Религија и Велика Британија: „Сатанизам је постао мој живот"

У сатанизам сам крочио када сам имао 15 година.

Моји родитељи су посвећени хришћани и моју сестру и мене су редовно водили у цркву док смо били деца.

Неколико година пре тога, ја сам почео да излазим у локални скејт парк у југозападном Лондону и да слушам дет метал бендове.

Уплео сам се у алкохол и дроге, а невиност сам изгубио са 12 година.

Могао сам да бирам између дружења са пријатељима у којима сам видео „стварни свет&qуот; и слушања библијских прича са родитељима и колорисања слика у сликовницама са Нојевом барком.

Изабрао сам побуну.

• Готик супкултура у Србији: Црно, па се и те како види, чује и траје
• Шта је контроверзни јеврејски култ Лев Тахор и откуд на Балкану
• Вође култа које су спалиле 700 следбеника и даље у бекству

Мој тадашњи имиџ је био „потпуни емо&qуот; - имао сам фризуру са шишкама које сам усавршио уз помоћ исправљача косе моје сестре.

Са неким пријатељима сам свирао гитару у бенду - био је то лаган начин да привучем пажњу. Носио сам мајице са бендовима, а понекада чак и „гајлајнер&qуот; (ајлајнер за мушкарце).

Сексуалност је у том добу веома флуидна, па сам се понекада шминкао не бих ли импресионирао девојке.

Једне ноћи сам спазио Сатанистичку библију у кући свог другара.

Скинуо сам је са полице и прочитао књигу у цугу. Књигу је написао оснивач Сотонине цркве, Антон Лавеј, а од када је први пут објављена, 1969. године, ова књига је продата у милион примерака.

Много ми је значила у том тренутку.

Нисам био задовољан везом коју сам имао са својом тадашњом девојком и доста сам се свађао са родитељима.

Као да је сатанизам препознавао бол и бес које сам тада осећао.

Следећег дана сам се посвађао са мајком, закључао се у собу и почео да резбарим пентаграм - симбол Сотонине цркве - на своју руку.

Било је много крви, али то ме није одвратило. Желео сам перманентни ожиљак на свом телу.

Људи га интерпретирају на различите начине, али сатанизам је за мене представљао прилику да волим себе на рачун других.

У филозофском смислу, имао је мало тога заједничког са обожавањем ђавола.

Многи сатанисти верују да морају да учине све што је у њиховој моћи не би ли из живота извукли оно што желе.

Чежња за сексом, храном и алкохолом је била охрабривана.

То у вама производи себичност и то све чини толико мрачним - и за вас и за све оне који вас окружују.

Стављање себе на прво место у сваком тренутку и необраћање пажње на друге води ка усамљености.

Али, у то време, осећао сам се као да хришћанског Бога уз којег сам одрастао и који је требало да је добар, није било брига за моју патњу.

Самоповређивао сам се и одавао пићу и дрогама.

Хришћанство из предграђа које су упражњавали моји родитељи, није ми пружало никакву утеху.

Изгледало је као да се сви претварају да је све како треба; није било места за таму или контроверзе. Тако да сам одбио тај начин.

Сатанизам ме је зграбио из све снаге. Постао је мој живот.

Пентаграме сам уцртавао на све - од својих школских књига до сопственог тела.

Моји пријатељи и девојка су одлепили - сви су мислили да сам баш претерао.

Од времена када сам био поприлично популаран, сада сам остао без пријатеља.

У прошлости сам се с времена на време и секао.

Престао бих једног тренутка, али бих почињао поново када би моја веза била угрожена.

• Чланови верске групе ухапшени због смрти девојчице у Аустралији
• Зашто је идеолог секс култа НКСИВМ добио 120 година затвора
• Јапански култ судњег дана - дан када је Токио завијен у црно

А онда сам једне ноћи сањао како Сотона стоји уз мој кревет.

Био је лепо обучен, лепо је причао, као неки лик из филма са Шерлоком Холмсом.

Само је стајао и рекао: „Даћеш све своје испите и затим ћеш да умреш&qуот;.

А ја сам рекао: „Ух - ово ништа не ваља, умрећу чак и пре него што одустанем од испита из природних наука&qуот;.

Тако да сам онда почео да правим договоре са Сотоном.

