Priča o jednoj knjizi: »Jedan dan« Aleksandra Isajeviča, ili Čitav ruski XX vek u 24 sata »Ivana Denisoviča«
Telegraf 19.04.2023 | Telegraf.rs
Svaka književnost u svakoj epohi istisne iz sebe kvintesencijalno delo, koje predstavlja savršeni prikaz svog društvenog miljea tu-tada. To nije uvek nužno najbolja knjiga napisana u toj epohi, i ona se ne otkriva nužno kao takva baš u toj epohi; što se tiče ruske književnosti, kvintesencijalno delo XIX veka su „Mrtve duše” od Gogolja, a XX — „Jedan dan Ivana Denisoviča” od Solženjicina
Razmišljam o tome šta je Solženjicin mogao čitati u mladosti i šta je uticalo na njega. (Ne znam.) Razumno je pretpostaviti da je čitao Gogolja i Dostojevskog, da su Rat i mir od Tolstoja, Tihi Don od Šolohova, možda i Trilogija Sjenkeviča, u njemu mogli probuditi tu, izgleda imanentnu, istočnoevropsku sklonost ka velikim epskim istorijskim romanima, onda kada je sredinom tridesetih, još kao mladić, počeo razvijati koncept za velikoratovski ep Crveni točak, koji će
