Пет година од смрти Миће Николића: Сећање на "Лепотицу града"

"Полако долазе, одлазе, јесени и лета, венеш к'о пупољак од најлепшег цвета, некада си била лепотица града, средовечна жена, ти си, ти си сада. Сузе су ми пошле кад те јуче видех, где је она младост и она лепота, било ми је жао што је живот зао, лепотице граада из наших времена, средовечна жено, слико урамљена. Сећаш се, волех те бескарајно, ал' узалуд беше. Руке неког другог мени те узеше. Сретосмо се сада са косама седим, ова нова љубав да ли више вреди?"