Исповест студента из провинције: "Дошао је Ускрс, знам да ме мајка чека на прагу, али моје муке нико не зна"
Блиц 14.04.2023
Браћо мила и сестре напаћене, долази период који и није баш толико пријатан кад помислиш да си стотинама километара далеко од куће. А тамо те сви чекају, прасе се окреће, пиво је хладно а људи топли. Све што треба је да се некако довучеш у родни крај, међутим...
Прво, торбе. Сизифово камење које из тебе извлачи надљудски напор док са десетог спрата спушташ једну по једну. Немојте да ми кажете како сте пуни оптимизма и воље када треба да спакујете све силне торбетине и закажете превоз који је већ одавно попуњен и једина преостала слободна места су гепек и кров. Читава еуфорија око одласка кући падне у воду када схватиш колико цимања треба да би прешао неколико стотина километара. Ви што се возите колима ми се не
