Фуснотица у црној хроници српског криминала: Критика филма „Индиго кристал“
Нова 15.03.2023 | Аутор:Слободан
Можда је до мене и моје депресије (услед "стања у Србији"), али тешко је прихватити филм у коме су вам јунаци далеки, одвратни и то што не осећате никакву емпатију према њима (чак шта, радије би да их "не гледате") у вама ствара осећај гриже савести и прозива вас за вашу сопствену нечовечност. „Индиго кристал“ (2023, р.
Лука Михаиловић) Лука Михаиловић се својим дебијем надовезује на акутелни тренд филмова израслих из „Рана“ (па и „До коске“) у којима резонује дух најогавнијих „деведесетих“ кроз бављење (новим) младим криминогеним групама и тиме како оне износе и амортизују свеопште стање у српској држави. Јунаци филма, похвално измештеног из Београда у Шабац, су две фиктивне генерације (извињавам се ако подела стварно постоји): „Индиго“ (1988-1998), који су сјебани и