Уколико украдем алкохол од родитеља, ако будем искрено говорио девојкама да сам с њима само због секса или ако посвађам своје пријатеље - живећу и даље.

До тада сам углавном био пристојна особа, али сам онда постао ужасно манипулативан.

Након извесног времена, почео сам да имам грозне кошмаре.

Схватио сам да постајем све узнемиренији. Једног тренутка сам се упитао да ли стварно разговарам са Сотоном.

Веза са девојком се поново распала, ја сам окренуо леђа породици и изгубио већи део пријатеља које сам имао.

Осећао сам се потпуно изолованим и као да немам коме другом да се обратим него Сотони.

А када сам завршио са испитима - и даље сам био жив.

Одједном сам схватио да ме је све време лагао.

Спас стиже у ненаданом облику.

Пријатељица моје сестре, која је била и ћерка локалног свештеника, позвала ме је на један хришћански скуп.

Све се то дешавало негде ван града и трајало је недељу дана.

Искрено речено, отишао сам јер сам мислио да ће тамо бити згодних цура.

Изненадио сам се када сам схватио да је ту велики број људи који су, попут мене, били разочарани у традиционално хришћанство.

Последње ноћи овог скупа, слушао сам причу о томе како да препознаш да си дотакао само дно, када ми је један странац понудио да се помоли за мене.

Нисам знао шта да му кажем па сам пристао.

Док се молио, осећај мирноће ми се ширио по целом телу.

Након свега, тај човек ми је казао да чак и када мислим да за мене нема наде, Бог увек има план за мене, а да је Сотона лажљивац.

Кући сам отишао са осећајем слободе, био сам позитиван по први пут након вечности.

Одлучио сам да поново обратим пажњу на хришћанство, али не и да га беспоговорно прихватим, као што су ми раније говорили.

Почео сам да се дружим са неким људима које сам упознао у цркви мојих родитеља, и који, баш као и ја, нису били заинтересовани да само седе и слушају традиционалне проповеди.

Полако, научио сам да не користим друге људе због новца или секса, као што ме је сатанизам наводио на то.

По скејт парку је почело да се прича како сам се ,,поново родио&qуот;.

Неки од мојих пријатеља су ми пружили подршку, али мени је било тешко да и даље останем део овако хедонистичке сцене.

Секс, дроге и рокенрол су представљали механизам који ме је одржавао док сам био тинејџер.

Године су ми биле потребне да научим да ми то није потребно да бих се осећао добро по питању себе самог - пар пута сам и склизнуо са тог пута.

Али сам редовније почео да одлазим у цркву и све више сам се осећао како тамо и припадам.

Када сам напунио 20 година, упознао сам своју супругу Сару, уз помоћ цркве. Већ смо три године у браку.

Никада нисам постао свештеник.

Након колеџа, добио сам посао у јужном Лондону и радио сам са децом са дислексијом из околних банди.

У исто време, отишао сам и у нову цркву у мом крају и тамо су ме млади чланови моје конгрегације питали за савете у вези са духовним стварима.

Мислио сам како је то баш велика одговорност.

Одлучио сам да се озбиљније посветим томе, па сам почео да похађам религиозне студије на Универзитету у Нотингему.

У последњих 18 месеци обављам дужност свештеника у Канинг Тауну, у источном Лондону.

Одлучио сам да не носим свештеничку крагну.

Не видим себе као неког ауторитета - ја сам обичан тип. У мом комшилуку, крагна би представљала препреку.

Наша црква је израсла у заједницу од 50 људи, у почетку нас је било петоро.

И даље носим минђушу коју сам купио у једној хипи продавници када сам имао 14 година, а имам и нову тетоважу (већ сам имао једну и волео бих да их имам још, али мислим да би моја супруга више волела да зараду потрошимо на неки одмор!).

У Канинг Тауну има много људи са тетоважама, тако да уопште не одскачем од околине.

Када се присетим колико сам био уплашен и изгубљен док сам био сатаниста, постанем још одлучнији да помажем људима.

Зато и радим овај посао.

Моје име, Бенедикт, означава благослов - рођен сам након изузетно компликоване трудноће која је угрозила и мој, али и живот моје мајке.

Када ми је било најтеже, изгубио сам тај осећај да је мој живот благослов.

Сада само желим да останем овде у Канинг Тауну све док Бог не одлучи да је дошло време за пресељење, или док не умрем.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.03.2023)