Rusija i Ukrajina: Može li ruski predsednik Vladimir Putin da bude uhapšen za ratne zločine

Jermenske vlasti „nemaju nameru ili želju" da uhapse ruskog predsednika Vladimira Putina po nalogu Međunarodnog krivičnog suda (MKS), uprkos ratifikaciji Rimskog statuta, izjavio je zamenik predsednika jermenskog parlamenta Hakob Aršakjan.

Ustavni sud Jermenije je 24. marta priznao obaveze sadržane u Rimskom statutu o MKS kao usaglašene sa ustavom.

Ranije je ove obaveze ratifikovao parlament zemlje, što sada znači njihovo momentalno stupanje na snagu.

Teoretski, to znači da bi tokom posete Jermeniji, Putin i ombudsmanka za decu Marija Lvova-Belova mogli da budu privedeni po nalogu MKS-a za njihovo hapšenje.

Međutim, Aršakjan je u jednom intervjuu, bez direktnog pominjanja Putina i MKS, istakao da „odlukom Ustavnog suda niko nije kriv ni po čemu i ne zahteva preduzimanje koraka da se bilo ko uhapsi".

Međunarodni krivični sud je 17. marta izdao nalog za hapšenje Putina i Lvove-Belove.

Prema saopštenju suda, oni su, navodno, „odgovorni za ratne zločine u vezi sa nezakonitom deportacijom stanovništva (dece) sa okupiranih teritorija Ukrajine na teritoriju Ruske Federacije".

Postavlja se pitanje da li poternica MKS-a ima pravu snagu i da li će vlada bilo koje zemlje zaista uhapsiti Putina.

• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
• Vučić o Putinu i optužbama za ratne zločine: „Nisam hapsio ni one koje je tražio Hag"
• Za koje ratne zločine u Ukrajini je optužena ruska vojska

Za šta se tereti Putin?

MKS je 17. marta izdao nalog za hapšenje predsednika Putina i ruske komesarke za prava deteta Mariju Lvovu-Belovu.

On navodi da su oboje lično odgovorni za nezakonitu deportaciju dece iz Ukrajine u Rusiju, posle ruske invazije iz februara 2022. godine

Putin se optužuje i da nije iskoristio predsednička ovlašćenja da zaustavi deportaciju dece.

Prema ukrajinskom Nacionalnom birou za informacije, u Rusiju je prisilno odvedeno 16.221 dece.

MKS je pokrenuo ovaj slučaj zato što mu je Ukrajina dala ovlašćenje da istraži ratne zločine počinjene na njenoj teritoriji.

Ovo je prvi put da je sud izdao nalog za hapšenje lidera jedne od pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nazvao je potez MKS-a „istorijskom odlukom, od koje će krenuti istorijska odgovornost."

Šta je Međunarodni krivični sud?

Sa sedištem u Hagu, u Holandiji, MKS istražuje i krivično goni pojedince optužene za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Osnovan je Rimskim statutom 1998. godine i započeo rad 2002. godine.

Ima godišnji budžet od 147,5miliona evra za trošenje na istrage, a do sada je vodio 40 slučajeva i osudio 10 ljudi.

MKS trenutno ima kao potpisnice sporazuma o osnivanju suda 123 zemlje članice, koje prihvataju njegovu nadležnost.

Međutim, Rusija nije potpisnica.

Nisu ni SAD i Kina.

• Za koje ratne zločine u Ukrajini je optužena ruska vojska
• Ko je Vladimir Putin
• Da li Putin može biti krivično gonjen za ratne zločine u Ukrajini

Da li MKS može da uhapsi Putina?

MKS nema moć da hapsi osumnjičene.

Predsednik suda Pjotr Hofmanski izjavio je da je na međunarodnoj zajednici da uhapsi Putina.

Budući da je Putinova politička moć u Rusiji trenutno neprikosnovena i budući da Rusija nikad nije postala članica MKS-a, ne postoji mogućnost da on bude uhapšen u vlastitoj zemlji.

