Religija i Velika Britanija: „Satanizam je postao moj život"

U satanizam sam kročio kada sam imao 15 godina.

Moji roditelji su posvećeni hrišćani i moju sestru i mene su redovno vodili u crkvu dok smo bili deca.

Nekoliko godina pre toga, ja sam počeo da izlazim u lokalni skejt park u jugozapadnom Londonu i da slušam det metal bendove.

Upleo sam se u alkohol i droge, a nevinost sam izgubio sa 12 godina.

Mogao sam da biram između druženja sa prijateljima u kojima sam video „stvarni svet" i slušanja biblijskih priča sa roditeljima i kolorisanja slika u slikovnicama sa Nojevom barkom.

Izabrao sam pobunu.

• Gotik supkultura u Srbiji: Crno, pa se i te kako vidi, čuje i traje
• Šta je kontroverzni jevrejski kult Lev Tahor i otkud na Balkanu
• Vođe kulta koje su spalile 700 sledbenika i dalje u bekstvu

Moj tadašnji imidž je bio „potpuni emo" - imao sam frizuru sa šiškama koje sam usavršio uz pomoć ispravljača kose moje sestre.

Sa nekim prijateljima sam svirao gitaru u bendu - bio je to lagan način da privučem pažnju. Nosio sam majice sa bendovima, a ponekada čak i „gajlajner" (ajlajner za muškarce).

Seksualnost je u tom dobu veoma fluidna, pa sam se ponekada šminkao ne bih li impresionirao devojke.

Jedne noći sam spazio Satanističku bibliju u kući svog drugara.

Skinuo sam je sa police i pročitao knjigu u cugu. Knjigu je napisao osnivač Sotonine crkve, Anton Lavej, a od kada je prvi put objavljena, 1969. godine, ova knjiga je prodata u milion primeraka.

Mnogo mi je značila u tom trenutku.

Nisam bio zadovoljan vezom koju sam imao sa svojom tadašnjom devojkom i dosta sam se svađao sa roditeljima.

Kao da je satanizam prepoznavao bol i bes koje sam tada osećao.

Sledećeg dana sam se posvađao sa majkom, zaključao se u sobu i počeo da rezbarim pentagram - simbol Sotonine crkve - na svoju ruku.

Bilo je mnogo krvi, ali to me nije odvratilo. Želeo sam permanentni ožiljak na svom telu.

Ljudi ga interpretiraju na različite načine, ali satanizam je za mene predstavljao priliku da volim sebe na račun drugih.

U filozofskom smislu, imao je malo toga zajedničkog sa obožavanjem đavola.

Mnogi satanisti veruju da moraju da učine sve što je u njihovoj moći ne bi li iz života izvukli ono što žele.

Čežnja za seksom, hranom i alkoholom je bila ohrabrivana.

To u vama proizvodi sebičnost i to sve čini toliko mračnim - i za vas i za sve one koji vas okružuju.

Stavljanje sebe na prvo mesto u svakom trenutku i neobraćanje pažnje na druge vodi ka usamljenosti.

Ali, u to vreme, osećao sam se kao da hrišćanskog Boga uz kojeg sam odrastao i koji je trebalo da je dobar, nije bilo briga za moju patnju.

Samopovređivao sam se i odavao piću i drogama.

Hrišćanstvo iz predgrađa koje su upražnjavali moji roditelji, nije mi pružalo nikakvu utehu.

Izgledalo je kao da se svi pretvaraju da je sve kako treba; nije bilo mesta za tamu ili kontroverze. Tako da sam odbio taj način.

Satanizam me je zgrabio iz sve snage. Postao je moj život.

Pentagrame sam ucrtavao na sve - od svojih školskih knjiga do sopstvenog tela.

Moji prijatelji i devojka su odlepili - svi su mislili da sam baš preterao.

Od vremena kada sam bio poprilično popularan, sada sam ostao bez prijatelja.

U prošlosti sam se s vremena na vreme i sekao.

Prestao bih jednog trenutka, ali bih počinjao ponovo kada bi moja veza bila ugrožena.

• Članovi verske grupe uhapšeni zbog smrti devojčice u Australiji
• Zašto je ideolog seks kulta NXIVM dobio 120 godina zatvora
• Japanski kult sudnjeg dana - dan kada je Tokio zavijen u crno

A onda sam jedne noći sanjao kako Sotona stoji uz moj krevet.

Bio je lepo obučen, lepo je pričao, kao neki lik iz filma sa Šerlokom Holmsom.

Samo je stajao i rekao: „Daćeš sve svoje ispite i zatim ćeš da umreš".

A ja sam rekao: „Uh - ovo ništa ne valja, umreću čak i pre nego što odustanem od ispita iz prirodnih nauka".

Tako da sam onda počeo da pravim dogovore sa Sotonom.

Ukoliko ukradem alkohol od roditelja, ako budem iskreno govorio devojkama da sam s njima samo zbog seksa ili ako posvađam svoje prijatelje - živeću i dalje.

