Dahau i Velika Britanija: Kako je preživeli iz Drugog svetskog rata pomogao da se osude „sadisti“
Ovo je priča o velškom vojniku i ratnom zarobljeniku iz logora Dahau koji je oslobođen pre 78 godina.
Prošlo je 78 godina od oslobođenja koncentracionog logora Dahau, u poslednjim danima Drugog svetskog rata u Evropi.
Velški vojnik postaće jedini britanski zarobljenik koji je svedočio na budućem suđenju za ratne zločine.
Narednik Evan Levelin Edvards, poznat kao Vin, bio je profesionalni vojnik Velškog puka.
Ali skoro osam meseci, od kraja 1943, bio je zatvorenik u ozloglašenom nemačkom logoru.
Vin, tada tridesettrogodišnjak, bio je redovno premlaćivan i izgubio je skoro polovinu ukupne telesne težine pre nego što je konačno prebačen na drugo mesto.
Njegovo svedočenje o zlostavljanju na suđenju za ratne zločine u organizaciji SAD - održano u istom logoru nekoliko meseci posle njegovog oslobođenja - pomoglo je da se osude neki od krivaca.
Na kraju je na smrt osuđeno 36 čuvara i drugih zvaničnika logora.
- Zaboravljeni Holokaust nad Romima: „Zašto su želeli da nas pobiju“
- Softver koji pomaže da žrtve Holokausta ne padnu u zaborav
- Pepeo 8.000 nacističkih žrtava pronađen u masovnoj grobnici u Poljskoj
Šta je bio Dahau?
- Dahau, blizu Minhena, bio je prvi koncentracioni logor koji su osnovali nacisti 1933. godine
- Smatra se da je u njemu bilo zatvoreno više od 200.000 ljudi
- Ispočetka su se u njemu držali politički zatvorenici, komunisti i drugi „neprijatelji države", ali kasnije i nemački Jevreji
- U njemu je umrlo više od 40.000 ljudi, pre nego što su ga američke trupe oslobodile 1945. godine
- Stotine ljudi su umrle pošto su bile prisiljene da marširaju na jug dok su se američke snage približavale
- Na suđenju za ratne zločine krivim su proglašena 42 zvaničnika logora, a 36 njih je osuđeno na smrt. Od njih, 23 je obešeno u maju 1946. godine
- Do nekih smrti doveli su i medicinski eksperimenti, a doktor Klaus Šiling je i dalje radio na svojoj evidenciji u satima pre pogubljenja
„Tefi" (Velšanin) Edvards, kako su ga neizbežno zvale kolege, prvo je zarobljen od Italijana na severu Afrike u februaru 1942. godine, ali je uspeo da pobegne nekoliko puta - mada nikad na duže.
Tokom jednog od najdužih perioda u bekstvu kroz Italiju, ukrao je bicikl pre nego što je ponovo uhvaćen.
A onda je pobegao kroz prozor sa još dvojicom oficira RAF-a dok je bio prebacivan u Nemačku vozom u septembru 1943. godine.
Bio je ponovo uhvaćen dok je sam pokušavao da stigne do savezničkih trupa mesec dana kasnije u jednom drugom vozu.
Vina je izdao italijanski civil s kim se prijateljio, koji mu je dao civilnu odeću.
Ispitali su ga i pretukli nemački oficiri zbog drskosti, pre nego što je pridružen transportu sa oko 200 drugih zatvorenika.
Vin je prebačen u Dahau drugim vozom, ovaj put u lisicama - koje su morale da mu budu pretesterisane sa ruku kad je stigao u logor.
Nove pridošlice bile su primorane da stoje nage tri sata na kiši, nakon čega su dobile ledene kupke i tuširanje vrelom vodom, što je dovelo do smrti 20 ljudi od upale pluća.
Dobio je da nosi crveni trougao na odeći, znak političkog zatvorenika.
Uslovi su bili jezivi, a Vin je rizikovao mučenje da bi ukrao patrljak kupusa kako bi ga ubacio u slabašnu porciju supe.
„Sledovanja su bila loša, jedan dan jedna vekna hleba za osam ljudi, drugi dan jedna vekna hleba za 12 ljudi, četvrt litra supe od krompirove vode ili četiri prljava krompira", ispričao je on na suđenju.
- Soni je preživeo Holokaust i postao legenda Ajntrahta iz Frankfurta
- Odbila je da umre u Aušvicu, preživela Mengelea i oprostila nacistima
- Kako je suđenje Adolfu Ajhmanu za Holokaust ujedinilo Izrael
„Odveli su me u zgradu i pretukli"
Opisao je zlostavljanje do detalja u svom službenom iskazu: „Nikad nisam zaboravljao da sam Britanac, ali ponekad bi mi glad pomutila razum pa bih se otimao za bilo šta.
„Prebačen sam u bolnicu u novembru, ali sam video i čuo toliko mnogo zatvorenika kojima su bile ubrizgavane groznice i razne druge stvari da mi je bilo drago kad sam pušten."
„Onda sam morao da radim u kamenolomu. Dežurni kapo bio je zatvorenik po imenu Nol, gad od čoveka koji se prilično izdašno služio čizmom i pesnicama.
