Велика Британија: Милијардеров син признао ББЦ-ју умешаност у смрт студенткиње пре 15 година

Син милијардера, који је побегао у Јемен свега неколико сати после смрти студенткиње у Лондону пре 15 година, признао је ББЦ-ју умешаност у случај.

Тело Мартине Вик Магнусен (23) откривено је испод крша у подруму у Грејт Портланд Стриту 2008. године.

Њена породица се од тада бори за правду.

Фарук Абдулак, који се налази на листи најтраженијих особа лондонске градске полиције и за којим је издата и даље важећа међународна потерница, никада раније није говорио о овом случају.

Он је за ББЦ испричао да је Вик Магнусен умрла услед „сексуалне незгоде која је пошла по злу&qуот;.

Међутим, Абдулак, који је студирао са Вик Магнусен, рекао је да није спреман да се врати у Велику Британију да разговара са полицијом, „јер је сада за то прекасно&qуот;.

• Мистериозна смрт која опседа Норвешку већ пола века
• Најдуже нерешени случај убиства детета у Лондону
• Нова истрага о смрти брата и сестре 46 година касније

И сама сам била студенткиња кад је пронађено Мартинино тело и за мене су извештаји о том случаји били изузетно потресни, нарочито зато што је главни осумњичени за њено убиство био Јеменац - а и ја сам из Јемена.

И зато је, кад сам 2011. године почела да радим као новинарка за ББЦ, то била једна од првих прича којих сам се прихватила.

Мој главни циљ био је да пронађем одговоре за Мартинину породицу, која њену смрт сматра великом пробом за међународно право.

Велика Британија нема споразум о изручењу са Јеменом.

Али, тек сам прошле године коначно успела да успоставим контакт са Фаруком Абдулаком.

Моја комуникација са њим започела је преко друштвених мрежа.

Стотине новинара су му се обраћали током година, а он их је све игнорисао.

Али наше заједничко јеменско порекло помогло ми је да стекнем његово поверење.

Десет дана после првих размењених порука, послао ми је прву од, испоставиће се, низа исповедних порука.

„Као млад сам урадио нешто што је била велика грешка&qуот;, написао је он.

Током хиљада текстуалних и стотина гласовних порука које ми је слао у периоду од пет месеци, ниједном није употребио Мартинино име нити поменуо њену смрт, радије се служећи изразима као што су „инцидент&qуот; или „несрећа&qуот;.

Али извештај иследника био је недвосмислен око тога колико је насилно умрла Норвежанка - као последица „притиска на врат&qуот; који је „могао да значи да је била дављена, притискана надоле или гушена.&qуот;

На њеном телу пронађене су 43 посекотине и подеротине, „од којих су многе уобичајене за повреде задобијене током телесног напада или пружања отпора&qуот;.

Фарук и Мартина су студирали у Пословној школи Риџент у Лондону, а Мартина се надала да ће се бавити финансијама у британској престоници.

Последњи пут су је њене пријатељице виделе живу у раним сатима 14. марта 2008. године, у ексклузивном ноћном клубу Медокс у Мејферу, где су она и Фарук прослављали успешно положене испите.

Те пријатељице кажу да је Фарук потом понудио да буде домаћин афтер-партија у свом стану у Грејт Портланд Стриту, у центру Лондона.

Оне су биле сувише уморне да би ишле, али кажу да је Мартина желела да настави да се проводи.

На сигурносним камерама види се да је напустила клуб са Фаруком у 02:59.

Нема сведока за оно што се дешавало после тога.

Пре свитања она је већ била мртва - иако њено тело неће бити пронађено још најмање 48 сати.

За то време, Фарук је побегао из Велике Британије летом за Каиро.

Потом се укрцао у очев приватни авион до Јемена.

Фаруков адвокат инсистирао је да је он невин и да није починио убиство.

• Идит Томпсон: Жена која је погубљена због љубавниковог злочина
• Убијени „Дечак из кутије&qуот; идентификован после 65 година
• Убио жену због љубавнице, тело пронађено после 40 година у канализацији

Фарук није било који Јеменац.

Одрастао у САД и Египту, он је син Шахера Абдулака, једног од најбогатијих и најмоћнијих људи у Јемену.

Абдулак је изградио империју шећера, газираних сокова, нафте и оружја, и био је блиски пријатељ тадашњег председника Алија Абдулаха Салеха.

Кад сам први пут покушала да причам са Фаруком 2011. године, провела сам више месеци у Јемену тражећи га.

Али морала сам да напустим земљу кад су ме власти упозориле да одустанем од те приче.

У фебруару 2022. године, одлучила сам да се поново позабавим случајем - овај пут из Лондона.

Тада је Фаруков отац већ био мртав, а председник Салех је напустио положај.

Запитала сам се да ли би сада било могуће навести Фарука да проговори.

Али сам знала и да то неће бити лако.

Кад је пријатељ дошао до његовог телефонског броја, послала сам му поруке преко неколико апликација, али нисам добила никакав одговор.

А онда је пријатељ приметио да он користи Снепчет.