Do tada sam uglavnom bio pristojna osoba, ali sam onda postao užasno manipulativan.

Nakon izvesnog vremena, počeo sam da imam grozne košmare.

Shvatio sam da postajem sve uznemireniji. Jednog trenutka sam se upitao da li stvarno razgovaram sa Sotonom.

Veza sa devojkom se ponovo raspala, ja sam okrenuo leđa porodici i izgubio veći deo prijatelja koje sam imao.

Osećao sam se potpuno izolovanim i kao da nemam kome drugom da se obratim nego Sotoni.

A kada sam završio sa ispitima - i dalje sam bio živ.

Odjednom sam shvatio da me je sve vreme lagao.

Spas stiže u nenadanom obliku.

Prijateljica moje sestre, koja je bila i ćerka lokalnog sveštenika, pozvala me je na jedan hrišćanski skup.

Sve se to dešavalo negde van grada i trajalo je nedelju dana.

Iskreno rečeno, otišao sam jer sam mislio da će tamo biti zgodnih cura.

Iznenadio sam se kada sam shvatio da je tu veliki broj ljudi koji su, poput mene, bili razočarani u tradicionalno hrišćanstvo.

Poslednje noći ovog skupa, slušao sam priču o tome kako da prepoznaš da si dotakao samo dno, kada mi je jedan stranac ponudio da se pomoli za mene.

Nisam znao šta da mu kažem pa sam pristao.

Dok se molio, osećaj mirnoće mi se širio po celom telu.

Nakon svega, taj čovek mi je kazao da čak i kada mislim da za mene nema nade, Bog uvek ima plan za mene, a da je Sotona lažljivac.

Kući sam otišao sa osećajem slobode, bio sam pozitivan po prvi put nakon večnosti.

Odlučio sam da ponovo obratim pažnju na hrišćanstvo, ali ne i da ga bespogovorno prihvatim, kao što su mi ranije govorili.

Počeo sam da se družim sa nekim ljudima koje sam upoznao u crkvi mojih roditelja, i koji, baš kao i ja, nisu bili zainteresovani da samo sede i slušaju tradicionalne propovedi.

Polako, naučio sam da ne koristim druge ljude zbog novca ili seksa, kao što me je satanizam navodio na to.

Po skejt parku je počelo da se priča kako sam se ,,ponovo rodio".

Neki od mojih prijatelja su mi pružili podršku, ali meni je bilo teško da i dalje ostanem deo ovako hedonističke scene.

Seks, droge i rokenrol su predstavljali mehanizam koji me je održavao dok sam bio tinejdžer.

Godine su mi bile potrebne da naučim da mi to nije potrebno da bih se osećao dobro po pitanju sebe samog - par puta sam i skliznuo sa tog puta.

Ali sam redovnije počeo da odlazim u crkvu i sve više sam se osećao kako tamo i pripadam.

Kada sam napunio 20 godina, upoznao sam svoju suprugu Saru, uz pomoć crkve. Već smo tri godine u braku.

Nikada nisam postao sveštenik.

Nakon koledža, dobio sam posao u južnom Londonu i radio sam sa decom sa disleksijom iz okolnih bandi.

U isto vreme, otišao sam i u novu crkvu u mom kraju i tamo su me mladi članovi moje kongregacije pitali za savete u vezi sa duhovnim stvarima.

Mislio sam kako je to baš velika odgovornost.

Odlučio sam da se ozbiljnije posvetim tome, pa sam počeo da pohađam religiozne studije na Univerzitetu u Notingemu.

U poslednjih 18 meseci obavljam dužnost sveštenika u Kaning Taunu, u istočnom Londonu.

Odlučio sam da ne nosim svešteničku kragnu.

Ne vidim sebe kao nekog autoriteta - ja sam običan tip. U mom komšiluku, kragna bi predstavljala prepreku.

Naša crkva je izrasla u zajednicu od 50 ljudi, u početku nas je bilo petoro.

I dalje nosim minđušu koju sam kupio u jednoj hipi prodavnici kada sam imao 14 godina, a imam i novu tetovažu (već sam imao jednu i voleo bih da ih imam još, ali mislim da bi moja supruga više volela da zaradu potrošimo na neki odmor!).

U Kaning Taunu ima mnogo ljudi sa tetovažama, tako da uopšte ne odskačem od okoline.

Kada se prisetim koliko sam bio uplašen i izgubljen dok sam bio satanista, postanem još odlučniji da pomažem ljudima.

Zato i radim ovaj posao.

Moje ime, Benedikt, označava blagoslov - rođen sam nakon izuzetno komplikovane trudnoće koja je ugrozila i moj, ali i život moje majke.

Kada mi je bilo najteže, izgubio sam taj osećaj da je moj život blagoslov.

Sada samo želim da ostanem ovde u Kaning Taunu sve dok Bog ne odluči da je došlo vreme za preseljenje, ili dok ne umrem.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.03.2023)