„Mrzeo je Engleze, prijavljivao me SS-u, govoreći da sam lenj. Zbog toga sam odveden u zgradu i pretučen.
„Onda sam bio vezan lisicama za levu ruku i okačen o kuku na plafonu, što je trajalo dvadesetak minuta i bol je bio neizdrživ. Iste večeri su mi ruke vezane iza leđa i zakačena za kuku na zidu.
„U oba slučaja su mi stopala bila dvadesetak centimetara od zemlje. Nakon što bi me spustili, morao sam da radim vežbe."
Vin je takođe opisao koliko je zatvorenika umiralo i kakav ga je očaj obuzeo.
„U to doba je deset krematorijumskih peći radilo noć i dan dok su se zatvorenici bacali na električne žice koje su okruživale logor a i bolnica je stalno izbacivala mnogo leševa. Šta bi tu značio jedan leš više, ništa."
Vin je pokušao da ubedi upravu logora da je aktivni britanski vojnik, ali ga je oficir Gestapoa Johan Kik nazvao lažovom i „tukli su ga na smenu" on i oficiri SS-a.
Pogledajte video: Nirnberški proces 75 godina kasnije
Izašao je teturajući se jedva pri svesti narednog jutra u 7.30 ispred logorske bolnice sa 15 izbijenih zuba i posekotinama po glavi i preko levog oka.
„Moje rane bile su zašivene običnom iglom i koncem", prisetio se on.
Končano, Vin je dobio transfer iz logora u obližnji Minhen, ali ne pre još ispitivanja i držanja u „lošoj" ćeliji, i dalje u odeći koju je nosio otkako je zarobljen u Italiji.
Potom je prebačen u Salcburg, u Austriji, gde se jedna starica sažalila na njega dok su ga vodili bosog po snegu do železničke stanice i dala mu par starih cipela.
Retki čin milosrđa koji nikad nije zaboravio.
Kad je ušao u Dahau, bio je težak 69,8 kilograma ; po izlasku bio je težak 41 kilogram.
Vinu su takođe ostali ožiljci po licu i hramao je pri hodu.
Posle rata, Vin, sada sa 35 godina i sveže oženjen sa Lilijan Harli - upoznali su se preko programa dopisivanja ratnih zarobljenika - vratio se u Minhen da svedoči.
Automobil ga je čekao da ga odveze za London kad se vratio sa venčanja i dobio sudski poziv.
Zapisi sa njegovim svedočanstvom na suđenju, koje je doneo sa sobom kući, govore o tome šta je video.
- Efraim Zurof i lov na naciste: Kako smo našli Dinka Šakića i zašto nam je izmakao Šandor Kepiro
- Jovan Bajford: Zašto u krizama mnogi veruju u teorije zavere
- Branko Lustig: Čovek koji je preživeo Aušvic, osvajao Oskare i borio se protiv fašizma
„Obučeni sadisti"
„U Dahauu je na stotine ljudi stavljano u gasne komore, nasmrt su premlaćivani, umirali su od izgladnjivanja", rekao je Vin na suđenju.
„Stotine jelki oko kampa obeležavaju grob svakog ruskog vojnika, poljskog sveštenika ili čak ruskih dečaka uzrasta između osam i 15 godina koje su snašle iste surovosti i mučenje SS-a i Gestapoa - obučenih sadista koji su uživali da vide čoveka kako umire od gladi ili uživali u premlaćivanju ili mučenju ljudi."
Uspeo je da opiše neke ljude koji su ga zlostavljali u detalje, ali i ženu, jednu od komandirovih sekretarica, koja je prisustvovala premlaćivanjima i jednom stala iznad njega i pljunula ga.
Vin je tvrdio da se Kristof Nol, kapo koji je dobio zaduženje da nadgleda druge, jednom hvalisao da je išutirao čoveka na smrt i smatra se da je šutirao poljskog sveštenika u genitalije.
I Kik i Nol su obešeni u maju 1946. godine.
Za još jednog zatvorskog zvaničnika, bivšeg glumca, rekao je da je „indirektno uzrok 500 bičevanja samo za koje ja znam."
Vin, za koga se veruje da je poreklom bio iz centralnog Velsa, živeo je sa Lili u Nora stritu u oblasti Rout u Kardifu, ali je umro 1959. godine.
Njegov nećak Džeremi Hekmen - koji nikad nije dobio priliku da ga lično upozna - preneo je njegovu priču.
„On nikada o tome nije govorio, ali je moja tetka sačuvala sve papire", kaže on.
„Posle rata, mislim da nije radio - mislim da je bio pomalo skrhan, slomljen čovek, takoreći, prilično pogođen onim što je proživeo, ali je ipak uspeo da se skrasi."
Džeremi je rekao: „Stalno razmišljam o tome kako sam to mogao biti ja, ne radi se tu o heroju iz nekog filma - već o čoveku koga znate iz komšiluka."
Pogledajte video: Ivan Ivanji o Aušvicu i onima koji danas pate
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 03.10.2023)
