Бомбашки напад на синагогу у Паризу 1980: Суд прогласио академика кривим и осудио га на доживотни затвор

Више од 42 године после смртоносног бомбашког напада на париску синагогу, суд у главном граду Француске прогласио је кривим либанско-канадског универзитетског професора.

Судије су утврдиле да је Хасан Дијаб (69), тада младић, ставио бомбу на мотоцикл у улици Коперник 3. октобра 1980. године.

Четири особе су убијене, а 38 је рањено у нападу.

Дијаб је одбио да присуствује суђењу, али су му судије, у одсуству, изрекле доживотну казну затвора.

Тужиоци су тврдили да нема никакве сумње да он стоји иза бомбашког напада.

• Атентат на турског амбасадора, једина међународна терористичка акција у социјалистичкој Југославији
• Како је Фракција Црвене армије сејала страх по Немачкој
• Владимир Роловић, амбасадор „убијен да би се разбила Југославија&qуот;
• Нападачу из Париза изречена најстрожа казна у Француској

Напад у улици Коперник био је први напад на Јевреје у Француској од Другог светског рата и постао је шаблон за многе друге сличне нападе повезане са екстремистима на Блиском истоку у годинама које су уследиле.

Вишедеценијска истрага постала је синоним како за дуготрајну судску конфузију, тако и за упорну одлучност шачице судија да не допусте да се случај заборави.

Дијаб, Либанац палестинског порекла који је добио канадско држављанство 1993. године и предаје социологију у Отави, први пут је именован као осумњичени на основу нових доказа 1999. године, тада већ скоро 20 година после напада.

Осам година касније, Французи су издали међународну потерницу, а Канада је пристала на изручење тек 2014. године.

Али 2018. године француски судови су прогласили случај затвореним због недостатка доказа, дозвољавајући Дијабу да се врати у Канаду.

Коначно, 2021. године, Врховни суд је усвојио жалбу на затварање случаја, што је први пут у историји терористичких напада у Француској.

Та одлука значила је да би суђење коначно могло да се настави, а почело је раније овог месеца.

Од самог почетка Дијаб је тврдио да је невин и није се вратио у Француску на суђење које је вођено у његовом одсуству.

Осуђујућа пресуда значи да ће Француска поново морати да поднесе захтев за изручење, али се сумња да ће у томе успети.

Више од три недеље пред судом су изношени докази о познатим чињеницама случаја, тврдње тужилаца који идентификују Дијаба као нападача и контрааргументи да је погрешно оптужен.

Нико из првобитног истражног тима није више међу живима да би могао да сведочи, а сви преживели сведоци који су видели нападача 1980. године рекли су да су после више од 40 година њихова сећања превише магловита да би била поуздана.

Бомба је остављена у торби Сузуки мотоцикла испред синагоге у богатом 16. арондисману Париза.

Да није било кашњења, тротоар би био крцат људима који су излазили са верске службе.

Истрага се у почетку усредсредила на неонацисте, а дошло је до масовних демонстрација политичке левице.

Међутим, утврђено је да је тврдња ултрадесничарске групе лажна, а до краја године пажња је усмерена на везу са Блиским истоком.

За бомбаша је утврђено да је имао лажни кипарски пасош на име Александар Панадрију.

Веровало се да је ушао у Француску из друге европске земље као део веће групе и да је купио мотоцикл у продавници у близини Тријумфалне капије.

Сматрало се да припада дисидентској палестинској групи Народни фронт за ослобођење Палестине - специјалне операције (ПФЛП-СО).

Али истрага је наишла на зид, а име Хасана Дијаба се појавило тек 1999. из нових извора, за које се верује да потичу из бившег совјетског блока.

Италијанске власти су тада откриле да је 1981. пасош Хасана Дијаба пронађен на римском аеродрому у поседу високео позициониране личности из ПФЛП-СО.

Пасош је имао печате који су показивали да власник улазио и излазио из Шпаније око датума напада у улици Коперник.

Управо је тај пасош био главни аргумент тужилаца у судском процесу.

На испитивању док је био у притвору, Дијаб је објаснио да је изгубио пасош само месец дана пре напада.

Али у Либану је француски судија пронашао званичну изјаву за изгубљени пасош - изјаву дату 1983. и са датумом губитка у априлу 1981. године.

Одбрана је тврдила да је све то било последица разних околности и да још нема чврстих доказа да је Диаб био у Француској у октобру 1980.

Као доказ за тврдње, они су изнели сведочење пријатеља у Бејруту који су рекли да је Дијаб полагао испите на факултету у време напада.

Аналитичари рукописа који су рекли да је образац за регистрацију у хотелу који је потписао нападач идентичан Дијабовом рукопису такође су одбачени као неубедљиви.

„Једина одлука која је правно могућа - чак и ако је на људском нивоу тешка - јесте ослобађајућа пресуда&qуот;, рекао је адвокат Вилијам Бурдон у завршној речи.

„Овде сам да бих спречио грешку суда&qуот;.

Али тужилац Бенжамин Шамбр је, уз жаљење што су сви остали чланови терористичке групе побегли без оптужбе, рекао: „Са Хасаном Дијабом, имамо и човека који је направио бомбу и подметнуо је. То је већ нешто&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.21.2023)