Portparolka Kremlja Marija Zaharova odbacila je naloge za hapšenje Putina i Lvove-Belove kao „besmislene" i rekla da oni „nemaju nikakvu težinu".

Međutim, tužilac MKS-a Karim Kan rekao je za BBC da njih dvoje nisu izuzeti od krivičnog gonjenja za navodne ratne zločine prosto zato što Rusija ne priznaje MKS.

„Sve države su u obavezi da poštuju međunarodno pravo", kaže on.

• Prisilnom deportacijom ukrajinske dece Rusija je počinila ratni zločin, kažu iz UN
• „Lični problem roditelja”: Ukrajinska deca odvojena od porodica ostaju u kampu u Rusiji

Da li će zemlje izvršiti hapšenje?

Putin bi trebalo da poseti Južnu Afriku u avgustu za konferenciju zemalja Briksa (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika).

Južna Afrika je članica MKS-a i njena vlada nije sigurna da li da postupi po nalogu za Putinovo hapšenje ili može da ga tretira kao dobrodošlog gosta.

„Južna Afrika će morati da prouči postojeće odredbe našeg zakonodavstva", rekla je njena ministarka spoljnih poslova Naledi Pandor.

Međutim, ona je isto tako optužila MKS za dvostruke aršine, rekavši: „Ima mnogo zemalja i lidera koji su počinili veoma teške zloupotrebe u ratnim sukobima, ali su ostali netaknuti."

Južna Afrika i Rusija gaje prijateljske odnose, a njihove mornarice su u februaru izvodile zajedničke vojne vežbe.

Južna Afrika je i ranije ignorisala naloge za hapšenje MKS-a.

Sud je izdao naloge za hapšenje Omara Al Bašira, predsednika Sudana, za zločine protiv čovečnosti 2009. i 2010.

Oni su se odnosili na sukob u Darfuru 2003. koji je doveo do smrti 300.000 ljudi.

Međutim, južnoafričke vlasti su odbile da ga uhapse kad im je bio u poseti 2015.

Putin treba da poseti Indiju za samit Šangajske organizacije za saradnju u junu 2023. u Varanasiju, i za samit G20 u septembru.

Međutim, Indija nije potpisnica MKS-a i od nje se ne očekuje da će postupiti po nalozima za hapšenje.

Mađarska vlada, koja ima prijateljske odnose sa Rusijom, saopštila je da neće uhapsiti Putina na svojoj teritoriji iako je članica MKS-a.

Ona kaže da je to protivno njenom ustavu.

Putin je putovao u osam zemalja od izbijanja rata u Ukrajini - sedam bivših sovjetskih republika i Iran.

Sve su one u prijateljskim odnosima sa Rusijom.

Izuzetno je malo verovatno da će on putovati u neku zemlju u kojoj bi mogao biti uhapšen.

Međutim, pretnja da bi mogao biti uhapšen u inostranstvu mogla bi da ograniči slobodu njegovog kretanja u budućnosti.

Da li Putin može da završi na sudu?

Čak i kad bi Putin bio uhapšen, postojalo bi nekoliko pravnih prepreka da mu sudi MKS.

Sud je osnovan da bi vodio postupke u ime zemalja potpisnica sporazuma o osnivanju MKS-a i koje prihvataju njegovu nadležnost, a Rusija nije jedna od njih.

I iako je Ukrajina tražila od MKS-a da istraži navodne ratne zločine koje je počinila Rusija, ona zapravo ni sama nije potpisnica MKS-a (budući da nikada nije ratifikovala potpisivanje Rimskog statuta MKS-a).

Međutim, MKS je branio svoju odluku da izda ove naloge za hapšenje, rekavši da se ruski ratni zločini u Ukrajini nastavljaju i da on na taj način pokušava da spreči činjenje budućih zločina.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.04.2023)