Послала сам му поруку, а он ми је одговорио у року од неколико секунди.

Његово прво питање било је одакле сам.

Дала сам му име богате јеменске четврти у којој сам одрасла, предосетивши да и он вероватно тамо живи.

Била сам у праву. Одмах сам му пробудила знатижељу.

Сад када сам започела дијалог с њим, главно питање било је како стећи његово поверење, нарочито будући да никад нисам крила професију - већ у неколико првих наших размена порука открила сам му да сам новинарка.

Наши први разговори били су напросто о нашим сличним искуствима.

Упркос његовом невероватно богатству, на неки начин имали смо много тога заједничког.

Размењивали смо приче о скијању у истим швајцарским одмаралиштима, студирању у међународним школама и местима које смо обоје волели да посећујемо у Лондону.

А онда је почео да ми се отвара.

„Као млад сам урадио нешто што је била велика грешка&qуот;, написао је.

„Открио сам ти моје право име, не могу конкретно да путујем у Велику Британију због нечега што се тамо догодило.&qуот;

„Једини разлог због ког се плашим је зато што си ми рекла да си новинарка.&qуот;

„Ти си последња особа на свету са којом бих требало да разговарам.&qуот;

Брзина којом је почео да ми се поверава можда би неког могла да изненади, али не заборавите да је Фарук невероватно изолован.

Читава његова породица живи ван Јемена - међу којима и његова сада бивша жена и ћерка - побегавши од разорног грађанског рата у земљи.

Али он се не усуђује да посети никога од њих у страху од хапшења.

Нико од његових пријатеља са којима сам разговарала током истраге нису се чули с њим откако је побегао - мада су сви рекли да су у оно време били шокирани кад су читали о Мартининој смрти, рекавши да сумња у његову умешаност није била у складу са његовим карактером.

Сада када је Фарук деловао спремно да са мном подели више тога, јасно сам му ставила до знања да радим за ББЦ и да желим да пишем о његовој причи.

Невероватно, али то га није ућуткало.

И зато сам га замолила да елаборира ранију размену порука у којој је говорио о „великом кајању&qуот;.

Он је одговорио:

„1: Дубоко жалим због несрећног случаја који се десио. 2 Жалим зато што сам дошао овде у Јемен, требало је да останем и сносим одговорност.&qуот;

Истовремено, интервјуисала сам друге људе повезане са случајем, међу којима Мартининог оца и њене блиске пријатељице.

То је ову истрагу учинило једном од најтежих на којима сам до сада радила.

Док сам разговарала са онима чији су животи били разорени Мартинином смрћу и који очајнички желе да сазнају одговоре, мој телефон је све време зврцкао од нотификација Фарукових порука.

Мартинине пријатељице Нина Бранцег и Сесили Дал биле су са њом у ноћном клубу Медокс оне ноћи кад је умрла.

Сесили је сретала Фарука са Мартином и раније и рекла је да су они били пријатељи.

Али те вечери он је деловао другачије, каже она - узнемирио се кад је једна од њих фотографисала њега и Мартину, иако је Мартина деловала потпуно несвесна било чега необичног.

Друга Мартинина пријатељица Тале Ласен каже да мисли како је Фарук једном покушао да пољуби Мартину, али да му је она рекла да није заинтересована.

Штавише, каже она, Мартина би често преспавала у његовом стану јер је био у центру.

На сигурносним камерама види се да њих двоје ходају руку под руку док напуштају клуб.

Кад Мартина није дошла кући наредног дана, њене пријатељице су пријавиле њен нестанак, али кажу да полиција то није схватила озбиљно све док неко није приметио да је Фарук обрисао налог на Фејсбуку.

Полицајци су претресли Фаруков стан и брзо пронашли њено полуголо тело у подруму његове зграде.

У том тренутку он је већ побегао из Велике Британије.

Полиција је знала да одлетео путничким авионом из Лондона за Каиро, али није знала више детаља о његовом бегу.

Успела сам да пронађем једног од најближих пријатеља Фаруковог оца у Лондону - човека ког ћу звати „Самир&qуот;.

Он ми је рекао да му је Фарук бануо у раним сатима 14. марта тражећи од њега готовину, рекавши да хитно мора да пође кући у Каиро, али да му је кредитна картица неисправна.

Самир каже да се, док је изашао да подигне готовину, Фарук онесвестио на његовој софи и морао је да му сипа ледену воду по лицу да би га пробудио.

„Било је то као да је на нечему&qуот;, каже ми Самир.

Он каже да је Фарук купио карту за први следећи лет за Каиро, а ми знамо да га је одатле његов отац пребацио у Јемен - где Фарук није живео никада пре, али одакле ће бити немогуће изручити га.

Говорила сам о овоме и са још једним пријатељем Фаруковог оца - јорданским бизнисменом Абдулхејом Ал Меџалијем.

„Његов син је желео да се врати у Енглеску, да дође на суд и да се брани&qуот;, рекао ми је он.

