Србија и пољопривреда: Да ли ће снег у априлу пореметити производњу хране
Неуобичајено ниске температуре за ово доба године могле би да одложе сетву и смање приносе воћа, кажу стручњаци.
После фебруарског пролећа, Србија се почетком априла пробудила у зимској идили.
Са прозора у селу Падина код Панчева, пољопривредник Павел Брезина гледао је како снег постепено прекрива његово имање, на којем претежно расту житарице.
„Нападало је више од 10 центиметара - просто ми је било жао што није Божић, јер тада је било суво време, а сад веју крупне пахуље пред Ускрс&qуот;, каже овај тридестосмогодишњак, који више од 15 година живи од пољопривреде, за ББЦ на српском.
Лицем му је прешла и сенка забринутости јер је уверен да ће биљке „претрпети оштећења, видећемо колика&qуот;.
„Снег би могао да одложи сетву и смањи приносе од житарица, али је воће ипак најугроженије, јер би хладноћа могла да уништи цветове&qуот;, каже Владо Ковачевић, агроекономиста са Института за економику пољопривреде, за ББЦ на српском.
Он каже да је поскупљење хране могуће, али да оно више зависи од других фактора.
„Србија зависи од светских цена хране - ако храна поскупи на светском тржишту, поскупеће и код нас.
„Због смањења приноса, Србија би могла да има лошији спољнотрговински биланс, јер ће више увозити&qуот;, каже Ковачевић.
- Крава и свиња у Србији све мање, фармери у минусу: Шта може бити решење
- Извоз јабука из Србије: Шта задаје главобољу воћарима и има ли лека
- Регенеративна пољопривреда: Може ли се живети од земље која се не обрађује традиционалним плугом
Пошто је зима 2023. била топла, снег у априлу утолико је неуобичајенији, оцењује метеоролог Миленко Јовановић.
„Али, статистички гледано, то се дешава - не треба правити фаму, ово је последњи издисај зиме&qуот;, додаје.
Кајсија, шљива, вишња и трешња само су неке од воћки које цветају у марту и априлу, показују календари цветања биљака.
Међутим, снег сада прети да уништи цветове.
„Биљке су најосетљивије када цветају, а потребно им је сунце да би створиле плод.
„Ако ниске температуре поберу цветове, неће бити плода - остаће само лишће, а воће које роди могло би да сазри нешто касније&qуот;, каже Ковачевић.
Међутим, како додаје, још је рано за процене штете, а све зависи од тога колико ће се снег задржати.
Има и супротних мишљења - Драган Клеут из Удружења пољопривредника Баната није нарочито забринут због снега.
„Не очекујем да ће бити веће штете, још није бог зна шта посејано, а и воће може да се опорави&qуот;, каже за ББЦ на српском.
Снежне падавине могле би да доведу и до померања сетве неколико житарица, а нарочито кукуруза, који се сади средином априла.
„Пошто ће земља бити натопљена великом количином влаге, биће потребно време да се осуши како би могло да се сеје&qуот;, појашњава Ковачевић.
Метеоролог Јовановић очекује споро топљење снега.
„То није добро за пчеле које неће да опрашују по оваквом времену&qуот;, додаје.
Пољопривредник Брезина највише је забринут због евентуалних минуса и снежних наноса.
„То ће бити шок за биљке, које су тек кренуле да расту, а терет снега може да оштети нежне стабљике.&qуот;
Али додаје да није све тако црно - бели прекривач доноси влагу, која је потребна за ницање биљака.
„Кукуруз, сунцокрет и соја још нису посејани - њима је ова влага добродошла, иако ћемо морати да чекамо раст температура како бисмо могли да наставимо са сетвом&qуот;, каже.
Колико ће потрајати снег
У уторак 4. априла, у Београду је пало 17 центиментара снега, на Златибору 23, а на Копаонику чак 49, подаци су Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ).
Међутим, брзо се топи, па се на Копаонику, где је због благе зиме пропала скијашка сезона, током дана већ истопио до висине од 21 центиметра.
Престанак снежних падавина очекује се већ у среду 5. априла, саопштено је из РХМЗ.
- Како је блага зима истопила скијашку сезону у Србији
- „Половина деце и не зна шта је снег“: Како се догодила најблажа зима од 1888. у неким местима у Србији
Од 1888. године, када су почели да се прикупљају метеоролошки подаци, зима 2023. године била је најблажа икада забележена у Банатском Карловцу и Ћуприји, граду у централној Србији.
У читавој земљи зимске температуре биле су више само 2007. и 1951. године, према статистици РХМЗ, у коју је ББЦ имао увид.
А снегова на пролеће је било и претходних година - 2021, а пре тога 2016. године.
У Београду, просечно сваке пете године у априлу пада снег, а сваке десете се задржи по неколико дана, рекао је претходно за ББЦ метеоролог Бранко Спаравало.
Априлске снегове протеклих деценија добро памти и Јовановић.
„Многи се чуде овом снегу, али људско памћење је кратко - ја се добро сећам да сам више пута скијао на Копаонику за 1. мај&qуот;, каже.
Погледајте видео: Зимско пролеће у српском Сибиру
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.05.2023)











