатак цитостатика у Клиничком центру Универзитета у Сарајеву (КЦУС) је евидентан, ситуација ће бити још лошија&qуот;, објавили су из те установе 22. фебруара, додавши да несташица траје релативно дуго.

Криза је крајем претходне године погодила и Немачку, којој недостају лекови попут парацетамола, о чему је писао Дојче веле.

Министар здравља Карл Лаутербах рекао је да је „неприхватљиво&qуот; да лек за снижавање телесне температуре намењен деци буде доступан у иностранству, али не и у Немачкој.

Због тога је изнесен и предлог реформе система ограничавања цена одређених лекова, што многи виде као један од кључних узрока несташице.

На сличан корак одлучили су се у Француској, где се боре против несташице многих лекова, пре свега антибиотика, антисептика и антидијабетика, а ситуација се погоршала крајем претходне године.

Француска влада оформила је и комитет који ће чинити стручњаци за фармацију и медицину и чији ће задатак бити да донесе „стратегију за превенцију и реакцију на несташице лекова&qуот;, пренео је лист Монд.

Како се спречавају несташице лекова?

Факторе који су довели до актуелне кризе у набавци лекова широм света и Европе, као и у Србији, фармаколог Радан Стојановић дели на „оне на које можемо и оне на које не можемо да утичемо&qуот;.

„Ми нисмо могли да утичемо на пандемију корона вируса и рат у Украјини, који су допринели немогућности континуираног снабдевања сировинама за производњу лекова&qуот;, одређује професор прву групу узрока.

Као проблем наводи и нерационално преписивање и издавање лекова, а последица тога била је и недавна несташица лека оземпик, који се преписује дијабетичарима.

„Били смо сведоци да су људи куповали лек за дијабетес пошто су желели да смршају, био је у слободној продаји и дошло је до злоупотреба, што је сада регулисано и може се добити само на рецепт или уз извештај лекара&qуот;, каже он.

Стојановић додаје и да се морају поштовати „протоколи лечења&qуот; и да „пацијенти морају да постану свесни да апотека није продавница, где ће доћи и купити лек по жељи&qуот;.

„Ту пре свега мислим на антибиотике - по сваку цену морамо да спречимо набавку без рецепта да бисмо предупредили нежељена дејства код појединца, глобалну резистенцију на антибиотике и да не би дошло до такозване лажне несташице лекова без икакве потребе&qуот;, упозорава клинички фармаколог.

„Не треба ни да стварамо кућне залихе лекова, пре свега оних који се купују без рецепта, као што су лекови за лечење бола, повишене температуре&qуот;, додаје Стојановић.

Део посла чека и државне институције, па су из Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) најавили да ће поспешити производњу лекова.

„Домаћа производња је јако важна и радимо на повећању асортимана лекова који ће се производити у Србији&qуот;, рекла је директорка Сања Радојевић Шкодрић за Радио-телевизију Србије (РТС).

• „Не гутајте антибиотике на своју руку, неке инфекције су све жилавије и отпорније на њих&qуот;
• Зашто су „лекови које има свака кућа у Србији&qуот; повучени са тржишта
• Зашто су вируси потребни да би свет функционисао

Професор Радан Стојановић сматра да би ово био важан корак и да би било добро да та производња обухвати више група лекова, „пре свега антибиотике и аналгетике&qуот;, чиме би се смањила зависност од увоза.

Он сматра да је земљи потребна је и „добра синхронизација&qуот; Министарства здравља, Агенције за лекове и медицинска средства и Републичког фонда за здравствено осигурање, као државних институција са једне, и фармацеутских кућа са друге стране.

„Процес увоза, регистрације и одобрења лекова треба да буде брз и добро синхронизован, што нисам сигуран да је увек био случај у прошлости&qуот;, каже овај стручњак.

Док о државним стратегијама не размишља превише, 88-годишња Јелена Живковић страхује због евентуалних несташица неколицине лекова које узима.

Сада је, како каже, „мирна&qуот;, пошто је добила замену за лек који јој је недостајао.

„Некада и дан без лека може да буде проблем, јер се без њих не може.

„Надам се да ће таквих дана бити што мање&qуот;, нада се пензионерка.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.07.2023)