„Али његов отац га је саветовао да се не петља и да остане у Јемену.&qуот;

Џесика Водсворт, главна истражитељка градске полиције на овом случају у оно време, признаје да је осетила велико разочарање кад су сазнали где је Фарук отишао.

„Јер пропустили смо прилику, наравно. Никад још нисам водила случај убиства у ком три-четири дана касније схватите да је ваш осумњичени… потпуно недоступан&qуот;, каже она.

Полиција је дочекала Мартинину породицу кад је њихов авион слетео из Норвешке да би јој саопштила вести.

Њен отац Од Петер Магнусен рекао ми је колико се очајно осећао.

„Као родитељу, то ми је био најтежи тренутак у животу. Веома близак осећају као да су вас раскомадали на парампарчад, практично физички осећај.&qуот;

У очајничкој борби за правду, Од Петер је 2010. године писао краљици Елизабети, која је обавезала тадашњег лондонског градоначелника Бориса Џонсона да се позабави овим проблемом.

Петер је у неколико наврата добијао уверавања британске владе да ће помоћи да се реши случај.

Остала сам у редовном контакту са њим у протеклих 12 година и увек бих му обећала да ћу покушати да дођем до одговора на питање шта се десило са његовом ћерком.

А сада сам коначно имала прилику да чујем Фрукову верзију догађаја од те вечери.

Око месец дана од почетка нашег дописивања, почела сам отворено да покушавам да извучем истину на видело.

Н: „Да ли желиш да ми кажеш шта се десило?&qуот;

Ф: „Не знам шта се десило, све ми је у измаглици.&qуот;

Ф: „Повремено доживим неки флешбек.&qуот;

Ф: „Кад осетим мирис неког конкретног женског парфема, постане ми непријатно.&qуот;

Коначно сам успела да разговарам с њим преко телефона.

Питала сам га да ли ће се вратити у Велику Британију да се суочи са последицама Мартинине смрти.

„Не верујем да ће правда бити задовољена&qуот;, рекао ми је он.

„Моје мишљење је да је кривични правни систем у Великој Британији изузетно пристрасан.

„Мислим да ће желети да од мене направе пример као сина Арапина, као сина неког богатог… сувише је касно за то&qуот;, рекао је он.

Одлетела сам за Јемен да бих покушала да се видим с њим уживо, али кад сам стигла, рекао ми је да ће се срести са мном само у својој кући - био је то ризик на који нисам била спремна.

Рекла сам му да Мартинин отац очајнички жели да сазна шта се десило.

„Као човек, као људско биће, као неко ко је моралан, мислим да неко треба то да уради&qуот;, рекао је он у телефонском разговору.

Али је онда додао: „Неке ствари боље да остану неизречене. Чињеница је да ако се не сећам шта се десило, онда заправо и нема шта да се каже.&qуот;

Вративши се у Лондон, поново сам покушала да откријем истину, пославши му текстуалну поруку да ћу увек желети да знам шта се десило.

А он ми је на то одговорио: „Био је то само несрећни случај. Ништа злокобно.&qуот;

„Само сексуална незгода која је пошла по злу.&qуот;

Додао је: „Нико за то не зна зато што сам и ја једва успео да повежем шта се догодило.&qуот;

Кад сам га питала зашто, одговорио ми је само једном речју: „Кокаин.&qуот;

Питала сам га да ли је икада разговарао са неким овдашњим адвокатом.

Рекао је да јесте.

„Веруј ми, у правном погледу сам [непристојна реч]&qуот;, послао ми је поруку.

„Зато што сам напустио земљу и зато што је тело премештено.&qуот;

Питала сам га зашто је преместио тело.

„Не сећам се&qуот;, одговорио ми је у поруци.

Питала сам га да ли је размишљао о томе да се преда, а он је рекао да су га адвокати саветовали да то не чини „јер би сада служио најтежу казну&qуот;.

„Прекасно је, Навал.&qуот;

Молила сам га више пута током наших разговара да уради са мном званични интервју, али је он то одбио.

Било је време да испричам Мартинином оцу за моје дописивање са Фаруком.

За Ода Петера преслушавање тих телефонских разговора било је изузетно мучно.

То је било први пут да је чуо глас човека осумњиченог за убиство његове ћерке.

„Он не гаји никакво саосећање, очигледно, према нашој породици, и не показује никакве трагове кајања нити било чега сличног&qуот;, рекао је он.

Али је рекао и да му овај нови канал комуникације са Фаруком улива наду да би могао да се оствари напредак.

„Оптимистичан сам да бисмо могли да добијемо решење на дуже стазе… зато што можемо да причамо с њим.

„Уверен сам више него икад пре да ће овај случај доживети епилог. Само се надам да ће то бити… према мојим етичким стандардима.&qуот;

Питала сам га шта би желео да поручи Фаруку.

„Врати се у Велику Британију. Испричај шта се десило са Мартином. Јер не само да Мартина то заслужује, већ и наша породица.

„Једина исправна ствар била би, наравно, да пружиш неку врсту разрешења овом случају, али и самом себи.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.29.2023)